Džek Čarlton – Čovek koji nije hteo da bude brat poznatog fudbalera

Živeti u senci nekog nikad nije prijatno, ali kada vam je brat legendarni Bobi Čarlton (Bobby Charlton) sve je mnogo teže.

Međutim, Džon Čarlton zvani Džek (John „Jack“ Charlton) je uspeo da izađe iz njegove senke i izbori se za svoje zasluženo parče slave.

Nedavne ovacije na tribinama stadiona Aviva, kada su svi navijači ustali da pozdrave ovog velikog čoveka na prijateljskoj utakmici između Irske i Engleske, dokaz je da je njegova karijera vredna poštovanja.

Džek Čarlton je rođen 8. maja 1935. godine u malom mestu Ašingtonu, i u početku je bio u senci svog mlađeg brata Bobija, koji je igrao za Mančester Junajted, dok je on služio vojsku u Kraljevskoj konjici. U njegovoj porodici je bilo šest rođaka koji su se profesionalno bavili fudbalom.

Privreda sela Ašington je u potpunosti zavisila od iskopa rude i, iako je njegova porodica imala veoma cenjeni fudbalski pedigre, njegov otac je bio rudar. Sva četvorica braće – on, Bobi, Gordon i Tomi – usled slabe porodične finansijske situacije su morali da spavaju u istom krevetu. Njegovog oca Boba nije interesovao fudbal, ali njihova majka Sisi je igrala fudbal sa njima i kasnije trenirala lokalni školski tim. Kao tinejdžere ih je vodila da gledaju utakmicu Ašingtona i Njukasla, i od tada je Džek ostao doživotni navijač Njukasla.

Braća Džek i Bobi Čarlton na treningu Engleske
Braća Džek i Bobi Čarlton na treningu Engleske

U petnestoj godini mu je ponuđena proba u Lids Junajtedu, gde je njegov ujak Džim igrao levog beka, ali ih je odbio da bi se pridružio ocu u rudniku. Radio je kratko vreme u rudniku, ali je dao otkaz kad je uvideo koliko je teško raditi duboko ispod zemlje. Konkurisao je kako bi se pridružio policiji i ponovo razmislio o ponudi Lidsa.

U petnestoj godini mu je ponuđena proba u Lids Junajtedu, gde je njegov ujak Džim igrao levog beka, ali ih je odbio da bi se pridružio ocu u rudniku.

Njegova probna utakmica za Lids se poklopila sa razgovorom za posao u policiji, i on se odlučio za fudbal. Ili se fudbal odlučio za njega. Proba je bila uspešna i ubrzo se pridružio ekipi Lidsa. Odrastanje na severoistoku Engleske u radničkoj porodici je značilo mnogo rada za malo para i igranje profesionalnog fudbala je bila realna opcija za talentovane igrače, mada je i to zahtevalo naporan rad za najčešće prosečnu zaradu.

Džek je u početku igrao za omladince Lidsa, a kasnije za treći tim u Jorkširskoj ligi. Igrajući u fizičkoj zahtevnoj Jorširskoj ligi sa samo 16 godina je impresionirao čelnike kluba, i ubrzo je prebačen u rezervni tim. Menadžer Rajč Karter mu je dao prvi profesionalni ugovor kada je napunio 17 godina debitovao je 25. aprila 1953. protiv Donkaster Roversa, na mestu štopera.

Braća u duelu 1969. godine
Braća u duelu 1969. godine

 

Kako nije dobio neka posebna uputstva pre utakmice pitao je trenera šta očekuje od njega da radi. Karter je odgovorio: „Vidi koliko brzo njihov napadač može da šepa“. To je bila poslednja utakmica u Drugoj diviziji u sezoni 1952/53, koja je završena 1:1. On je tada morao da odsluži dve godine u konjici, i bio je kapiten tima konjice koji je pobedio u Konjičkom kupu u Hanoveru. Njegova služba u vojsci ga je omela da više pomogne Lidsu, za koji je nastupio samo jednom u sezoni 1954/55.

