Sol Kembel – Kako je uplašeni momak postao neprelazna stena na terenima Premijer lige

Odbrambeni igrači su u fudbalu često najvažniji fudbaleri na terenu, ali su retko u centru pažnje.

Međutim, karijera jedne legende novijeg doba engleskog fudbala je svakako vredna pažnje. Ime mu je Salzir Džeremaja Kembel, ali je daleko poznatiji kao Sol Kembel (Sulzeer Jeremiah “Sol” Campbell).

Rođen je 18. septembra 1974. u Plejstovu, delu Londona, od roditelja jamajčanskog porekla. Bio je najmlađi od dvanaestoro dece, od kojih su devet bili dečaci. Otac mu je bio radnik na železnici, a majka radnica u Fordovoj fabrici automobila. Iako je odrastao u opasnom kraju u siromašnoj porodici, Kembel nikad nije zašao u kriminalne tokove zbog strogih roditelja.

Za svoje odrastanje rekao je: „Postao sam povučen jer u mojoj kući nije bilo prostora za odrastanje ili za napredovanje, sve je bilo skučeno i nije bilo prostora za disanje. Ljudi ne shvataju kako to utiče na vas kad ste dete. Nije mi bilo dozvoljeno da pričam, pa sam se izražavao kroz fudbal“. Otac nije obraćao mnogo pažnje na njega osim kada ga je kažnjavao, i Kempbel je postao miran i povučen, ali takođe i izolovan.

„Postao sam povučen jer u mojoj kući nije bilo prostora za odrastanje ili za napredovanje, sve je bilo skučeno i nije bilo prostora za disanje.”

“Nikome u porodici nisam rekao da sam postigao gol na debiju za Totenhem, jer nikoga nije ni interesovalo, a ja sam bio stidljiv.”

(Sol Kembel)

Karijeru je počeo u omladincima Vest Hema, gde je igrao napadača. Međutim, napustio je Apton Park nakon što se trener šalio sa njim da će mu biti drago da čuje da je Indija pobedila Englesku u kriketu, što je Kembel shvatio kao rasističku opasku.

Nakon iskustva iz Vest Hema, Kembel nije hteo da se priključi omladinskom pogonu u drugim klubovima, ali je na insistiranje Totenhema došao kod njih. Njegov tadašnji trener Kit Valdon je rekao da se više izdvajao po fizičkoj građi nego po tehničkoj potkovanosti. U četrnaestoj godini je bio jedan od 16 mladih igrača koji su bili primljeni u program treniranja u čuvenom Lilšel Holu (Lilleshall Hall). Valdon mu je ponudio da bude kapiten tima, ali je on odbio jer je hteo da se koncentriše na svoju igru.

Sol Kembel u dresu Totenhema
Sol Kembel u dresu Totenhema

Debitovao je za Sparse 5. decembra 1992. protiv Čelzija na Vajt Hart Lejnu, kada je postigao gol u porazu od 2:1. Uprkos takvom debiju, nije stavljan u tim od strane menadžera Terija Venejblsa do kraja sezone 1992/93. Međutim, novi trener Osvaldo Ariljes mu je pružio šansu prvo na levom a posle in a desnom beku zbog povrede prvotimaca. Nakon toga je dobio četvorogodišnji ugovor.

Kembel je stalno napredovao, ali je Totenhem tavorio u sredini tabele u sezonama 1995/96 i 1996/97. Menadžer Geri Frensis ga je postavio za kapitena tima, ali se nakon njega nije slagao sa nekolicinom trenera. Uspešno je komandovao ekipom i kao kapiten je osvojio Liga kup u sezoni 1998/99 pobedom nad Lester Sitijem. Bio je prvi tamnoputi kapiten koji je podigao veći trofej na Vembliju. Izabran je u tim godine, kao i njegov saigrač David Žinola.

Bio je prvi tamnoputi kapiten koji je podigao veći trofej na Vembliju.

Bio je lažno optužen da je polomio ruku stjuardu tokom tuče u utakmici protiv Derbi Kauntija, i odbacio je savet advokata Totenhema da prihvati krivicu ali da ne bude optužen. Nakon toga rečeno mu je da sam angažuje advokata za ovaj slučaj, i na kraju je optužba odbačena. Loš napredak kluba u ligi, loš odnos sa raznim menadžerima i nepodržavanje od strane kluba naveli su ga razmisli o promeni sredine.

U leto 2001. Kembelov ugovor je istekao, a Totenhem mu je ponudio novi ugovor čime bi bio najplaćeniji igrač u istoriji kluba. Nakon dugih pregovora, rekao je da mora da napusti klub kako bi igrao u Ligi Šampiona. Nekoliko velikih klubova je bilo zainteresovano za njega, ali se odlučio za Arsenal, najveće rivale njegovog bivšeg kluba, iako je ranije izjavio da nikad neće igrati za njih. Kembel je mnogo godina kasnije rekao kako bi voleo da vidi taj intervju u kojem je dao spornu izjavu. Proglašen je za izdajicu od strane navijača. Međutim, Kembel je izabrao Arsenal zbog onoga što mu je nedostajalo u Totenhemu. Ne samo da se Arsenal borio za trofeje, već su obećali da će ga podržavati.

Prešao je u Arsenal, najveće rivale njegovog bivšeg kluba, iako je ranije navodno izjavio da nikad neće igrati za njih.

