Sa 17 golova posle 23 kola, Dijego Košta je najbolji strelac u Premijer ligi ove sezone. Te golove on je postigao na 19 utakmica, koliko je odigrao. Naredna dva kola će propustiti zbog suspenzije.
Povodom toga, on je za Dejli mejl dao svoj prvi intervju u Engleskoj. Govorio je o tome kako je počeo u Brazilu kao ulični fudbaler i nije imao nikakvu nameru da postane profesionalac.
– U Brazilu, ako imate sina, lopta je prva stvar koju ćete mu dati. To je uvek prvi poklon i moj tata se nije razlikovao po tome o drugih. Odrastao sam igrajući fudbal na ulici sa drugarima. To je moja škola – fudbal na ulici – izjavio je Košta.
Igrao sam sa starijim momcima i tu nije bila reč samo o fudbalu, već i o tome da imate uličnu inteligenciju. Ne samo da morate da znate sve trikove, već i da štitie loptu i koristite svoje telo. Drugačije je igrati na ulici. Imali smo drugačija pravila – Dijego Košta
On do svoje 15. godine uopšte nije trenirao fudbal. Igrao ga je svakodnevno, ali ne na fudbalskom terenu, već samo na ulici. Danas ima 26 i jedan je od najboljih napadača na svetu.
– Te naše fudbalske utakmice su se uvek igrale popodne, a kad ste dete imate snage da igrate veoma dugo. Igrao sam sa starijim momcima i tu nije bila reč samo o fudbalu, već i o tome da imate uličnu inteligenciju. Ne samo da morate da znate sve trikove, već i da štitie loptu i koristite svoje telo. Drugačije je igrati na ulici. Imali smo drugačija pravila i bilo je važno samo postići gol i pobediti.
Košta je rekao da je uslov za igru bio da se obave svi ostali poslovi. Kad se završi sa obavezama, vreme je za borbu.
– Većina tih mečeva se završavala mirno, ali nije uvek bilo tako. Najgore je bilo kad igram protiv svog brata Žaira. Uvek smo imali sukobe kad igramo jedan protiv drugog, pa smo morali da igramo zajedno.
Napustio sam rodni grad kad sam imao 15 godina i otišao kod ujaka, da radim u njegovoj prodavnici. Nisam želeo više da igram fudbal. Želeo sam da zaradim svoj novac i ne zavisim od roditelja.
U potrazi sa samostalnošću i poslom, Košta je napustio svoje malo mesto i prešao u Sao Paolo kako bi bio radnik, a postao je fudbaler.
– Uvek sam voleo da igram fudbal, i kao dete sam imao svoje snove, ali nikada nisam bio opsednut njima. Nisam nikad hteo da budem profesionalni fudbaler. Tamo odalke dolazim nema mnogo mogućnosti. Ima sjajnih igrača, ali niko ne može da ih vidi. Napustio sam rodni grad kad sam imao 15 godina i otišao kod ujaka, da radim u njegovoj prodavnici. Nisam želeo više da igram fudbal. Želeo sam da zaradim svoj novac i ne zavisim od roditelja.
Zahvaljujući insistiranju svog ujaka, Košta je išao na probu u nekoliko klubova, sve dok nije dobio šansu u četvrtoligašu. Kaže da se taj fudbal nije mnogo razlikovao od onog koji je igrao na ulici. Novca takođe nije bilo mnogo.
– Kada imate 15 godina igrate zato što volite, a ne zbog novca. Danas sam ovde gde jesam samo zbog ljubavi prema igri.
Pročitajte i: Dijego Košta o suspenziji: Mirno spavam, nisam uradio ništa loše