Stilijan Petrov – borac za primer

Jedan od retkih za koga se ne može reći “U ratu kada ne znaš ko su ti protivnici ti pucaj u Bugarina i tu nećes pogrešiti.

Ovo je priča o Bugarskoj mašini zvanoj Stilijan Petrov.

Naravno početak ovog teksta je figurativan i nema nikakvo značenje niti poziv na nasilje već oslikava samo ovog čoveka koji je fudbal igrao do zadnje kapi znoja ili krvi, koji je preživeo opasnu bolest i opet se vratio na teren i vratio fudbalu.

Stilijan je rodjen u Bugarskom gradiću Montana (Mihajlovgrad), nedaleko od Negotina i granice sa Srbijom. Od malih nogu u svom rodnom mestu je pokazivao ogromnu želju za fudbalom i pokazivao svoj talenat koji u to vreme nije ostao ne zapažen.

Naime 1996.godine legendarni lovac na telente i trener Dimitar Penev ga je prvi snimio i uspeo da nagovori da potpiše prvi profesionalni ugovor za CSKA iz Sofije vredan 60.000 maraka ili današnjih 30.000 evra. U Bugarskoj ekipi je igrao 3. godine i za to vreme je sa njima uzeo duplu krunu ‘97. godine i kup ‘99. godine.

Na svetsku scenu ili bolje rečeno na Britansku scenu fudbala Stilijan dolazi tek kada ‘99. godine potpisuje za škotskog giganta, Seltik iz Glazgova.

Na insistiranje Jamajčanina Džona Barnsa, koji je u to vreme vodio Seltik, Petrov je potpisao ugovor vredan 3,5 miliona evra. Jos uvek tinejdžer u to doba uspeo je da sa Seltikom osvoji liga kup, prvi trofej od mnogo koliko je osvoio sa ovom ekipom.

Uprkos dobroj sezoni koju je odigrao nije mu bilo lako u ovoj ostrvskoj zemlji te sada sledi ono zbog čega su navijači ali i protivnički fudbaleri počeli da ga cene. Naime Stilijan je postao nostalgičan za svojom zemljom, falila mu je porodica, prijatelji, često se razboljevao i osećao usamljenim ali i da stvar bude još gora Stilijan nije govorio Engleski jezik dobro, tačnije nije ga govorio nikako.

U svoj toj gužvi koja ga je zadesila, tadašnji menadžer ga je prebacio sa svoje pozicije na sredini terena na poziciju desnog beka, ali on je odlucio da se bori. Kako bi se bolje snašao rešio je da nauči engleski jezik i škotski naglasak i uz pomoć jednog od prvih prijatelja u Glazgovu počeo je da vozi kombi i razvozi hamburgere po gradu kako bi komunicirao sa ljudima te savladao jezik.

Sve je nekako postalo dobro po njega i na čelo kluba dosao je Martin O’Nil. Te sezone je Seltik osvoio triplu krunu a Stilijan je bio veoma važan šraf u timu postigavši 7 golova u 28 utakmica a navijači posebno pamte gol protiv večitog rivala Rendžersa u pobedi od 6:2. Iste godine je izabran za najboljeg stranog igrača u Premier lig Škotske.

Iz godine u godinu se poboljšavao i zaista postao nezamenjiv član timaj. Bio je povezivan sa najboljim klubovima u Evropi u svakom prelaznom roku, ali je ipak odlučio da ostane u Glazgovu sve do 2006.godine. Te godine je za 10 miliona evra otišao u Astol Vilu i to kod svog nekadašnjeg menadžera Martina O’Nila gde je za četvorogodisnji ugovor dobio 5 miliona evra. Za Seltik je odigrao 228 utakmica na kojima je postigao 55 golova.

Za birmingemski klub je debitovao 10 septembra protiv Vest Hema. Utakmica je završena 1:1, a svoj prvi gol je postigao 11. decembra protiv Sefild Venzdeja a rezltat je bio 2:2. Onda se desilo nešto sto je san svakog fudblera, da postigne gol sa pola terena ili da da gol makazicama, e ovo prvo je Stilijanu pošlo za nogom, 12.Decembra 2008. godine je pri vodjstvu Aston Vile od 5:0 Kris Kirkland izašao van svog šesnaesterca, intervenisao, lopta je došla do Petrova koji je sa skoro pola terena dao gol i tako ušao u društvo besmirtnih kojima je to pošlo za rukom tj.nogom.Konstantno je igrao dobro i navijači Vile su počeli da ga obožavaju te je njihovim odabirom u sezoni 2008-2009 izabran za igrača godine u svom kubu.Po penzionisanju Martina Laursena, Stilijan je bio taj koji je preuzeo ulogu lidera kluba na terenu čime je bio počastvovan jer Vila nije mali klub u Engleskoj.Uzevši kapitensku traku leta 2009. godine Vila je zauzela šesto mesto u premier ligi, polu finale FA kupa i finale Liga kupa u Engleskoj, malo li je za prvu sezonu rodjaci. 🙂 I po dolasku Žerara Ulijea je zadržao kapitensku traku jer je bas profil kapitena Petrov bio kakvog je tražio Ulije.Sve je zaista bilo sjajno u karijeri ovog Bugarina, pružao je dobre partije, nameštao a i davao golove, proslavljao jubileje odigravaju ci 100-tu pa zatim i 150-tu utakmicu za klub iz Birmingema.

Petrovu je dijagnostikovana leukemija u martu 2013. godine kada je i zvanicno rekao da se mora povući iz aktivnog igranja fudbalom ali su svi njegovi prijatelji kao i njegov menadzer pokusali da ga odvrate od te odluke.Koliko li je samo vodio ljutih fudbalskih bitaka na terenima širom Škotske i Engleske pa i Evrope i iz njih izlazio kao pobednik ili poraženi došla je i na red, potpunom nepravdom, najjača životna bitka.U ovoj, za njega, najtežoj situaciji se videlo koliko Stilijan ima prijatelja širom evrope i sveta te su se u veoma kratkom vremenskom periodu organizovali i počeli sa podrškom pri kojoj je i organizovan i humanitarni meč izmedju veterana reprezentacije Bugarske, za koje su igrali Hristo Stoičkov, Dimitar Berbatov, Nasko Sirakov i veterana Aston Vile za koju su izmedju ostalih nastupali Martin Kinsela i Brajan Smol.Utakmica je bila organizovana na stadionu Vasil Levski u Sofiji. Osetio je potrebu da se oduži nekako navijačima i ljudima koji ga podržavaju pa je posetio Vila Park na kome su igrali domaća Vila i Londonski Čelzi i tu se pokazalo da ga navijači nisu zaboravili i koliko su cenili njegovo zalaganjae na terenu, pa je u 19.minutu meč prekinut a navijači Vile ali i Čelzija su u glas uzvikivali njegovo ime.Podrške zaista nije manjkalo za ovu legendu koja mu je zaista prijala i pomagala da pregura ovu priču sa bolešću.

Zvanično se od fudbala oprostio 9.maja 2013.godine kada je na Vila Parku izveo svoju porodicu na teren i obišao krug oko terena uz, naravno, ovacije navijača.

2015.godine Aston Vila mu je ponudila da bude trener u klubu u mladjim kategorijama i da tako doprinese svom ozdravljenju ali i svojim znanjem u istom.Veoma sam srećan sto sam u ovoj situaciji i odužiću se maksimalno klubu i menadžeru Polu Lambertu koji mi pružaju podrsku, boriću se i početi da učim kako bih završio trenersku školu i dobio potrebne dozvole da radim kao trener, rekao je Stilijan u jednom od intervijua.

Ove godine je eto i uspeo da odradi prvi trening sa timom do 21-ne godine a .9.jula ove godine je odigrao i svoju prvu, posle bolesti, revijalnu utakmicu za Aston Vilu protiv Austrijskog Gaka i imao udela u pobedi od čak 8:0.

Stilijan Petrov je jedan od onih fudbalera kojih se uvek moramo setiti po borbenosti, požrtvovanosti, privrženosti klubu i navijačima gde god da je igrao jer je on zaista takav i bio dok se bavio aktivno fudbalom.Napisao je i autobiografsku knjigu uz asistenciju Sandej Mejla koja se zove “You can call me Stan”.U knjizi opisuje svoj život, borbu i sve sto mu se dešavalo u trenutcima bolesti (Preporučujem knjigu iz ličnog iskustva ako uspete da je nadjete).

E sada ako ste pročitali ovaj tekst do kraja vratite se na prvu rečenicu i videćete zašo se ona ne odnosi na ovu legendu Aston Vile i Glazgov Seltika.

Tekst: Davor Labas

Pomozite rad sajta, Jedan šer je dovoljan :)