Finale FA kupa 1998: Arsenal – Njukasl

Četiri stotine kilometara su preletele Svrake iz Njukasla u maju 1998. godine ne bi li u finalu FA kupa kljucnule travu na Vembliju i u svoj kljun ubacile  trofej najstarijeg takmičenja  na svetu u ovom sportu, dok su ih na suprotnoj strani terena u ’’hramu fudbala’’ čekale Tobdžije s Hajberija, šampioni Engleske, naoštrene da još jedan počasni plotun ispale samo šest dana pošto su osvojili titulu u Premijer ligi.

Čudan balans je napravio menadžer londonskog kluba Arsen Venger tog prolećnog popodneva pre 19 godina. Njegov zemljak Dima je ’’imao’’ četvoricu  musketara, Akira Kurosava sedmoricu samuraja, a francuski stručnjak  petoricu Egleza koji su branili prilaze sunarodniku Dejvidu Simanu i isto toliko stranaca   u ofanzivnijem delu svoje postave.

U suparničkom taboru, čiji je lider  na klupi bio Keni Dalgliš, matica oko koje su se okupile crno-bele pčelice bio je najbolji strelac u istoriji Premijer lige Alan Širer, dok je jedan od velikana kluba s Tajna , nesrećni Velšanin Geri Spid, već posle tri meseca od dolaska u drevni grad imao čast da se bori za prestižni trofej.

Žestok tempo nametnut je od samog početka, a prvo  su radost mogli da dožive navijači Arsenala.

Posle akcije kvarteta Adams-Vijera-Dikson-Parlour, plavokosi ’’vezista’’ je kao tane krenuo u prazan prostor, ’’spojio’’ je s golom Nikolu Anelku, ali je francuski top ovoga puta previše trznuo i sa 3 metra je glavom, neometan, poslao loptu preko prečke.

Zahvaljujući sreći su Svrake sačuvale svako pero na svom telu, međutim, ne zadugo, jer je posle 23 minuta igre artiljerija iz severnog dela britanske prestonice počela da pogađala zadati cilj.

Situaciju  u kojoj se rešenje u korist Tobdžija nije naziralo – Emanuel Peti je pretvorio u dobitnu kombinaciju. Pošto on i njegovi saigrači nisu mogli da pronađu stazu koja bi ih dovela do gola Šeja Givena, s polovine terena je iz mesta filigrantski proigrao Marka Overmarsa, Holanđaninov pratilac Alesandro Pistone se posle duela istopio kao sir na kaprićozi i nekadašnjem igraču Ajaksa je preostalo da rutinski sa 8 metara loptu kroz noge irskog golmana pošalje tamo gde se ona najbolje oseća, a fanove svog kluba baci u delirijum – 1:0 za Arsenal.

Do kraja poluvremena se nije začuo više ni jedan hitac, niti graktanje ’’ptica’’ u crno-beloj opremi, pa je skoro 80.000 posmatrača na Vembliju čekalo kraj prvog poluvremena, igrači mogućnost za odmor i osveženje, a sudija Pol Durkin im je ispunio želju i poslao aktere sa terena u svlačionicu, a kladiocima koji su verovali u pobedu Dalglišovog tima ostavio nadu da oni na  koje su položili svoju nadu i novac u nastavku susreta mogu stići do preokreta i poslati ih na uplatna mesta srećne i zadovoljne.

Zaista su drugih 45 minuta izgledali kao da su ih  navijači tima  iz unutrašnjosti Engleske projektovali, ostalo je nepoznato koliko će projekcija biti izvodljiva i čvrsta.

Temelj za preokret je bio udaren posle slobodnog udarca kapitena Njukasl junajteda Roba Lija koji je izveo ’’skraćeni korner’’, najviši u šesnaestercu Arsenala bio je Grk Dabizas, vinuo se poput Ikara, samo što Kairos tog trenutka nije bio na njegovoj strani i njegov šut glavom završio je na prečki.

Sad su krila Svrakama bila toliko jaka da su mogle krenuti u jači atak na plen, topovi su zaćutali .

Nakon neuspelog  pokušaja fudbalera sa Sent Džejms parka da anuliraju vođstvo Arsenala timskom akcijom, lopta se odbila do Martina Kiona, snažni član odbrane šampiona se pred svojim kaznenim prostorom, uprkos tome što je bio neometan, spetljao, Širer se dokopao lopte, poleteo više kao orao nego kao svraka, centrifugirao je čoveka koji mu je omogućio da uđe u gol-šansu, gađao suprotni ugao Simanovih vrata, a ona su bila blindirana, tako da se zatresla stativa i pristalice Njukasl junajteda su mogle samo da uzdahnu.

Kuća zvana izjednačenje rezultata je dobila prizemlje i dok se čekalo da stigne završni materijal – usledio je zemljotres koji je sve srušio.

Presekle su Tobdžije napad protivnika na svojoj polovini, sa centra igrališta je Parlour uputio dubinsku parabolu, zadnja linija pred Givenom je previdela da se u tom prostpru nalazi Anelka, devetnaestogodišnji Galski petlić je prihvatio poklon, izbegao duel sa Stivom Hauavijem  i kao igrač s višegodišnjim iskustvom hladnokrvno po zemlji loptu smestio u dalji ugao, lopta je sa 14 metara u 69. minutu odsela baš tamo gde je Francuz želeo – prednost Arsenala od dva gola bila je na snazi!

Posle ovoga je perce po perce polako opadalo sa Svraka, topovi su završili svoju misiju, pa je preostalo da u poslednjih dvadesetak minuta utakmice londonski klub sačuva preimućstvo i preostale granate odloži u skladište.

Uistinu, pred sam završetak duela je Rej Parlor  je nadmudrio Pistonea, opalio iz svog oruđa snažno, ali koordinate mu nise bile dobro ucrtane i lopta je ’’poljubila’’ stativu.

Glavni arbitar je uskoro označio kraj utakmice, trofej namenjen pobedniku je ostao u gradu domaćinu ove utakmice.

Vengerovo glancanje “topova” dalo je priliku Londoncima da zauvek glancaju pehar namenjen pobedniku FA kupa. Tako je čuveni Profesor posle godinu i po dana na Temzi naučio sve na Hajberiju kako se stvaraju titule-bliznakinje.

Dragan Stojić




Obavezno pogledatajte i
Pomozite rad sajta, Jedan šer je dovoljan :)