Fudbal bi trebalo da bude igra dva tima, u kojoj pobeđuje onaj koji je bolji, ali i onaj koji to više želi. Ali ne po svaku cenu. Svedoci smo raznih nesportskih poteza kojim se zagađuje ova prelepa igra.
Valjanje po terenu, simuliranje, namerni prekršaji, antifudbalska taktika trenera, sve je to deo današnjeg fudbala, koji se nažalost primio i u Engleskoj dolaskom „baletana“ iz raznih južnoameričkih i ostalih egzotičnih zemalja. Da bismo uvideli da fudbal ne mora tako da izgleda, podsetićemo se nekih od najbitnijih fer-plej događaja u istoriji engleskog fudbala.
UTAKMICA NA BOŽIĆ
Ovaj događaj je bio pravi primer pobede fudbala nad nasiljem. Kada je proglašeno primirje i prekid vatre na zahtev nemačke vojske do Boksing deja (Boxing Day), na brzinu je organizovan fudbalski meč kada je lopta šutnuta iz britanskih rovova na “Ničiju zemlju” (No Man’s Land) blizu Armentijera u Francuskoj.
Utakmica je završena pobedom Nemaca od 3:2, i okončana je na obostrani pristanak kako bi vojnici razmenili božićne čestitke i zajedno pevali božićne pesme. Ovaj kratak trenutak u kome je preovladao razum nad ludošću je pokazao izuzetnu moć fudbala da ujedini ljude.
DONIRANI DRESOVI ARSENALU
Dva prvotimca Notingem Foresta, Berdsli i Bejts (F. W. Beardsley and A. J. Bates) su 1885. napustili Notingem da bi pronašli posao u Londonu. Dobili su radno mesto u fabrici Vulvič Arsenal i osnovali klub koji je postao Arsenal.
Kako nisu imali opremu za igrače, oni su pisali svojim bivšim kolegama iz Notingem Foresta kako bi im zatražili pomoć. Forest je ubrzo poslao jednu loptu i crveno-bele dresove – što je razlog zbog kog Arsenal igra u dresovima istih boja i danas.
Da bi im uzvratili lep gest 1965, na stogodišnjicu Notingem Foresta, poklonili su im svilene timske dresove.
ODGOVOR NA TRAGEDIJU U MINHENU
Avionska nesreća u Minhenu je jedan od najtužnijih događaja u istoriji engleskog fudbala, ali je pokazala da fudbal ima mogućnost da ujednini sve kada su teška vremena.
Nakon što su osam igrača i tri člana stručnog štaba Mančester Junajteda poginula jer se njihov avion srušio na pistu nakon trećeg pokušaja da poleti, ostatak tima je hteo da završi sezonu uprkos izveštajima da će odustati.
Nižerazredni klub Bišop Okland (Bishop Auckland) je pozajmio tri igrača na Old Traford, dok je njihov ljut rival Liverpul ponudio Junajtedu da izabere bilo koje igrače iz rezervog tima i bilo kakvu drugu pomoć, insistirajući da će oni plaćati plate pozajmljenih igrača.
Notingem Forest je takođe hteo da ustupi igrače kako bi pomogao. Šta više, Real Madrid je ponudio da ustupi osvojeni Kup šampiona te sezone Junajtedu, a kada je njihova ponuda učtivo odbijena, španski tim je posvetio pobedu ljudima koji su izgubili život te noći.
ZAGRLJAJ PELEA I BOBIJA MURA
To je slika koja je postala legenarna jer slavi sve ono što je lepota fudbala. Iako je Brazil pobedio Englesku u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 1970, nije bilo osećaja da je bilo gubitnika na tom meču. Nije bilo preteranog slavlja pobednika, ni suza ili ogorčenosti poražene strane. Umesto toga, dva najbolja igrača na svetu u tom trenutku su se zagrlila i ukazali jedno drugom poštovanje posle utakmice.
To je bilo u godini kada je rasizam bio veoma izražen, ali ova slika je pokazala svu besmislenost i glupost takvog mišljenja. U suštini, to je bio fubal kakav bi trebao da bude.
SER STENLI
Kao jedan od najvećih igrača u istoriji Engleske, Metjuz Stenli (Matthews Stanley) je bio jedini igrač koji je proglašen vitezom pre penzionisanja. Igrao je svoju poslednju utakmicu sa 50 godina, i nikad nije dobio žuti, a kamoli crveni karton u karijeri dugoj 33 godine.
Njegov saigrač Džimi Armfild je izjavio da, iako je Metjuz konstantno dobijao batine od strane odbrambenih igrača koji su se mučili sa njegovom brzinom i veštinom, nikad nije pobesneo i da je uvek bio hladne glave.
Metjuzov humanitarni rad je takođe bio neprevaziđen. On je 25 godina odvajao leto kako bi volonterski trenirao klubove u Africi, a 1975. je ignorisao aperthejd, oformio je tim sastavljen od crnih učenika u Sovetu i platio im putovanje u Brazil iz svog džepa.
FINIJEVO POPUšTANJE VILANU
Dejv Vilan (Dave Whelan) je danas poznat kao predsednik Vigan Atletika, ali je 1960. igrao beka za Blekburn Roverse i polomio je nogu u finalu FA kupa. Vilan je bio van terena više od dve godine, što je tad bilo uobičajeno za tu vrstu povrede. Na svojoj povratničkoj utakmici je igrao protiv legendarnog engleskog krila Toma Finija (Tom Finney).
Kada je na poluvremenu Vilan primetio da Fini ne igra najbolje što može, pitao ga je: „Je li mi ti to popustaš, Tome?“, a on je odgovorio: „Nisi imao sreće momče, i neću da ti otežavam. Želim da dobro odigraš danas i da se vratis u prvi tim“. Ovo je najbolji primer poštovanja protivnika.
ISKRENOST KEMBERA
Kristal Palas je dočekao Notingem Forest u avgustu 1972. i sudija im je poklonio gol. Igrači Foresta su protestvovali kod sudije, jer su bili uvereni da je lopta pogodila mrežu sa spoljne strane.
Sudija je prišao Stivu Kemberu (Steve Kember), kapitenu Kristal Palasa tog dana, i pitao ga za mišljenje. Kember je rekao da gol nije bio postignut i da bi trebao biti poništen. Takva iskrenost i sportski duh su bili pohvaljeni od strane protivnika, sudija i FA.
PONOVLJENI MEČ ARSENALA U FA KUPU
U petoj rundi FA kupa 1999. na utakmici između Arsenala i Šefild Junajteda, Nigerijac Nvanko Kanu je uzeo loptu nakon izvedenog auta, prošao je protivničkog igrača i dodao je do Marka Overmarsa koji je postigao gol. Kanu nije bio svestan da je aut bio izveden kako bi se vratila lopta protivniku nakon što su je izbacili zbog povrede igrača.
Arsenalov menadžer Arsen Venger je posle utakmice prišao protivničkom menadžeru Stiv Brusu i ponudio mu da se meč ponovi. FA je dala saglasnost i ponovljena utakmica je odigrana deset dana kasnije, kada je Arsenal pobedio 2:1.
ODBRANA DI KANIJA
Igrač Vest Hema Paolo Di Kanio je pokazao izuzetno sportsko ponašanje na meču na Gudisonu, kada nije hteo da postigne gol iz stopostotne prilike već je uhvatio loptu nakon centaršuta, jer je golman Evertona Pol Džerard ležao na zemlji zbog povređenog kolena.
Kao rezultat tog gesta, Di Kanio je dobio 2001. nagradu FIFA za fer plej, koji je FIFA opisala kao „poseban gest sportskog ponašanja“.
LESTEROVA PRAVDA
Notingem Forest je 2007. odigrao nerešeno sa Lester Sitijem u Liga kupu, ali je utakmica prekinuta nakon vođstva Foresta od 1:0, zbog kolabiranja Lesterovog igrača Klajva Klarka na terenu.
Kada je ponovljena utakmica počela, a Klark se uspešno oporavio mada nije mogao više da igra, Lester je uradio pošten gest kada je dopustio golmanu Foresta Polu Smitu da prošeta sa loptom i postigne gol nakon samo 23 sekunde, kako bi došli do rezultata sa prekinutog meča. To je bio najbrži gol koji je postigao golman, a Lester je pobedio sa 3:2.
TELFEROVA POMOĆ
Pol Telfer je spasio budućnost svog kluba Bornmauta (Bournemouth) kada je otkazao ugovor. On je imao povredu stopala koja je zahtevala operaciju koja bi ga udaljila sa terena do kraja sezone.
Međutim, Tefler je dobrovoljno poništio svoj ugovor, čime je dobio večito poštovanje predsednika kluba Džefa Mostijna: „Hteo bih da zahvalim Polu za sjajan gest pažnje. Dokazao je da je pravi profesionalac. Pol je mogao da se operiše i da prima platu dok ne može da igra, ali kako bi pomogao klubu koji je u trenutnoj finansijskoj krizi, odlučio je da poništi ugovor. Ne mogu zamisliti veći gest podrške za klub u ovakvoj situaciji“.
LIVERPULOVO ODAVANJE POČASTI RISU DŽONSU
Liverpul i Everton su među najvećim rivalima u engleskom fudbalu, ali je to sve ostavljeno po strani nakon ubistva jedanaestogodišnjeg Risa Džonsa u avgustu 2007.
Ris je bio vatreni navijač Evertona, ali je Liverpul ujedinio grad u patnji kada je pustio himnu Evertona „Z Cars“ kada su izlazili iz tunela za njihov meč Lige Šampiona protiv Tuluza. Taj potez je pozdravljen dugotrajnim aplauzom fudbalera i publike. Obe ekipe su nosile crni flor kao znak poštovanja.
O’NILOVO ČAŠĆAVANJE VEČEROM
Navijači Aston Vile su bili ljuti jer su 2009. prevalili toliki put da bi u utakmici u Moskvi gledali rezervni tim jer su prvotimci dobili odmor. Tadašnji menadžer Martin O’Nil je potražio navijače koji su prevalili toliki put i pozvao njih 295 da mu se pridruže na večeri na Vila Parku sa igračima kluba, koju je plaćao klub.
Navijač Ešli Kvoterman je rekao: „To je bio fantastičan gest i on je porastao u mojim očima kao čovek“.
EVERTONOVO ODAVANJE POČASTI ŽRTVAMA TRAGEDIJE NA HILSBOROU
Nakon uznemiravajućih rezultata istrage o tragediji na Hilsborou koji su obelodanjeni u septembru 2012, Everton je trebao da dočeka Njukasl na Gudisonu.
Pre utakmice, klub je napravio plakat koji savršeno prikazuje da ima mnogo važnijih stvari od fudbalskog rivalstva. Dve maskote (jedna u dresu Evertona, a druga u dresu Liverpula) su kombinovane kako bi se odala počast 96 osobama koji su izgubile život, dok se razglasa čula grupa „The Hollies“ i njihova pesma „He Ain’t Heavy, He’s My Brother“.
Nakon prikazane solidarnosti, pesma je puštena u prodaju kako bi se prikupila sredstva u dobrotvorne svrhe i dostigla je prvo mesto na top listama.
REAKCIJE NA KOLABIRANJE MUAMBE
Kada je Fabris Muamba pao tokom utakmice FA kupa na meču između Boltona i Totenhema, ceo fudbalski svet je ostao zatečen i isčekivao dobre vesti. Čudesno, ali i zbog fenomenalne reakcije medicinskog osoblja tog dana, život Muambe je spašen.
U danima nakon nesreće, fudbal je pokazao svoje pravo lice, kada su pristizale poruke podrške sa svih strana sveta. Navijači su ostavljali cveće, igrači su slali poruke i svi su se nadali zajedno.
Muamba više nikad neće igrati fudbal, ali njegovo pojavljivanje na Ribok Stadionu nakon otpuštanja iz bolnice je dragocenije od bilo koje njegove utakmice, ili gola koji bi postigao.
ČERITI ŠILD
Ova utakmica je poznata kao Čeriti Šild (Charity Shield) i kao Komjuniti Šild (Community Shield), ali je nastala pod imenom Šerif Londonskog Čeriti Šilda (Sheriff of London Charity Shield) 1898 kao utakmica između profesionalaca i amatera.
Iako se format meča menjao tokom godina (danas uključuje utakmicu pobednika Premijer lige i FA kupa), tradicionalni uvod sezone je oduvek imao za cilj skupljanje novca u dobrotvorne svrhe.
Zarada od prodatih karata i reklama se daje klubovima da je podele lokalnim dobrotvornim organizacijama, dok se ostatak daje dobrotvornim partnerima FA. Svake godine se skupi oko milion funti.
Danas nije lako pobediti poštenom igrom, ali time se stiče poštovanje svih koji vole ovu igru. Fer plej je nastao u Engleskoj i potrebno je podsećati se toga, jer gubi bitku sa nesportskim ponašanjem. Nakon ovih primera najbolje je završiti rečima sjajnog Uroša Komlenovića, koji je to opisao ovako: „fair play je engleski izraz (kako uopšte termin ‘poštena igra’ zvuči na italijanskom?)“.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra