Zašto je dovođenje Ozila izuzetak ili Svi Vengerovi promašaji

Iako prošle sezone nisu mogli da opepele u trci za titulu, menadžer je Arsenala procenio da ima dovoljno jak tim i da ne mora da pazari nikoga. Nekoliko dana pred kraj prelaznog roka, dok su se ostali timovi otimali oko igrača ko klinke na otvaranju H&M, Arsen Venger je govorio da neće panično kupovati.

Francuz i tvrdica su asocijacije za Molijera. A sve češće se ove reči povezuju s Arsenom Vengerom. Završio se još jedan prelazni rok u iščekivanju “velikih” imena na Emirejtsu. A čekalo se do poslednjeg dana. Na kraju je doveden fenomenalni Mesut Ozil iz Reala za sumu od 40 miliona funti, što je najveći iznos koji je klub ikad izdvojio za jednog igrača. To je više nego što su potrošili poslednih nekoliko godina. Stigao je i golman Palerma Emilijano Vivijano. Da li to znači da Venger nije škrtica? Ne bi se reklo.

Iako prošle sezone nisu mogli da opepele u trci za titulu, menadžer je Arsenala procenio da ima dovoljno jak tim i da ne mora da pazari nikoga. Nekoliko dana pred kraj prelaznog roka, dok su se ostali timovi otimali oko igrača ko klinke na otvaranju H&M, Arsen Venger je govorio da neće panično kupovati. Valjda je bio osokoljen pobedama nad Fenerom i Fulamom (kasnije i Totoenhemom). Dovođenje Ozila je izuzetak, a u nastavku teksta ćemo to i dokazati.

U Arsenal su, pre Nemca, ove sezone stigla dva igrača, a za njihovo dovođenje nije potrošena ni funta, sem ako su im platili avionsku kartu. Najpre je došao Jaja Sanogo iz Oksera, mladi franciski napadač. Nije da ne zna da igra, naprotiv. Ali tek treba da se dokaže, a ovo verovatno neće biti sezona u kojoj će uraditi nešto značajno.

Drugo ovosezonsko pojačanje je stari Arsenalovac, Metju Flamini, koji nemaše klub, pa je trenirao s Arsenalom. Govorkalo se da to znači da će po drugi put postati njihov igrač, ali Venger je to demantovao. Tvrdo je da Flamini samo trenira s njima. Nekoliko dana kasnije, Flamini je potpisao ugovor sa Tobdžijama.

Njega se svi sećamo kao nepouzdanog veznog igrača, koi je odjednom počeo da igra sasvim solidno, čak i na poziciji levog beka u danima kad nije bilo nikog ko bi tu igrao. I čim je ušao u formu, otišao je iz Arsenala u Milan, gde takođe nije bio omiljen.

Za razliku od ranijih leta, ovaj put bar niko značajan nije napustio klub. Što ne znači da nije bilo odlazaka. Za jedan milion otišlo je Arsenalovo veliko napadačko pojačanje, Maruan Šamak. Otišao je Žervinjo, ostavivši nešto dublji trag od Marokanca. Na obostrano zadovoljstvo pobegao je slabo pokretni levi bek Andre Santos, takođe doveden s izvesnim očekivanjima. Brazilac je otišao kao slobodan igrač, dok ga je Fener Arsenalu uvalio za 6 miliona funti. Kao slobodan igrač otišao je i Skilaći, za koga se ne zna ni zašto je dolazio. Arsenal je u minusu od 14,5 miliona funti odlaskom baćuške Aršavina. Zenit je uzeo pomenutu sumu od prodaje ovog ruskog reprezentativca, a vratio ga je da džabe. Doduše, u ne baš dobrom stanju. U Arsenalu se malo ugojio. Nekoliko puta je pokazao da je veliki znalac, Liverpulu je dao četiri gola na jednoj utakmici (koju Arsenal nije uspeo da dobije) i kao da je još tad Andrej rekao sebi “zajebi, neću više da se trudim”. Još jedan Brazilac je, posle nekoliko pozajmica, konačno napustio London. Reč je o Denilsonu, koji se fudbalu učio na utakmicama Premijer lige, a to je navijače koštalo živaca, a klub bodova. Na kraju, nije se izučio.

Golmanska nada Vito Manone je prešao u Sanderlend da malo tamo bude rezerva. Tu su inkasirana dva miliona.

I možda su upravo ovi odlasci najveće pojačanje za Arsenal.

Podsećamo vas na neke od Vengerovih promašaja, pored onih koje smo već pomenuli. I uprkos mitu o Vengerovom majstorstvu da stvori igrača, znate i sami da Arsenal odavno nije izbacio nekog dobrog fudbalera iz svoje omladinske škole. Naravno, ovo nisu primeri momaka koji nemaju pojma o fudbalu (kao Šamak ili Karl Dženkinson npr.) ali se iz nekog razloga nisu snašli. Svakako treba uzetu u obzir i to da se fudbaleri ovog kluba povređuju češće nego starci na zaleđenom trotoaru.

Niklas Bentner je za navijače jedan od najiritantnijih igrača. Visoki Danac je sa šesnaest godina stigao u Arsenal iz Kopenhagena i nikad nije postao značajan igrač. Veći deo karijere proveo je na pozajmicama. Za šest godina u Premijer ligi, u dreovima svog kluba i Sanderlenda, nakupio je svega 30 golova. Najuspešnii je bio u Čempionšipu dok je igrao za Birmingem. Na 42 utakmice 11 puta je bio strelac, što je za osamnaestogodišnjaka prilično dobar učinak. Loše je što sad ima 25 a to mu je i dalje najbolja sezona u karijeri. Za sad ga niko ne želi ni da ga pozajmi, pa je ponovo u matičnom klubu.

Abu Dijabi (25) je doveden kao zamena za legendarnog kapitena Patrika Vijeru. Po nekom rezonu, on je bio “pravi” jer fizički podseća na svog poznatog zemljaka i prethodnika. Pokazalo se da Dijabi, iako deluje nezgrapno, ume s loptom, ali je daleko od Vijere, pre svega u odbrani i fizičkoj snazi. Njegova krhkost se potvrđuje svako malo, jer je veći deo karijere proveo na bolovanju. Ovo je deveta sezona kako je u Premijer ligi, a odigrao je samo 123 utakmice. Prošle sezone je deset puta bio u startnoj postavi i samo dva puta nije zamenjen. Jedino je u sezoni 2009/10 igrao više od 25 utakmica.

Tomaš Rosicki (32) je izuzetan igrač sredine terena, sa razornim udarcem. Tačnije, to je bio kad je došao u Arsenal iz Borusije Dortmund za 8,8 miliona funti. A onda je prošao kao i Dijabi. Posle teške povrede kolena bilo je jasno da nikad neće postati onaj “stari”. Igrao je bojažljivo i, s vremena na vreme, obnavljao povredu. Često smo ga gledali kako se odbija od protivničkih igrača. Ponekad asistencijom podseti da je bio dobar igrač. Ove sezone je odigrao sve tri utakmice jer, na žalost, nije bilo boljeg.

Eduardo (30) je u London stigao iz zagrebačkog Dinama za skoro 12 miliona funti. I slomili su mu nogu. Kao Rosicki, nije se oporavio. Za dve sezone je odigrao 41 ligašku utakmicu i doprineo sa skromnih šest golova. Računajući i tešku povredu, ostao je utisak da, pored svih kvaliteta, momak nije bio za Arsenal. Trenutno igra za Šahtjor i nije naročito precizan.

Lukaša Fabijanskog (28) je Arsenal doveo 2007. iz Legije. Nije plaćen mnogo, 3,8 miliona funti. Danas vredi dva miliona manje. Na golu je bio samo 31 put u ligaškim mečevima. Obično kad su drugi golmani povređeni. Poljak nije uspeo da se izbori za mesto prvog golmana, bez obzira na to što konkurencija i nije neka: Leman, Almunia i ovaj Voja.

Mikael Silvestre (36) je trenutno u pečalbi u Americi. Iz Mančester Junajteda je došao u Arsenal, kao prilično istrošen igrač. Nije bio naročito skup, manje od milion, uz to je Francuz – dovoljno da ga Venger dovede. Njegovih igara se niko ne seća jer ih skoro nije ni bilo. Transfer je u rangu sa onim Skilaćijevim.

Amauri Bišof (26). Jeste li ikad čuli za njega? Drugi tim Verdera ga je prodao prvom timu Arsenala za 260.000 funti, a svi su pomislili da je Venger namirisao nekog neviđenog talenta i da će Švabe plakati kad vide kakvog su igrača dali za siću. Dogurao je jednom do klupe Arsenala, na utakmici s Boltonom. Danas igra u trećoj nemačkoj ligi.

Josi Benajun (33) je, takođe, poznato ime svima koji prate Premijer ligu. Bio je sasvim solidan u dresu Vest Hema, lošiji u Čelsiju i igrao je za Arsenal. Nakupio je 19 nastupa, ali nije uradio ništa naročito, sem što je bio u sastavu. Kao i Rosicki, često je izgledao kao dečak u duelima sa protivničkim igračima. Bio je na pozajmici, što znači da nije na trošku, ali nije jasna svrha te pozajmice.

Svesno smo izostavili hrpu mladih igrača koje je Arsenal dovodio, a koji se nikada nisu pojavili u prvom timu, čak ni u utakmicama Liga kupa. Bilo ih je zaista mnogo. Teško je uopšte objasniti o kakvim je igračima reč. Sećate li se Marka Rendala? E, ovi su još gori od njega.

Shvatamo i podržavamo stav Arsena Vengera da je trgovanje fudbalerima izgubilo svaku meru i smisao, da se baca neverovatna količina novca i da je viteški boriti se protiv toga tako što nećeš učestvovati u cirkusu. Ali to zahteva mnogo manje promašenih pojačanja i mnogo više “pogođenih” talenata. Za to je potreban onaj stari Arsen Venger koga, sva je prilika, više nećemo gledati. Sve ređe na tribinama viđamo onaj transparent “Mi verujemo u Arsena” (u koga se nekad i autor ovog teksta kleo). Dovođenje Ozila je možda znak da odustaje od svoje borbe, a možda je tek želja da se umire navijači. Što se nas tiče, jači Arsenal znači jača Premijer liga i veći užitak za gledaoce. A Arsen nek radi kako mu volja.