Fudbal je prelepa igra. Iako se danas igra pretežno zbog novca, ono što daje dušu ovoj igri su navijači. Ne može nikakav novac podići ekipu kada gubi da preokrene i pobedi, već samo pesma navijača. Zato ćemo ovde pogledati neke zvanične i nezvanične himne klubova u Premijer ligi, jer navijači u Engleskoj svakako znaju da budu uz svoj tim, i u dobrom i u lošem.
“Blue Is the Colour” je himna Čelzija. Pesmu su otpevali članovi tima 1972. godine, što se poklopilo sa neuspehom tima u finalu Liga kupa protiv Stouka. Nakon toga postala je jedna od najpoznatijih navijačkih pesama. Pesma se i danas svira na svakoj utakmici kod kuće i u svakom finalu kupa u kome se Čelzi takmiči.
Himna Mančester Sitija “Blue Moon” je ustvari pesma američkih tekstopisaca Ričarda Rodžersa i Lorenca Harta. Osamdesetih godina prošlog veka počele su da se pevaju nove pesme umesto dotadašnjeg uobičajenog skandiranja. “Blue Moon” su u početku pevali navijači Kru Aleksandrije (Crewe Alexandra). Prvi put je pevana na tribinama u prvoj utakmici sezone 1989/90 u Liverpulu. Postoje mnoge verzije ove pesme ali najbolja i najpopularnija verzija je kada navijači Sitija podignu ruke, drže šalove i pevaju je od srca tokom 90 minuta.
„Oh When The Saints Go Marching“ je omiljena pesma navijača Sautemptona. Pesma je nastala dvadesetih godina prošlog veka u crnačkom kraju u džez stilu, i nije se mogla čuti van Nju Orleansa desetak godina, dok je nije obradio Luj Armstrong i predstavio svetu. Međutim, pesma nije došla do Engleske sve do pedesetih, a šesdesetih je već pevana na tadašnjem stadionu Svetaca, Delu.
Navijači Mančester Junajteda su, kao i nekoliko drugih timova, prilagodili pesmu “The Battle Hymn of the Republic” i stvorili himnu „Glory, Glory Manchester United“. Fudbalski klub Hibernijan (Hibernian) je prvi prilagodio ovu pesmu pedesetih godina, a kasnije je i Totenhem imao svoju verziju. „Glory, Glory Manchester United“ je bio singl koji su otpevali igrači tima 1983. godine, pred finale FA kupa. Do današnjeg dana se rado peva na tribinama Old Traforda.
Šesdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nekoliko timova, kao i engleska reprezentacija, su objavili singlove, što je inspirisalo Arsenalov tim da napravi pesmu “Good Old Arsenal” 1971. godine pred finale FA kupa. Pesma je bila odgovor na Liverpulovu poznatu himnu o kojoj će kasnije biti reči. Ova pesma u početku nije bila omiljena među navijačima Arsenala koji su je nazivali sladunjavom, ali je nakon osvajanja kupa ostala ukorenjena u srcima svih navijača.
„Glory, Glory Tottenham Hotspur“ je povezana sa Totenhemom šezdesetih godina. U originalu je pesma za vojni marš, ali su je navijači Totenhema, kao i navijači Mančester Junajteda, prilagodili svom klubu. Može se čuti kako se glasno peva na Vajt Hart Lejnu, ali i na mnogim drugim stadionima kada gostuje Totenhem.
“I’m Forever Blowing Bubbles” je pesma najpoznatija kao klupska himna Vest Hema. Prihvaćena je na tribinama krajem dvadesetih godina i danas je jedna od najprepoznatljijivih navijačkih himni. Ovu pesmu je uveo bivši menadžer kluba Čarli Pejnter (Charlie Paynter). Pesmu je pevušio tadašnji vlasnik kluba Kornelijus Bil kada je igrač Bili “Balončići” Marej (Billy J. “Bubbles” Murray, dobio je taj nadimak jer je mnogo ličio na na dečaka sa slike „Balončići“ slikara Millaisa) igrao dobro za klub, što su svi na tribinama prihvatili sa oduševljenjem.
Navijači Liverpuvali su među prvima zapevali popularne pesme na fudbalskim mečevima, i jedna od prvih pesama koja je prihvaćena bila je „You’ll Never Walk Alone“. Pesmu su napisali Ričard Rodžers i Oskar Hamerstajn, za njihov mjuzikl „Karusel“ 1945. Najpoznatiju verziju je snimio bend „Gerry and the Pacemakers“ 1963. i odmah je prihvaćena na Kopu. To je možda jedna od najboljih klupskih himni koju koriste mnogi klubovi, ali najbolje izvođenje ove pesme je kad se čuje iz grotla Enfilda. Ne postoji ljubitelj fudbala, bez obzira za koji klub da navija, koji se neće naježiti kad počne „You’ll Never Walk Alone“.
Ne može se reći da Svonsi Siti ima neku zvaničnu himnu, već su većinom upućene, svakako ne u dobrom smislu, večitom rivalu Kardifu i nekim igračima koji su zadužili klub. Međutim, skoro je otkrivena navijačka pesma stara više od 100 godina koja se zove „The Swans’ War Song“ i predložena je za zvaničnu himnu. Ali navijači kažu da je zastarela i da ne oslikava današnju sliku kluba, pa ostaje da se vidi da li će biti prihvaćena.
„Local Hero“ je dugogodišnja himna Njukasla. Ova pesma je sa prvog albuma Marka Noflera, i nastala je u martu 1983. Nofler je lokalni momak, i možda je zato ova pesma lako prirasla za srce navijačima crno-belog tima. U jednom periodu pesma „If The Kids Are United“ grupe „Sham 69’s“ ju je zamenila, ali su se navijači pobunili, pa je ubrzo ponovo pustana na početku i kraju utakmice.
Poznati hit Toma Džonsa „Delilah“ navijači Stouka su prisvojili kao svoju himnu. To se dogodilo u pabovima kada je pre tridesetak godina pesma bila novi hit, i tada su navijači malo modifikovali reči. Pre nekoliko godina podigla se velika prašina i ova pesma je zabranjena na ragbi stadionima zbog toga što pesma govori o ubistvu žene, a i navijači su je još malo doterali svojim rečima. Pokušali su da je zabrane i na stadionu Britanija, ali nisu uspeli. Tamo se još uvek peva punim srcem.
“Z-Cars“ je tema uzeta iz tradicionalne narodne pesme “Johnny Todd”, ali je najpoznatija kao himna Evertona. U komercijalne svrhe je prvi put izašla aprila 1962. kada ju je otpevao Džon Kiting (John Keating). Ubrzo je prihvaćena od strane navijača Evertona, i pesma se još uvek pusta kada igrači izlaze na teren na početku utakmice na domaćem terenu i trajno je povezana sa klubom.
Navijači Aston Vile su 2011. pokrenuli inicijativi za proglašenje zvanične himne koja će pomoći da se podigne atmosfera na Vila Parku. Izbor je pao na pesmu “The Bells Are Ringing“. To je pesma iz istoimenog mjuzikla koji je prvi put izveden 1957. na Brodveju. Možda se baš ritmički i ne otpeva dobro na Vila Parku kao što zvuči u mjuziklu, ali svakako razgali veći broj srca.
Klupska himna WBA je „Psalm 23“, pesma koja je poznatija kao “The Lord’s my Shepherd“. Postoji verovanje da su navijači počeli da je pevaju kada je njihov tim prvi put igrao utakmicu u nedelju, u vreme kada to nije bilo uobičajeno. Kako bilo, ako im Bog ne pomogne da opstanu, Toni Pjulis sigurno hoće.
„Glad All Over“ je pesma benda „The Dave Clark Five“, snimljena 1964. i postala je tada hit broj jedan u Engleskoj. Kristal Palas ju je prihvatio kao svoju himnu u to vreme, i od tada se pusta na početku svih utakmica na domaćem terenu, kao i na kraju meča kada Palas pobedi. Kaver verziju ove pesme snimili su igrači tima, koja im je pomogla da stignu do finala FA kupa 1990. godine.
Navijači Sanderlenda pevaju iz sveg srca klupsku himnu „I Can’t Help Falling In Love With You“. Pesma je među navijačima poznatija kao „Wise Men Say“ i u originalu ju je izvodio Elvis Prisli. Igrač Sandrlenda Fil Bardsli je rekao: „Naježi vam se kosa na glavi kad čujete pesmu kada je pevaju naši navijači i uvek je sjajno kada je čujete u punom tonu na našem stadionu“.
Barnli se usudio da sanja i zahvaljujući tome je došao do Premijer lige. Tako glasi i himna kluba „Dared to Dream“. Pesmu je napisala devetogodišnja Džesmin Klarkson i njen učitelj gitare Endrju Robert Gilmor. Ova sjajna devojčica je htela da napiše pesmu kako bi odala počast svom preminulom dedi, koji je bio navijač Barnlija celog života. Sjajan gest, nema šta.
„Old Faithful“ je omiljena pesma na tribinama Hal Sitija. Pored uspeha u godinama krajem tridesetih i početkom četrdesetih počela je da se peva pesma „Old Faithful“, koja se i danas čuje na svakoj utakmici. Pesma je prvobitno uvedena 1936., kada je Hal pobedio Vigan u neverovatnoj utakmici sa 13:12. Navijači su od sreće počeli da pevaju kaubojsku pesmu koja je bila na vrhu liste „Old Faithful“, a ostalo je istorija.
“Papa’s Got a Brand New Pigbag” je instrumental koji lako ulazi u uši, pa su ovu pesmu lako prihvatili i navijači QPR-a kao svoju himnu. Ovu pesmu prvi je izveo „Pigbag“ 1981. Ova pesma je karaketristična jer podiže na noge ceo stadion kada igrači QPR-a izlaze na teren na početku utakmice.
“When You’re Smiling” je pesma Lerija Šaja, Marka Fišera i Džoja Gudvina, ali ju je proslavio Luj Armstrong u svom izvođenju 1929. Međutim, ova pesma je najbolja u izvođenju navijača Lester Sitija, uz svo poštovanje prema pomenutim umetnicima, jer kada je povezano sa voljenim klubom, sve je mnogo iskrenije.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra