FA kup: Kad “običan” čovek postaje heroj

U subotu se igra treća runda FA kupa. Runda u kojoj se sastaju velikani i poluamateri. Runda u kojoj poluamateri postaju velikani.

Verovatno će, kao i u svakom kolu ovog jedinstvenog takmičenja, biti bar jedno iznenđenje. Verovatno će bar jedan premijerligaš završiti učešće u kupu.

Sigurno je da im neće biti prijatno, gde god da gostuju. Na domaćem terenu velikani obično nemaju mnogo problema sa svojim “malim” gostima. Ali kada odu na njihove stadione, stvar je potpuno drugačija.

[pullquote] Igrali smo protiv verovatno najpoznatijeg omladinskog tima koji je ikada sastavljen. U to vreme znali smo ime jedino Rajana Gigsa, jer je on već imao nekoliko nastupa za prvi tim. Nismo znali Bekama, Nevila i Bata, oni su bili samo mladi igrači kao i mi – objašnjava Glas.[/pullquote]

Svaka sezona u FA kupu nam predstavi nekog niželigaša koji se herojski bori. Svako izbegavanje poraza od favorita rađa nekog lokalnog heroja, koji stri puta nedeljno, posle posla, dolazi na trening i čeka da prođe Nova godina i da se pokaže pred milionskom publikom.

Tu i tamo neko podigne svoju karijeru na viši nivo, pređe u neki veći i bolji klub. Ali većina njih, čak i ako su eliminisali favorita, nastaviće svoj “običan” život. Nastaviće da žive u svom gradu, idu na posao i dolaze na trening. Biće zvezde u svom komšiluku, ali će ih svetska slava zaobići. Ostaje im dragoceno iskustvo, koje se ne zaboravlja, da su u svojoj skromnoj karijeri igrali protiv najpozanteijih klubova na svetu.

Finale FA kupa za mlade iz 1992. godine najavilo je dolazak jedne neverovatne generacije Mančester junajteda, koju su predvodili mladi osvajači kupa Rajan Gigs, Geri Nevil, Niki Bat, Dejvid Bekam…

O njima se i danas govori, a karijere su im zaista bile blistave.

Znate li ko im je bio protivnik?

Junajted je bio bolji od Kristal Palasa u tom finalu. A Palasovi klinci, koji su postigli taj veliki uspeh plasmanom u finale danas nisu mnogo poznati. Na “Selhurst parku” (igrao se dvomeč u finalu) je bilo oko 8.000 navijača.

Džimi Glas, tadašnji golman “orlova”, postao je lokalna legenda sedam godina kasnije. Igrao je za Karsli. Tačnije, bio je na pozajmici tamo. Spletom okolnosti, morao je da brani na poslednjoj utakmici sezone, što je bio njegov tek treći nastup za klub. Ujedno i poslednji. Karsli je morao da pobedi ekipu Plimuta kako bi izbegao ispadanje u petu ligu. Međutim, bilo je 1-1 sve do poslednjeg minuta, kad je golman Glas krenuo napred i posle kornera postigao pobedonosni gol.

To je bio najslavniji momenat njegove seniorske karijere. Džimi Glas je sada taksista. O oladinskom finalu je prosto i jasno rekao:

– Nismo bili najbolji tim na svetu, ali smo imali pristojnu odbranu, mogli smo da postignemo po neki gol, a ja sam umeo da ispucam loptu daleko.

On je u svom timu bio jedan od nastarijih.

– Igrali smo protiv verovatno najpoznatijeg omladinskog tima koji je ikada sastavljen. U to vreme znali smo ime jedino Rajana Gigsa, jer je on već imao nekoliko nastupa za prvi tim. Nismo znali Bekama, Nevila i Bata, oni su bili samo mladi igrači kao i mi – objašnjava Glas.

Grent Vots je još jedan od Palasovih omladinaca koji su nastupali u tom finalu. Odigrao je i nekoliko mečeva kao senior, a danas je vlasnik građevinske firme. Kada je debitovao kao senior dao je gol Liverpulu. Kasnije je bio strelac i protiv Čelsija. Zar to nije dovoljno da se karijera nazove divnom?

Još uvek je verni navijač Kristal Palasa i ima sezonsku kartu.

– Imali smo dobru ekipu te godine i na putu do finala smo izbacili neke solidne klubove, uklučujući i Kru, koji je bio favorit za osvajanje. Verovatno su bili jači i od Mančester junajteda – kazao je Vots.

Džordž Ndah je, kao i Vots, bio napadač Kristal Palasa. Odigrao je više od 100 utakmica i kao senior u tom klubu. Igrao je kasnije za Svindon i Vulverhempton. Sada ima fudbalsku agenciju.