Uprkos onome što možemo da vidimo iz nedelje u nedelju, šef svih sudija Majk Rajli, dobro nam poznat od ranije, tvrdi da je broj slučajeva simuliranja u opadanju.
Rajli je rekao da su igrači svesni “moralnih načela” i da sami izbegavaju simuliranje, pa nema potrebe za nekim dodatnim kažnjavanjem.
Ove sezone smo već imali nekoliko “slučajeva”:
1. Ešli Jang protiv Kristal Palasa
2. Maruan Šamak protiv Sautemptona
3. Andros Taunsend protiv Čelsija (jedini koji se izvinio zbog svog postupka)
Ipak, Rajli se rezbacuje nekim brojkama, potkrepljujući svoju tvrdnju da je simuliranje smanjeno za dve trećine nekakvom statistikom. Tako je prema njegovoj evidenciji u ovo vreme prošle sezone bilo 19 slučajeva simuliranja, a ove sezone samo šest.
Prema romantičnom shvatanju ovog bivšeg sudije, apel arbitara i nekih menadžera da igrači prestanu da padaju bez razloga je uticao na fudbalere. Ali da to ne vredi ništa dokazao nam je takozvani Specijalni, koji je u kratkom razmaku najpre svečano rekao “Ako moj igrač simulira imaće posla sa mnom“, a nekoliko nedelja kasnije je tvrdio da je pad Ramireza u kaznenom prostoru Vest Broma u nadoknadi vremena zaista bio penal.
Nije nam potreban niko iz udruženja sudija da bismo shvatili da je Premijer liga postala, na žalost, sve ružnija po pitanju simuliranja. Ne govorimo ovde samo o “važnim” padovima za penal. Govorimo i o hvatanju za lice i kotrljanju po travi svaki put kad vas protivnički igrač rukom zakači u rame. Govorimo o odugovlačenju, koje je nekad bilo nezamislivo. Govorimo o tome da fudbaler koji je dobio udarac ne napušta teren dok po njega ne dođe buljuk lekara.
Gospodo, manite se statistike, valjda smemo nešto da uočimo i bez nje.
Za kraj, uživajte u ovoj imitaciji glavnog padavičara sezone:
[icon name=”icon-film”] Simuliranje Ešlija Janga popularno i među životinjama
Leave a Reply