Ako pitate poznavaoce engleskog fudbala kako je ekipa Blekburna uspela da osvoji njihovu prvu ligašku titulu nakon 81 godine od osnivanja kluba, svi će vam odgovoriti da je to bilo zbog bogatstva Džeka Vokera (Jack Walker), golova Alana Širera (Alan Shearer) i njegove saradnje sa Krisom Satonom (Chris Sutton) – najverovatnije tim redom.
Pretraživanje po internetu o pregledu te sezone ukazuju da je tada Blekburn bio “pun para” i da je “kupio put do titule”. Iako je Roversima ostao veliki dug nakon toga, što navijači dobro znaju, isticanje novca u prvi plan je nepravedno i tvrdnja da su samo zato osvojili ligu je ignorisanje činjenica i nema nikakvu težinu.
Dobra pojačanja
Da bi osvojio ligu, klub mora da uloži u igrački kadar. Roversi su kao što je poznato potrošili veliku svotu novca na napadače, dva puta obarajući britanski rekord u visini transfera trošeći 8,3 miliona funti, a takođe su potpisali i rekordni ugovor za golmana sa Timom Flauversom (Tim Flowers). Međutim, u smislu finansijskog troška na tim koji je osvojio ligu to bi bilo to.
Pogrešno se pretpostavlja da je klub mnogo potrošio na Grema Le Soa (Graeme Le Saux), Kolina Hendrija (Colin Hendry) i kapitena Tima Šervuda (Tim Sherwood), verovatno zato što su tako brzo postali nezamenljivi u timu i što su kasnije prodati za veliki novac. Tačnije, sva trojica su kupljeni za male pare: Hendri za 700,000 funti, za koliko su ga i prodali, Le So, koji je oteran iz Čelzija za otprilike istu sumu i Šervud iz Noriča za samo 400,000 funti.
Ipak, na osnovu grubog proračuna vrednosti transfera igrača koji su igrali u startnoj postavi oba kluba u sezoni 1994/95 (uzimajući u obzir povrede i dugotrajne suspenzije), Blekburn je potrošio mnogo manje nego šampion iz prethodne sezone, Mančester Junajted. Prva postava Mančestera je koštala 19,33 miliona funti, a Blekburna 14,7 miliona funti. Ista stvar je i ako se trošak uporedi i sa drugim klubovima u ligi.
Iznenadni heroji
Kako je Blekburn uspeo nenamerno da prevari mnoge da poveruju u zabludu da su „kupili ligu“ je delom zbog hotimočnog slepila za neke od sjajnih poteza Kenija Dagliša prilikom kupovine igrača i nekih iznenadnih heroja. Na primer, Atkins je kupljen iz Skantorpa za 45,000 funti kao desni bek, zamenio je povređenog Dejvida Batija na sredini terena i zabeležio 30 ligaških nastupa i postigao je šest golova. Drugi primer je iznenadnog junaka je Berg, koji je koji je bio relativno nepoznat fudbalskoj javnosti i koji je kupljen iz Lilestroma za manje od pola miliona funti, a imao je glavnu ulogu na terenu.
Takođe najvažnije za uspeh Roversa je bila organizacija igre i želja koja je usađena u tim, kao i širina koju su u igri doneli Vilkoks (koji je slučajno dospeo do prvog tima kao novajlija) i Ripli. Iako nisu bili mnogo brzi igrači, obojica su imali umeće da stvore prostor za centaršut u kazneni prostor ka Šireru i Satonu, koji su postigli 49 od 80 golova te sezone.
Uspon Blekburna je bio vredan pažnje. Dagliš je preuzeo neatraktivan klub koji je tavorio u donjem delu tabele u tadašnjoj Drugoj Diviziji i izborio promociju u novoosnovanu Premijer ligu u prvom pokušaju. Sledeće dve sezone klub je bio četvrti i drugi, pre nego što je osvojio Premijer ligu.
Nesumnjivo je da je klub mogao da ponudi bogate plate atraktivnim igračima, ali su kupovali pametno umesto da gomilaju sastav, i zasluženo su došli do uspeha. To je priča koja će se teško ponoviti i takav uspeh treba biti poštovan i vredan divljenja, a ne da se o tome govori kao o verziji Abramovičkog Čelzija ili današnjeg Mančester Sitija iz devedesetih godina.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra
Leave a Reply