Kako nije dobio neka posebna uputstva pre utakmice pitao je trenera šta očekuje od njega da radi. Karter je odgovorio: „Vidi koliko brzo njihov napadač može da šepa“.

Čarlton se vratio u prvi tim u septembru 1955, i bio standardan u ekipi u toj sezoni, kada je pomogao „Belima“ da izbore promocije u Prvu diviziju. Međutim, izgubio je mesto u sezoni 1956/57, delom zbog njegove navike da se provodi do kasno i gubljenja interesovanja za fudbal. Povratio je mesto u sezoni 1957/58, kada je prestao sa svojim razuzdanim životom jer se oženio.

Od 1958. do 1960. je počeo obuku za trenera, i učestvovao je na kursevima za trenera koji je organizovala FA. Nakon što ga je tadašnji menadžer Rejvi stavio da igra u sredini umesto u napadu, postao je frustiran i nedisciplinovan, osećao je da se muči u klubu koji ne ide u pravom smeru, dok je njegov mlađi brat uživao u velikim uspesima u Junajtedu. Liverpulov menadžer Bil Šenkli nije hteo da plati 30,000 funti koje je tražio Lids, a iako je Mančesterov menadžer Met Bazbi u početku hteo da plati tu cenu, ipak je dao prednost igračima iz omladinskog pogona. Džek je odbio da potpiše novi ugovor sa Lidsom tokom pregovora sa Mančesterom, ali je bio iznerviran neodlučnošću Bazbija i potpisao je novi ugovor i obećao je Rejviju da će biti veći profesionalac.

Džek Čarlton

  • 1 klub
  • 762 nastupa
  • Šampion Engleske
  • Osvajač Svetskog prvenstva

U sezoni 1962/63 Lids se vratio u elitu i gornju polovinu tabele, mada je tim imao reputaciju grubog tima, i Čarlton je u autobiografiji priznao da mu nije bilo prijatno kako su postizali uspehe tada. Nisu izgubili u 25 utakmice dok ih nije pobedio Mančester Junajted na Elan Roudu i od tada vlada veliko rivalstvo između ova dva kluba. Te godine su igrali i finale FA kupa, nakon pobede nad Mančesterom u polufinalu, i izgubili su od Liverpula 2:1. Borili su se za titulu ponovo u sezoni 1965/66, kada su završili drugi i igrali u Evropi po prvi put u Kupu sajamskih gradova. U sezoni 1966/67 je dobio nagradu za fudbalera godine, prativši svog brata koji je osvojio tu nagradu prethodne godine.

U sezoni 1966/67 je dobio nagradu za fudbalera godine, prativši svog brata koji je osvojio tu nagradu prethodne godine.

Džek Čarlton je smislio novi trik u sezoni 1967/68 kada je stojao pored protivničkog golmana tokom kornera kako bi ga sprečio da istrči i pokupi loptu. Ovo je stvorilo haos u protivničkim odbranama i ova taktika se i danas aktivno koristi. Te sezone Lids je konačno osvojio trofej uzevši Liga kup, u finalu pobedivši Arsenal 1:0, a kasnije i trofej Kupa sajamskih gradova za prvi evropski trofej.

Džek Čarlton je smislio novi trik u sezoni 1967/68 kada je stojao pored protivničkog golmana tokom kornera kako bi ga sprečio da istrči i pokupi loptu. Ovo je stvorilo haos u protivničkim odbranama i ova taktika se i danas aktivno koristi.

Pomogao je Lidsu da osvoji prvu titulu prvaka u sezoni 1968/69, kada su izgubili samo dve utakmice. Titulu su osigurali remijem bez golova na Enfildu, a Čarltonu su sa tribina dobacivali da je „velika prljava žirafa“. Čarlton je osvoji nekoliko trofeja sa Lidsom, ali je više puta bio drugi.

Izazvao je kontroverzne komentare kada je na TV-u 1970. godine rekao da je nekad imao malu crnu knjigu u kojoj je pisalo koje igrače treba da povredi ili da im se osveti. Zbog toga je bio optužen od strane FA ali se izvukao pričom da su ga novinari pogrešno citirali. Priznao je da iako nije imao tu knjigu u glavi smislio kojim igračima treba da se osveti zbog grubih startova.

Izazvao je kontroverzne komentare kada je na TV-u 1970. godine rekao da je nekad imao malu crnu knjigu u kojoj je pisalo koje igrače treba da povredi.

U sezoni 1971/72 Lids je završio drugi u ligi treći put u nizu, ali je Čarlton uspeo da osvoji FA kup čime je uzeo sve domaće trofeje. U sezoni 1972/73 je igrao samo 25 puta i zbog povrede u polufinalu FA kupa, odlučio je da završi karijeru.

Igrao je 35 puta za reprezentaciju Engleske i postigao je 6 golova. Osvojio je Svetsko prvenstvo 1966. godine pobedom nad Zapadnom Nemačkom od 4:2 u produžecima, na domaćem terenu. Igrao je i kada je Engleska reprezentacija 1968. godine osvojila treće mesto na Evropskom prvenstvu. U timu je bio zajedno sa svojim bratom Bobijem.

dzek-carlton-svetsko-prvenstvo-1966

Nakon penzionisanja, počeo je da radi kao menadžer, i vodio je Midlsboro do titule u Drugoj diviziji u sezoni 1973/74, tada osvojivši titulu Menadžera godine u svojoj prvoj sezoni. Napravio je od Midlsboroa stabilnog prvoligaša pre nego što je napustio tim u aprilu 1977.

Preuzeo je Šefild Vendsdej u oktobru 1977, i obezbedio je promociju klubu u Drugu diviziju u sezoni 1979/80. Napustio je i taj klub u maju 1983, i postao je privremeni menadžer u Midlsborou do kraj sezone 1983/84. Nakon toga, radio je kao menadžer Njukasla u sezoni 1984/85.

Preuzeo je reprezentaciju Republike Irske u februaru 1986, i odveo i na prvo Svetsko prvenstvo u istoriji 1990. Gde je stigao do četvrtfinala. Takođe je vodio tu reprezentaciju na Evropsko prvenstvo 1988. i Svetsko 1994. Napustio je klupu Irske reprezentacije u januaru 1996. i povukao se iz fudbala i javnog života.

Preuzeo je reprezentaciju Republike Irske u februaru 1986, i odveo i na prvo Svetsko prvenstvo u istoriji 1990. Gde je stigao do četvrtfinala.

Džek obožava pecanje, pa je učestvovao i na nekim amaterskim turnirima u tom sportu. Oženjen je i ima troje dece. Odlikovan je od kraljevske porodice 1974, a titulu počasnog građanina Irske je dobio 1996. godine. Posle toga je dobio i puni irsko državljanstvo, koje se veoma retko dodeljuje strancima. Takođe je dobio ključeve grada Dablina 1994. a uvršten je u Englesku fudbalsku kuću slavnih 2005. Na aerodromu u Korku u Irskoj stoji njegova statua u prirodnoj veličini, sa opremom za pecanje i lososom u ruci.

U autobiografiji iz 1996. je priznao da nije u dobrim odnosima sa bratom Bobijem, zbog toga što se on nije pojavio na sahrani majci, koja je bila u sukobu sa Bobijevom ženom. Međutim, iako su ostali na distanci, Džek je predstavio Bobija na dodeli BBC nagrade za ličnost godine 2008.

Možda nije osvojio mnogo trofeja kao i njegov mlađi brat, ali je svakako zaslužio da ga ne pamte samo kao brata poznatog fudbalera, već kao legendu Ostrvskog fudbala. „Standing ovation“ je prava nagrada za ovog velikana gde god da se pojavi.

Dalibor Gavrilović Gavra

*****

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.