Ovih dana nemoguće je zamisliti da Liverpul i Mančester Junajted čine usluge jedni drugima. Ali pre sto godina, pre nego što je rivalstvo između njih postalo ovoliko izraženo kao danas, ove dve strane su smislile ono što je poznato kao najveći skandal u Engleskom fudbalu ikada.
Na „Veliki petak“ 2. aprila 1915, igrači iz Liverpula su putovali u Mančester na poslednji meč u sezoni, koji je imao različiti značaj za obe strane. Liverpul je bio siguran na sredini tabele, dok je Junajted potencijalno mogao da ispadne iz lige. Crveni Đavoli su očajnički morali da pobede.
Kada je počela utakmica, bilo je jasno da nešto nije u redu. Junajted je dominirao od prvog minuta, dok su rivali očigledno bili nevoljni za igru. Junajted je poveo sa 1:0 do poluvremena što je dalo nadu domaćinu za opstanak.
Jedan lokalni list, „Liverpool Daily Post”, napisao je u izveštaju nakon meča da će “takvo dominiranje jedne strane u prvom poluvremenu teško ponovo biti viđeno”. U drugom poluvremenu Junajted je udvostručio svoju prednost dvadesetak minuta pre kraja utakmice i nakon toga je viđena utakmica bez ikakvih ambicija sa obe strane da se postigne gol. Liverpul je čak dobio i penal, ali ga je promašio.
U početku to je izgledala kao velika pobeda za Junajted, jer dva poena (tada se tako računala pobeda) koje su dobili iz meča omogućili su im da opstanu u ligi. Čelzi je ispao umesto njih.
List „The Manchester Daily Dispatch“ je izvestio sledećeg dana da je „drugo poluvreme bilo prepuno bezvoljnog fudbala. Junajted je poveo sa dva gola razlike na 22 minuta pre kraja meča i izgledali su zadovoljno svojim vođstvom, jer nisu ni pokušavali da ga uvećaju. Liverpul je jedva odavao želju da postigne gol“. Bilo je jasno da su neki marifetluci bili u pitanju. Fudbalska liga je počela da vodi istragu.
Dve nedelje kasnije bilo je primećeno da je veliki broj uplata u kladionicama bio na pobedu Junajteda od 2:0. Šta više, početna kvota od 7-1 na pobedu od 2:0 je smanjena na 4-1. Cela situacija je počela da liči na nameštanje meča.
Istraga koju je vodila Fudbalska liga je odugovlačena (kao što radi i sto godina kasnije!) do decembra, kada je komisija donela presudu nekoliko dana pre Božića. Igrači koji su učestvovali su ocrnjeni od strane komisije i čekali su na posledice. Ovo je kratak deo izjave komisije:
„Data je svaka mogućnost igračima da kažu istinu, ali iako su upozoreni da imamo u posedu dokaze, neki su uporno odbijali da to urade, pa je otkrivena zavera da se sakrije istina. Gotovo je neverovatno da su igrači čija egzistencija zavisi od ove igre imali takvu nameru. Njihovim postupcima su pokušali da uruše čitav sistem igre i diskredituju njenu iskrenost i poštenje.“
Ispostavilo se da je kapiten Liverpula i bivši igrač Junajteda Džeki Šeldon (Jackie Sheldon) bio mozak operacije. Komisija za istraživanje je otkrila da se Šeldon sastao sa saigračima Bobom Purselom, Tomom Milerom i Tomasom Ferfulom u pabu u Mančesteru kako bi skovali plan. Tu su se pridružili Junajedovi igrači Enok Vest, Artur Vejli i Sendi Turnbol.
Konačni rasplet za sve pomenute igrače – kao i za igrača Stokport Kauntija Lorensa Kuka – je da su momentalno isključeni iz Fudbalske lige i kao igrači i kasnije kao menadžeri. Ove kazne su ostale najteže kazne u Fudbalskoj ligi do danas. Komisija je sugerisala da bi najbolji način da se igrači iskupe za svoje postupke bio da se priključe vojsci. To je bilo u trenutku kada je Prvi Svetski rat besneo svuda.
Šta je na kraju bilo sa osramoćenim igračima?
Šest od osam igrača su poslušali savet komisije i otišli su služe svojoj zemlji u Prvom svetskom ratu. Njihove kazne su ukinute 1918. zbog njihovih zasluga pri služenju zemlji i svi su oni ponovo igrali. Ali za ostalo dvoje igrača priča je bila drugačija.
Mančester Junajtedov Enok Vest je bio ubeđen u svoju nevinost i odlučio je da se bori kako bi skinuo mrlju sa svog imena. Nakon brojnih saslušanja i suđenja, Vest je uspeo da skine mrlju sa svog imena 1945. Ali za to vreme, napunio je 59 godina i nije hteo više da ima dodira sa fudbalom.
Ali najtragičniji deo čitave afere je priča o Sendiju Turnbolu. Čovek koji je stvarao istoriju Junajteda, postigavši pobednički pogodak u finalu FA kupa 1909. kada je bio prvi strelac ikada na Old Trafordu, morao je da završi karijeru zbog skandala 1915. Ali je nameravao da nastavi sa igranjem, jer je odlučio da se priključi vojsci kako bi skratio svoju kaznu.
Ali nažalost, nikad se nije vratio kući. Bio je razmešten u osmom bataljonu 1917, i njega i njegove saborce su iz zasede napali nemački vojnici. Turnbol je ranjen i na kraju zarobljen. Njegova žena je primila pismo u kome se objašnjava šta mu se desilo:
„Pišem vam kako bih vam objasnio šta se desilo vašem dragom mužu. On je ranjen, i na našu žalost, pao u ruke Nemaca, pa se nadam da ćete čuti vesti o njemu“.
Nažalost, niko više nije čuo ništa o njemu, i pretpostavlja se da je ubijen u zarobljeništvu u 33. godini. Kao i mnogim ljudima čija tela nikad nisu pronađena, njegovo ime je ugravirano u Aras memorijalnom centru koji odaje počast palim vojnicima kojima se ne zna grob. Možda je bilo prilično pogodno da se četa kojoj se Turnbol priključio bila poznata kao „Fudbalski bataljon“, i mnogi vojnici u njemu – kao i bivši igrač Junajteda – počivaju na poljima u severnoj Francujskoj.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra