Zlatna rezerva Mančester Junajteda. „Ubica dečijeg lica“. Strelac pobedonosnog gola za „crvene đavole“ u finalu Lige šampiona 1999. godine. U Engleskoj je dobio i nadimak „super izmena“. Ole Gunar Solskjer.
Navijači Mančester Junajteda će se uvek sa osmehom na licu sećati kvarteta u napadačkoj liniji Jork, Kol, Šeringem, Solskjer. Iako su ova prva dvojica činili tandem u startnoj postavi, nema sumnje da je Norvežanin itekako doprinosio osvajanju titula ekipe sa Old Traforda krajem devedesith godina. Svoje prve fudbalske korake je napravio u relativno nepoznatom klubu Klausengen, iako je prvo počeo da se bavi rvanjem grčko-rimskim stilom. To i ne zvuči toliko neuobičajeno budući da je njegov otac bio rvač.
„Sećam se i danas treninga rvanja. Bio sam sitan u odnosu na ostalu decu koja su dolazila. Bacali su me kao džak, imao sam i glavobolje posle treninga. Nije to bilo za mene.“
Talenat za fudbal je pokazao vrlo brzo. Postigao je 14 golova na jednom meču koji je Klausengen odigrao u okviru domaćeg šampionata i to je bilo dovoljno da na sebe skrene pažnju čelnih ljudi Moldea. Iako su golovi njegov zaštitni znak Soslkjer je uvek isticao da mu igra zavisi od njegovih saigrača, a ne toliko od nekih individualnih kvaliteta.
„Kroz celu karijeru sam postizao golove, na ovaj ili onaj način. Ali moram reći da su najviše zaslužni moji saigrači. Oni su ti koji su mi kreirali prilike, jer ja nisam neko ko će predriblati dva ili tri fudbalera i postići gol.“
U Molde je prešao kada je imao 22 godine i u svom debiju je postigao dva gola. Na drugoj utakmici za ovaj klub postigao je het-trik i to je bio okidač za klubove širom Evrope da počnu da se raspituju za Solskjera. Prvi kontakt je imao sa Feliksom Magatom koji je tada trenirao Hamburg, ali do konačnog dogovora nije došlo. Đovani Trapatoni je želeo da ga vidi u svojim redovima, Liverpul je pokazivao interesovanje, ali je najkonkretniji ipak bio Mančester Junajted.
„Nakon utakmice koju je Norveška igrala protiv Azerbejdžana na kojoj sam postigao dva gola, moj agent mi je rekao da su čelni ljudi Junajteda oduševljeni kako igram i da žele da me dovedu. Tako nešto se ne odbija.“
Predsednik Moldea je iznajmio čarter i Solskjer se zaputio u Englesku gde je stavio paraf na ugovor i zvanično postao član „crvenih đavola“. Prvo sećanje na razgovor sa legendarnim Aleksom Fergusonom je bilo upravo nakon potpisivanja pomenutig ugovora.
„Rekao mi je da ću igrati prvih šet meseci za rezerve, pa ću od januara dobijati više šanse u prvom timu. Ja sam u svojoj prvoj utakmici za rezervni tim postigao dva gola, a potom se Endi Kol povredio. Prekomandovali su me u prvu ekipu i na debiju protiv Blekburna bio sam dvostruki strelac. Kod Fergusona je sjajno što je sve igrače tretirao na isti način bez obzira da li ste ’zvezda’ ili ne. Na treninzima je bilo zaista naporno, ali smo svi uživali. Uvek je želeo da čuje naše mišljenje. Atmosfera je bila sjajna.“
Godine 1998. dosta se spekulisalo da bi Alan Širer mogao da pojača Mančester Junajted, što bi značilo da Solskjer mora da napusti klub. Kao prva opcija pominjao se Totenhem, ali kao što je to već poznato od ovih transfera nije bilo ništa.
“Koliko sam bio upoznat tada rukovodstva dva kluba su se načelno dogovorila oko dolaska Širera u Junajted. Ferguson me je pozvao u kancelariju i rekao: ’Slušaj, ja ne želim da ti odeš. Hoću da ostaneš’. Rekao sam mu da i ja ne želim da idem iz kluba, ali da moj agent insistira na ovom transferu. Bio sam uporan u mojoj želji da ostanem. Na kraju je tako i bilo. Širerov transfer je propao i ja nisam morao da menjam sredinu.“
Utakmica koju će pamtiti do kraja svog života je ona u Barseloni. Finale Lige Šampiona protiv Bajerna. Gubili su sa 1:0. U nadoknadi vremena prvo je Šeringem uspeo da poravna skor, a potom je „zlatna izmena“ donela Junajtedu titulu prvaka Evrope.
„Prvo što sam pomislio je da sam bio u ofsajdu. Ali kada sam video da sudija nije podigao zastavicu nastalo je veliko ludilo. Prilikom proslave gola proklizao sam na kolenima i tako povredo i ligamente, te sam morao da propustim nekoliko utakmica za reprezentaciju početkom leta. Ali vredelo je!“
Dres „crvenih đavola“ nosio je do 2007. godine kada je i okončao fudbalsku karijeru. Statistika kaže da je za klub sa Old Traforda odigrao 355 utakmica i postigao 120 golova. Šest titula u Premijer ligi, dva FA kupa, jedan trofej Lige šampione. Jedna sjajna karijera za, kako navijači Junajteda kažu, najbolju rezervu u istoriji kluba.
*****
Vlada Janković