Finale Liga kupa 2000: Lester – Tranmer Rovers

Pravi šok je 2016. godine doživeo engleski fudbalski svet, pošto je Lester siti neočekivano stigao do titule prvaka u postojbini fudbala.  Ni posle godinu i po dana niko nema racinalno objašnjenje kako se to dogodilo.

Takvo pitanje se tokom završnih godina prošlog veka  nije postavljalo, bar kad je reč o Liga kupu, jer su fudbaleri u plavim dresovima za četiri  godine dva puta bili učesnici završnog meča u trećem po značaju fudbalskom  nadmetanju na tlu Gordog Albiona.

Pogledajte i Gordi Albion: Šta znači i zašto Engleze zovu tako

Vršnjak kluba iz Lesteršira, 116 godina stari Tranmer Rovers, došao je u Vels 2000. godine odlučan da iz ljute bitke izađe kao  zmaj, a renomiranog rivala pretvori u leptira.

Finaliste su predvodila dvojica irskih menadžera – osvajača iz 1997. Martin Onil, a Tranmer rovers Džon Oldridž, a da li će se od suza radosnica po završetku susreta zamagliti naočare šefa stručnog štaba Lester sitija ili će se zadovoljno sukati brčiće njegov zemljak i kolega  sa suprotne klupe, odlučivalo se na travnatom tepihu stadiona Milenijum u Kardifu.

Dramatiku, neizvesnost ovoj utakmici donela je činjenica da su Roversi morali ući  u ’’kefalo’’ fudbalerima ’’životinjskog’’ kluba, trebalo je biti Zigmund Frojd da bi se predvidele namere Onilovih izabranika, a posle 29. minuta je bilo jasno zašto je to pakleno težak posao.

Skovale su Lisice lukavi plan da bi došle do rezultatske prednosti, više kao besni  lisac je Met Eliot iskočio iz jazbine i u skladu s ćudima svog čopora nadmudrio odbranu rivala.

Pogledajte i Šta je Liga kup i kome je bio potreban?

Korner je izveo Stiv Gapi, Eliot je kružio kroz šesnaesterac protivnika u potrazi za plenom, kad je stigao na 8 metara od gola Tranmera iz teške pozicije je, krećući se unazad, zahvatio loptu glavom, zakucavši je od prečke iza leđa golmana Džoa Marfija. Jedan prema nula za Lester siti.

Caklile su se  od sreće i radosti oči Martina Onila toliko da bi i bez naočara jasno mogao da prebroji vlasi kose na glavi strelca vodećeg gola za njegovu ekipu.

Čvrsto držeći plen u zubima, lesterske lije su ljubomorno čuvale prednost tokom prvog poluvremena, a i u nastavku nikako iz njihovih čeljusti nije moglo biti izvučeno to što su ulovile nešto pre isteka pola časa igre.

Alan Vilki, glavni arbitar osetio je ’’ugriz’’ na svojoj nozi , na njegovu sreću ne lisičji, već neke blaže nevidljive sile, pa ga je u 62. minutu zamenio kolega Ričards, da bi neposredno posle toga zamenik poslao odbrambenog igrača Tranmera Klinta Hila u svlačionicu bez prava zamene, a ’’krivac’’ što se to desilo bio je Emil Heski, koji se nezaustavljivo zaleteo prema Marfiju, pošto su’’beli vojnici’’ zaspali na straži i kroz njihovu defanzivnu liniju  lopta prošla kao kroz sir.

Naizgled bezizlazna situacija za tim iz Mersisajda, međutim, samo naizgled. Ispod površine je bila sakrivena čarobna formula koja se pokazala tačnom četvrt sata kasnije.

Sedamdeset sedam minuta od početnog udarca i 48 minuta od pogotka Eliota trajalo je to besnilo, a onda je Super Bela armija konačno pronašla vakcinu i umirila protivnika. Fudbalski Luj Paster bio je još jedan Irac, napadač Tranmer roversa Dejvid Keli. Posle prekršaja na sredini terena, Geret Roberts je centrirao na obeljenu liniju udaljenu 16 metara od Lesterovog gola, ’’glavopas’ je završio unutar kaznenog prostora, vihorno je popularni Ned prišao do cilja i s nekoliko metara iskosa  iz sve snage poslao bombu u bliži ugao, a Tim Flauers se osušio kao cvet. Autsajder je poravnao rezultat, 1:1, do kraja je ostalo petnaestak minuta.

Točak sreće se okrenuo na Oldridžovu stranu. On je zadovoljno sukao brčiće, dok je Onil imao sećaj kao da ga je mlatnuo njegov prezimenjak iz košarkaškog sveta.

No, kako sreća obično traje kratko, tako je i Oldridž svega 4 minuta nakon izjednačenja morao na prinudno štucovanje brkova.

Opet je Gapi izvrsno izveo korner, na ’’petercu’’ su u klinču bili kapiteni Čelinor i Eliot, predvodnik Lisica je bio spretniji, zahvatio je loptu glavom, ona je odsela u donjem uglu i Džo Marfi je po Marfijevom zakonu zaključio šta on u praksi predstavlja, jer je kapitulacija bila bespogovorna!

Rezultat se do kraja meča nije promenio, Bela armija je morala da podigne belu zastavu , jer su je  izgrizle na sitne komade. Zlatna, zlatne Lisice 2000. godište.

Dragan Stojić

Obavezno pogledatajte i
Pomozite rad sajta, Jedan šer je dovoljan :)