Arsen Venger je izjavio da je doveo Kembela jer su mu njegovi napadačili govorili da ga ne mogu proći kao druge igrače, i da je bio prosto nesalomiv. Debitovao je za Topdžije 18. avgusta 2001. godine, u pobedi od 4:0 nad Midlsborom. Vratio se na Vajt Hart Lejn 17. Novembra, igrao je odlično, ali je bio šokiran kada je video brata u domaćoj publici koja ga je vređala tokom celog meča. Te prve sezone osvojio je duplu krunu sa Arsenalom.

Venger je navodno doveo Kembela posle pohvala koje su mu uputili napadači Arsenala
Venger je navodno doveo Kembela posle pohvala koje su mu uputili napadači Arsenala

U sezoni 2003/04, koja je poznata kao sezona „Nepobedivih“ Kembel je bio u paru sa Kolo Tureom u odbrani, kada je taj duet bio od velike važnosti za osvajanje nove titule bez ijednog poraza.

Ironično, titula je osigurana nerešenim rezultatom 2:2 na Vajt Hart Lejnu. Uvršten je u tim godine po treći put u karijeri, pored svojih saigrača Lorena, Kola, Piresa i Anrija.

Neverovatan niz se nastavio do 49 utakmica bez poraza, iako je Kembel bio povređen na početku sezone 2004/05, sve do poraza 24. oktobra od Mančester Junajteda od 2:0. Sudija Majk Rajli je dosudio penal koji je navodno skrivio Kembel nad Runijem. Do kraja godine, Kembel se preselio na klupu, a njegovo mestu su zauzeli Paskal Sigan i Filip Senderos, na šta se on žalio da Senderos nije dovoljno dobar da ga zameni.

Možemo da sumnjamo u to da će biti dobar gradonačelnik Londona. Ali da je bio vrhunski defanzivac i veliki borac, u to nema sumnje.

U sezoni 2005/06 njegova forma je znatno pala. U meču sa Vest Hemom koji je Arsenal izgubio sa 3:2 bio je direktno odgovoran za prva dva gola, nakon čega je tražio da bude zamenjen. Tad je Pires rekao da Kembel ima privatnih problema, a Kembel se nije javljao nikom u klubu nekoliko dana. Ispostavilo se da je otputovao u Brisel kako bi proveo vreme sa prijateljem.

Vratio se za polufinale Lige šampiona sa Viljarealom, kada je nakon 0:0 izboreno finale. U finalu postigao je prvi gol na meču, ali je na kraju Arsenal izgubio 2:1. U julu 2006. Kembel je napustio klub u potrazi za novim izazovom.

Taj novi klub je bio Portsmut, iako je bilo mnogo zainteresovanih. U tom klubu se zadržao sezone 2008/09. Dobro je počeo u Portsmutu, i bio kapiten u sezoni 2007/08 kada je menadžer tima bio Hari Rednap. Uprokos finansijskim poteškoćama, ostao je u klubu i pomogao je da opstane u ligi u sezoni 2008/09.

Pogledajte i Gde su danas igrači koju osvojili FA kup sa Portsmutom

Nakon toga, prešao u Nots Kaunti u avgustu 2009. Koji je tada igrao u Ligi 2. Tada je rekao da je Kaunti pravi klub za njega u tom trenutku i da je Sven Goran Erikson imao veliki uticaj na njegovu odluku. Debitovao je u septembru u porazu od Morekemba, i tri dana kasnije je napustio klub. Izjavio je da je razočaran što je pogrešno mislio da će novi bogati vlasnici hteti da odvedu klub u Premijer ligu.

Kembel je počeo da trenira sa Arsenalom sredinom oktobra 2009, kako bi ostao u formi za januarski prelazni rok. Međutim, 15. Januara potpisao je novi ugovor sa nekadašnjim klubom. Drugi put je debitovao devet dana kasnije u FA kupu. Zbog povrede Vermelena i Galasa često je igrao do kraja sezone. Međutim, nije se dugo zadržao u Arsenalu.

sol kembel

U julu 2010, Kembel je potpisao za Njukasl jednogodišnji ugovor. Prvi meč je odigrao u Liga kupu 22. septembra. U Premijer ligi je debitovao 3. Oktobra, čime je postao jedini igrač pored Rajana Gigsa koji je igrao u svih 19 sezona Premijer lige od osnivanja. U maju 2011. Njukasl je objavio da je Kembel slobodni agent jer mu nisu ponudili ugovor. On je odlučio da završi karijeru u maju 2012. godine. Igrao je za reprezentaciju Engleske 73 puta i postigao je jedan gol.

Nakon njegovog penzionisanja, Kembel se bavi politikom. Žalio se na rasnu nejednakostu u FA, jer je mislio da zbog toga nikad nije bio izabran da bude kapiten reprezentacije u zvaničnoj utakmici. U februaru 2015. Objavio je nameru da se kandiduje za gradolnačelnika Londona na izborima 2016. godine.

Da li bi bio dobar gradonačelnik Londona, možemo da sumnjamo. Ali da je bio vrhunski defanzivac i veliki borac, u to nema sumnje.

Dalibor Gavrilović Gavra

*****

Obavezno pogledatajte i
Pomozite rad sajta, Jedan šer je dovoljan :)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*