Rođen u Francuskoj, odrastao u Britaniji, a igra za reprezentaciju Konga, krilni igrač i povremeni reper nije obični fudbaler. Ima nešto posebno u Janiku Bolasiju (Yannick Bolasie).
Rođen je u Lionu u Francuskoj 24. maja 1989. godine, u porodici kongoanskih doseljenika. Njegova porodica se preselila u severozapadni deo Londona kada je bio beba, a on još uvek živi u tom delu grada. Skromna kuća i ponašanje ovog momka pokazuju da je čvrsto ostao na zemlji, iako je mogao da poleti nakon velikog uspeha za koji se izborio od neligaškog fudbala, sa jednom sezonom na Malti, do Premijer lige.
Ovaj 25-godišnjak je izjavio da je najveće životne lekcije naučio na ulicama Hilingdon Boroa. Jedna od tih pouka je da ostane čvrsto na zemlji. Na ulici ga verovatno ne bi prepoznali kao igrača koji igra u Premijer ligi, ali on voli to. Rekao je: „Neću pokušavati da živim kao Eden Azar, na primer… To je potpuno drugačiji način života. On će imati veću kuću, kao i ostalo…Mnogo toga vas može omesti sa te strane. Ali tada zaboravite na to što radite najbolje – na fudbal.“
A nije mu bilo lako da dođe do današnjeg uspeha. Bolasi je počeo karijeru u „Rushden & Diamonds” sa šesnaest godina. Proveo je četiri meseca u tom klubu kao član omladinskog sastava, nakon čega je prešao u Hilingdon Boro u Južnoj Fudbalskoj ligi.
Odlučujući period za njegovu karijeru je bio kada je odlučio da zaigra za klub Florijanu iz malteške Premijer lige. U suštini, bio je blizu da napusti fudbal pre nego što se pojavila mogućnost da zaigra u inostranstvu, što mu je spasilo karijeru. Na svom blogu je napisao:
„Jednostavno, igranje na profesionalnom nivou je ostvarenje snova, ali da nisam uspeo kao igrač, verovatno bih se bavio stolarstvom. To je ono čime sam bio spreman da se bavim, pre nego što sam otišao da igram fudbal na Malti.“
Verovatno bi i u tome bio veoma uspešan.
Vratio se u Englesku 2008. kada mu je ponuđena proba u Plimut Argajlu i nakon što je zadovoljio očekivanja trenera dobio je ugovor na dve godine. Od tada je išao na pozajmice i probe u klubove Dag&Red i ponovo u „Rushden & Diamonds”. Debitovao je protiv Istborn Boroa 29. novembra za taj tim i zabeležio je sedam nastupa u Konferenciji, pre nego što se vratio u Argajl u januaru 2009. Bolasi je onda otišao na pozajmicu u Barnet, imajući debi u Fudbalskoj ligi protiv Akrington Stenlija 24. januara 2009. Postigao je prvi gol dve nedelje kasnije, u meču protiv Grimzbi Tauna koji je završen rezultatom 3:3.
Vratio se u Argajl na kraju sezone 2008/09, u kojoj je zabeležio 20 nastupa i postigao tri gola za Barnet. Menadžer kluba Jan Hendon želeo je da zadrži Bolasija, ali je odbacio mogućnost da se to desi jer je Plimut hteo da ga vrati. Međutim, vratio se u Barnet u julu 2009. pre nove sezone na pozajmicu od 6 meseci i verovao je da će se igrama u tom klubu izboriti za mesto u prvom timu Argajla.
Bolasi se ponovo vratio u Plimut Argajl u januaru 2010. godine, nakon 22 nastupa za ekipu Barneta i dva postignuta gola. Data mu je šansa da impresionira Pola Marinera, koji je nasledio Staroka mesec dana ranije, kada se našao u sastavu za meč protiv Barslija 13. februara 2010. Imao je i svoj debi za klub u toj utakmici, kada je ušao kao rezerva i doprineo preokretu od jednog gola zaostatka do pobede od 3:1. Postigao je prvi gol za klub dve nedelje kasnije u utakmici posle Šefild Junajteda. Sjajni veznjak je završio sezonu sa 16 nastupa u Čempionšipu, ali nije uspeo da pomogne klubu da izbegne ispadanje u Ligu jedan. Bolasiju je ponuđen novi ugovor u aprilu 2010. i on ga je potpisao u julu nakon dolaska Pitera Rida na klupu Argajla.
Bolasi je prešao u Bristol Siti 6. juna 2011. i potpisao je ugovor na dve godine. Postigao je prvi gol za novi tim u pobedi od 3:1 nad Koventri Sitijem 9. aprila 2012. Pre meča protiv Barslija kasnije tog meseca, Bolasi je proglašen najboljim mladim fudbalerom od strane navijača. U avgustu 2012. predao je zahtev za transfer jer je želeo da se vrati u London.
Tog meseca je potpisao trogodišnji ugovor sa Kristal Palasom. Imao je debi za taj tim u porazu od Midlsboroa od 2:1, a postigao je prvi gol za Palas u pobedi od 5:0 nad Ipsvič Taunom.
Bolasi je na klupi odgledao finale plejofa Čempionšipa, kada je Kristal Palas pobedio Votford 1:0 i izborio promociju u Premijer ligu. Imao je debi u Premijer ligi kada je ušao sa klupe na meču protiv Liverpula na Enfildu 5. oktobra 2013. Bolasi je postigao prvi gol u Premijer ligi 21. septembra 2014. u pobedi nad Evertonom od 3:2. Najblistaviji trenutak u karijeri (do sada) mu je bilo postizanje het-trika za 11 minuta u pobedi nad Sanderlenom od 4:1, čime je postao prvi igrač Kristal Palasa koji je postigao het-trik u Premijer ligi. Ove godine u septembru je potpisao novi troipogodišnji ugovor.
Mogao je da igra za reprezentaciju Francuske, Engleske ili DR Kongo po pravu rođenja, odrastanja i nasleđa. U januaru 2013. dok je igrao u Čempionšipu za Palas, Bolasi je odbio ponudu da igra za reprezentaciju Konga na Afričkom kupu nacija 2013. tvrdeći da želi da se posveti građenju svoje karijere. U martu 2013. ponovo je pozvan u reprezentaciju Konga i odazvao se ovog puta, kada je imao debi u utakmici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. protiv Libije. Sa reprezentacijom Konga u januaru ove godine je osvojio treće mesto na Afričkom kupu nacija u Ekvatorijalnoj Gvineji.
Poznati fudbaleri Lomana Lua Lua, Kazenga Lua Lua i Trezor Kandol su njegovi rođaci. Njegov mlađi brat Radok Jala je fudbaler i igra u niželigaškim klubovima. Bolasi je veliki ljubitelj grajm muzike i poznat je njegov rep okršaj 2014. sa bivšim saigračem Bredlijem Rajt – Filipsom.
Bolasijevi kvaliteti se viđaju na svakoj utakmici i pitanje je vremena kada će preći u neki veći klub. Do tada, uživaćemo kako muči odbrambene igrače iz velikih klubova iako imaju višestruko veću platu. Ali njemu to nije bitno jer kako je i sam rekao, radiće ono što najbolje ume – igraće fudbal.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra