Mnogo je nasilnika prošlo Premijer ligom, a ima ih i danas. Bez njih se engleski fudbal ne bi razlikovao od drugih „mlakih“ liga. To su momci koji ne štede sebe, a još manje protivnike, ali uvek pruže ruku na kraju meča.
Neki su osvajali trofeje, neki su postali poznati po glupostima na terenu i van njega, ali retko ko ih zaboravlja kad završe karijeru. Ako bi izdvojili nekog kao predstavnika te grupe, 99% ljudi bi reklo Vini Džons. Ovo je priča o njemu.
Visent Piter „Vini“ Džons (Vincent Peter “Vinnie” Jones) je rođen 5. januara 1965. u Votfordu. Svoju fudbalsku karijeru je počeo 1984. godine u nižerazrednom klubu Veldstonu (Wealdstone), gde je igrao fudbal i bio nadničar.
Igrao je jednu sezonu u Švedskoj u trećeligašu IFK Holmsundu 1986. i pomogao im je da osvoje ligu. U jesen 1986, Džons je prešao u Vimblodon (Wimbledon) za 10,000 funti.
Bio je deo “Lude družine” (“Crazy Gang”) koja je osvojila FA kup 1988, u finalu pobedivši Liverpul, tada dominantni klub u Engleskoj.
Prodat je Lidsu u leto 1989. godine, gde je bio deo mlađih igrača pod menadžerom Hauardom Vilkinsonom. Tokom svog boravka tamo, izborio je promociju iz tadašnje Druge divizije u Prvu, najviši rang takmičenja.
Nakon što je pomogao da klub igra u najvišem rangu, Vini Džons je dokazao da može igrati sa velikim uspehom bez prljavih poteza, jer je pod nadzorom Vilkinsona dobio samo tri žuta kartona cele sezone, tada prosto nezamislivo.
Vini Džons je napustio Lids početkom sezone 1990/91 kada je izgubio mesto u prvoj postavi od tada omladinaca Dejvida Batija i Geri Spida, kao i od novog pojačanja Geri MekAlistera – na veliko razočaranje navijača Lidsa, da bi igrao redovno. Do danas je ostao veoma popularan među navijačima Lidsa, a i Džonsu je taj period u lepom sećanju jer ima istetoviran grb kluba.
Njegov nekadašnji trener iz Vimbldona Dejv Baset ga je doveo u Šefild Junajted kada je napustio Eling Roud, a sledeće godine ga je prodao u Čelsi. Nakon samo jedne sezone na Stamford Bridžu, vratio se u Vimbldon, gde je ostao sve dok nije postao trener/igrač u Kvins Park Rendžersu 1998, gde je postigao gol na debiju protiv Hadersfild Tauna.
Bilo je priča da će postati i menadžer tog kluba, ali nije došlo do toga. Nakon toga je odigrao jednu utakmicu u Irskoj za Karlsi Junajted, u drugom poluvremenu, kao izmena protiv Šelburna, gde je njegov prijatelj Rodi Kolins bio menadžer.
Ono po čemu ćemo ga najviše pamtiti je da je uvek bio „prljav“ igrač, zbog čega je često kritikovan. Isključen je 12 puta u karijeri, a drži i rekord za najbrže dobijeni žuti karton na fudbalskom meču, kada je zapisan nakon samo tri sekunde zbog faula nad Dejnom Vajthausom (Dane Whitehouse) u FA kupu na meču između Čelsija i Šefild Junajteda 1992. godine.
Što se tiče reprezentativne karijere, hteo je da igra za Republiku Irsku, čak je 1992. putovao u Dablin da bi pronašao informacije o rodnom mestu svoje babe, ali nije ih našao. Zbog toga je u decembru bio pozvan u reprezentaciju Velsa, za koju je mogao da igra jer mu je deda poreklom Velšanin.
Svoj debi u velškoj reprezentaciji je imao 14. decembra 1994, tri nedelje pre njegovog tridesetog rođendana, kada je njegov tim izgubio 3:0 od Bugarske u kvalifikacijama za Euro 96. Poslednja utakmica od devet koliko je odigrao za reprezentaciju je bila protiv Belgije 29. marta 1997. kada je Vels izgubio 2:1.
Džonsova reprezentativna karijera je bila ispraćena sa zaprepašćenjem, a to je lepo opisao komičar Džimi Grivs: „Imali smo kokain, podmićivanje i Arsenal koji daje dva gola kod kuće. Ali kada smo pomislili da nema više iznenađenja u fudbalu, Vini Džons je postao reprezentativac!“
Ali, ono po čemu ćemo ga najviše pamtiti je da je uvek bio „prljav“ igrač, zbog čega je često kritikovan. Isključen je 12 puta u karijeri, a drži i rekord za najbrže dobijeni žuti karton na fudbalskom meču, kada je zapisan nakon samo tri sekunde zbog faula nad Dejnom Vajthausom (Dane Whitehouse) u FA kupu na meču između Čelsija i Šefild Junajteda 1992. godine.
U svojoj autobiografiji on je ovako video taj potez:
“Mora da sam bio previše nadrogiran, previše divalj, previše jak ili preran, jer posle tri sekunde, teško da mogu da previše kasnim”.
U još jednom poznatom incidentu 1988, snimljena je fotografija gde je Vini Džons zgrabio za muškost Pol Gaskojna kako bi ga izbacio iz takta, na utakmici FA kupa između Vimbldona i Njukasla. Legenda kaže da je “samo hteo da proveri da li ima toliko velika muda kao što svi pričaju”.
Takođe je bio prezenter poznatog video snimka „Soccer’s Hard Men“ koji je izdat 1992, gde je napravio kolekciju fotografija njega i drugih „jakih momaka“ koji igraju u ligi, a davao je i savete kako zastrašiti i povrediti protivničkog igrača.
Nakon što je snimak objavljen, Džons je kažnjen sa 20,000 funti i suspenzijom od šest meseci zato što je „osramotio igru“. Predsednik Vimbldona Sem Hamam je rekao da Vini Džons ima „mozak kao komarac“.
Mnogi fudbaleri su brzo osudili i snimak i samog Džonsa. Najglasniji u kritikama je bio francuz David Žinola (David Ginola) koji je rekao: „Džons ne zaslužuje da se zove fudbalerom. Dobiti batine je deo posla i u Francuskoj i u Engleskoj, ali je pravi skandal da je neko kao Džons postao zvezda zbog toga, da pravi snimke i da bude primer za decu“.
Čak i nakon ovog incidenta, Vini Džons se nije smirio. Nakon što je sakupio 40 kaznenih bodova u sezoni 1992/93, pozvan je na saslušanje u sedište FA, ali se nije pojavio. Nakon toga FA je kaznio Vinija na neodređeno vreme. Džons se pravdao da je pomešao datume, zbog čega je kažnjen sa četiri utakmice neigranja i rečeno mu je iz FA „da odraste“.
Džons je kasnije to prokomentarisao: „FA treba da me pohvali. Ja sam preneo nasilje sa tirbina na teren.“
I van terena Vini nije bio cvećka. U junu 1998. je osuđen zbog povređivanja i nanošenje štete komšiji, nakon kraće rasprave u novembru 1997. U decembru 2003. je osuđen zbog nasilničkog ponašanja u avionu, kada je udario jednog putnika i pretio da će pobiti celu posadu, jer je bio pijan.
U junu 2010. Džons je napisao saopštenje da poklanja svoju medalju osvojenog FA kupa navijačima Vimbldona, i da im želi sve najbolje u budućnosti. Medalja je izložena na stadionu Vimbldona.
U novembru 2013. je objavljeno da Džons i njegova žena boluju od raka kože. Kao i mnogo puta do sad, Vini je dobio bitku i pobedio rak.
Zbog svoje reputacije, dobio je priliku da se okuša kao glumac. Debitovao je na filmu „Dve čađave dvocevke“ 1998, i nakon toga je uvek glumio žestoke tipove. I dan danas se ne zna da li on glumi ili je jednostavno takav. Ono što se zna da je poštovan od svakog ko voli mušku igru.
Možda nije najbolji uzor, ali su takvi igrači neophodni da se ne zaboravi da je fudbal igra u kojoj ostavljaš srce, znoj i krv, kako svoj tako i protivnikov, da bi pobedio.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra