Od svakog Brazilca koji dođe u Premijer ligu očekuje se mnogo. Engleska publika je izuzetno poštovala igrače kakvi su bili Žilberto Silva i Žuninjo, a dobar utisak ostavljaju i mnogi drugi, kao što su Žuninjo, Filipe Kutinjo, Vilijan, Fernandinjo, David Luiz…
Sa druge strane, u Premijer ligi su igrali neki veoma loši Brazilci, a ovo su najgorih jedanaest:
GK: Doni – Liverpul
Nije branilo mnogo brazilskih golmana u Premijeršipu. Eurelijo Gomeš za Totenhem i sada za Votford, i Hulio Sezar za QPR su sasvim solidni golmani, a Doni je došao nakon izgubljenog mesta u startnoj postavi Rome. Doni je bio drugi izbor u odnosu na Reinu u Liverpulu, odigravši samo četiri utakmice u kojima je uspeo da dobije crveni karton na debiju.
RB: Glober (Glauber) – Mančester Siti
Pomislili biste da je većina igrača koje je Mančester Siti doveo, kada je odjednom postao bogat klub, bili dobri. Pablo Zabaleta i Vensan Kompani su glavne uzdanice Sitija, dok su Šon Rajt-Filips i Robinjo došli sa velikom reputacijom, ali najčudni transfer je bilo dovođenje brazilskog defanzivca Globera.
Glober je odigrao velikih šest minuta za Siti, i sa podsmevanjem je pozdravljan sa tribina svaki put kad bi dotakao loptu. Bio je kultna figura u Sitiju, a klupa za rezerve je nazvana „Berti“ u njegovu čast. Ovaj 31-godišnjak je van fudbala od kada je dobio otkaz u MSL klubu Kolumbija Kru 2013. godine.
CB: Kakapa (Cacapa) – Njukasl
Iako ne treba mnogo očekivati od igrača koji je doveden kao slobodni agent, Kakapa je postavio nove najniže standarde u odbrani Njukasla, što je na kraju rezultiralo ispadanjem iz Premijer lige 2009. godine.
CB: Roke Žunior (Roque Junior) – Lids Junajted
Jednostavno najgori Brazilac u Premijer ligi. Iako se mnogo očekivalo od njegove pozajmice u Lids Junajted na insistiranje Pitera Rida, sa 24 primljenih golova u sedam utakmica u kojima je igrao i jednim crvenim kartonom pride pokazao je upravo suprotno. Bila su to šokantno loše igre defanzivca koji je odigrao 48 utakmice za reprezentaciju Brazila.
LB: Andre Santos – Arsenal
U onom što se činilo paničnim potezom Arsena Vengera posle izgubljene utakmice od Liverpula i katastrofalnog poraza od 8:2 od Mančester Junajteda, Arsenal je doveo Andre Santosa u isto vreme kad i Pera Metezakera, Mikaela Artetu i Park Ču Jonga, u poslednjih 24 sati letnjeg prelaznog roka.
Santos se smatra jednim od najgorih pojačanja Arsenala ikada, jer je imao samo 13 nastupa u startnoj postavi u jednoj i po sezoni u kojima je igrao očajno. Nikad nije imao podršku navijača, a posebno su se okomili na njega kada je zamenio dres sa omrženim bivšim igračem Tobdžija Robinom Van Persijem na poluvremenu ligaške utakmice sa Mančester Junajtedom.
CM: Mineiro – Čelzi
Osvajač Svetskog prvenstva Luis Filipe Skolari je tražio od Čelzija da kupi Mineira, da bi tada 33-godišnjak bio zamena Džoniju Obi Mikelu dok je Esjen bio teže povređen. Skolari je bio oduševljen dovođenjem ovog igrača koji je odigrao 23 utakmice za tadašnjeg prvaka sveta Brazil, kada je izjavio: „Kažem navijačima Čelzija, ako pamte Makelelea, Mineiro je isti“.
Međutim, nije bio isti. Mineiro je odigrao jednu utakmicu kao zamena u ligi, a jedini njegov start je bio u Liga kupu. Nakon toga je prešao u Šalke gde je odigrao sedam utakmica, pre nego što je igrao za nemačkog četvoroligaša Tus Koblenc, gde je i završio karijeru.
CM: Kleberson – Mančester Junajted
U vremenu kada je Kleberson viđen kao „pokretačka snaga“ Brazila (prvaka Svetskog prvenstva 2002), privukao je mnoge evropske klubove kao što su Barselona, Njukasl, Lids i Seltik. Na kraju je potpisao za Mančester Junajted 2003. za 6,5 miliona funti, kao zamena za Huana Sebastijana Verona.
Povrede i potpuno druga verzija osvajača Svetskog prvenstva Klebersona su obeležili njegovu karijeru na Old Trafordu.
RW: Fumaka (Fumaca) – Njukasl
Naširoko poznat kao Brazilac koji nije umeo da igra fudbal. Opisi kao „u nemogućnosti da dotakne loptu“ i „jedini igrač koji je uspeo da padne preko lopte kad je pokušao da je preseče“ najbolje oslikavaju njegov boravak u Njukaslu. To je možda bio pokazatelj njegovog talenta jer je u narednih devet godina igrao za 13 različitih klubova i odigrao samo 51 utakmicu.
LW: Robinjo (Robinho) – Mančester Siti
Sve je počelo sjajno za Robinja kada je prvu sezonu u Sitiju završio kao prvi strelac ekipe. Ali od početka se videlo da ne želi da bude tu, posebno kada je na njegovom predstavljanju u novom klubu rekao: „Čelzi je dao sjajnu ponudu i ja sam je prihvatio“.
Povrede i gubitak forme su poremetile njegovu drugu sezonu, i on je tražio što pre da ode iz kluba umesto da pokuša da se bori za mesto u timu. Možda on i nije za ovu listu, ali se očekivalo mnogo više od igrača koji je plaćen 33 miliona funti.
ST: Žo (Jo) – Mančester Siti i Everton
Žoa je pratio rekordni transfer kluba za Mančester Siti kada je plaćen 19 miliona funti pre nego što je bogatsvo iz Abu Dabija došlo u klub. Siti je bio siguran u svoj izbor jer je on prethodno dao 30 golova za CSKA na samo 52 utakmice.
Međutim, Žo nije nastavio u istom ritmu, jer je postigao samo jedan ligaški gol za tri sezone i 21 utakmicu. Samo godinu dana kasnije nakon toliko plaćenog novca za njega, Žo je otišao na pozajmicu u Everton gde je igrao promenljivo, kada je u prvoj poseti dao 5 golova na 12 utakmica, dok je u drugoj poseti bio bez gola na 17 utakmica.
ST: Afonso Alveš – Midlsboro
Alfonso Alveš je koštao Midlsboro neverovatnih 20 miliona funti kao veliko pojačanje u januaru 2008. Alves je bio tražen širom Evrope u to vreme, jer je došao u Premijer ligu nakon dominacije u holandskoj ligi gde je postigao 45 golova na 39 utakmice za Hereven.
Trebalo je dosta vremena dok Alveš nije dao gol za Midlsboro, ali njegova dva gola protiv Mančester Junajteda u aprilu 2008, i het-trik protiv Mančester Sitija na kraju sezone nagoveštavali su da ovaj Brazilac može eksplodirati sledećih sezona.
Ali nije bilo tako. Mučio je i sebe i druge od početka sledeće sezone. Iako je postigao sjajan gol iz slobodnog udarca, Alveš je promašio šansu za šansom. Nikad nije povratio formu i na kraju je prodat Al-Sadu 2009. godine.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra