Toni Pjulis, jer navijači znaju zašto

 Za mnoge Toni Pjulis je Stouk i Stouk je Toni Pjulis. Ali ovog vikenda ove dve institucije su bile na suprotnim stranama.

Piše: Nikola Stojanović

Pjulis je na kraju prošle sezone po drugi put napustio Stouk. Sada je u Krisatal Palasu od koga pravi Kristal Pjulis, kao što je to uradio i sa crveno-belima. Mnogo godina je proveo na “Britanija stadionu”, a kad je otišao nije rekao ništa ružno, kao ni oni o njemu. A navijači? Pa oni ga i dalje obožavaju. Toni je njihovu ekipu doveo u Premijer ligu. I dok su pljuštale opklade da će se klub posle jednogodišnje ekskurzije među elitom ponovo takmičiti u Čempionšipu, Stouk je uzimao bodove i obezbedio 12. poziciju na kraju sezone.

Onda su igrali i finale FA kupa, pa naredne godine i Ligu Evrope. I bez svega toga, ovaj Velšanin će ostati upamćen kao menadžer koji je napravio sasvim poseban, drugačiji tim, kakvog nema nigde. Tim koji igra neki svoj fudbal i koji svakome može da pomrsi račune.

Pjulis je bio u Stouku od 2002. do 2005, pa ga je tadašnja uprava oterala. Ali godinu dana kasnije ga je novi predsednik vratio.

Minulog vikenda mnogo navijača Stouka je došlo u London, da gleda svoju ekipu protiv Kristal Palasa. Naravno, i da pozdrave svog Tonija. Jer on je veliki gospodin i navijači Stouka su velika gospoda.

Poput neke bokserske zvezde, svi su gledali kad će izaći iz tunela. Ali ne sa rukavicama i ogrtaču, več onako, tonijevski, u trenerkama i sa kačketom. Svi su bili na nogama, svi su aplaudirali.

A Kristal Pjulis se branio od nejakog Stouka čitavo prvo poluvreme. Onda im je “zavukao” jedan gol i nastavio da se brani. Jedan prema nula, tri boda, jer tako to radi gospodin Toni Pjulis.