Topovi su jedan od simbola vojničke tradicije od davnina. Kad su Englezi u pitanju, artiljerija ima dodatnu vrednost, jer su ’’tobdžije’’ iz Londona jedan od temelja njihovog fudbala, a ’’loptanje’’ je utkano u samu bit Ujedinjenog Kraljevstva.
Četrnaest godina su navijači kluba s Hajberija čekali na treće evropsko finale svog kluba. Prethodna dva su se polovično završila po njih, posle prvog 1970. se slavilo osvajanje Kupa sajamskih gradova jer je savladan Anderleht, deset godina kasnije u poslednjoj utakmici Kupa pobednika kupova im je Valensija naterala suze na oči.
Deo starijih pristalica londonskog kluba koje su zapamtile trijumf dve i po decenije pre, odavno je, umesto na tribinama, sedela ispred TV ekrana uživajući u dogodovštinama Rodnija i Del Boja.
Čak je i Nik Hornbi ”preležao” stadionsku groznicu. Međutim, nisu brinuli, jer su novi ”topići” dovoljno odrasli da bi se 1994. godine zacrveneo stadion Parken u Kopenhagenu, a njihove glasne žice bile ”naštimovane” za pesmu svih 90 minuta.
Protivnik u završnom duelu Kupa pobednika kupova bila je italijanska Parma, klub u usponu i branilac titule iz prethodne sezone. Bile su to slatke godine za klub čiji je sponzor bila kompanija koja je bavila proizvodnjom čokolade.
Na njihovu žalost, topovi se pune ubojnim sredstvima, a ne slatkišima, pa su im puleni Škotlanđanina Džordža Grema, koji je već 8 godina sedeo na klupi Arsenala, bacili rukavicu. Iako bez prve zvezde i najboljeg strelca u istoriji kluba do pojave Tjerija Anrija, Jana Rajta , i odličnog Danca Džona Jensena, igrači u crvenoj opremi su umesto na tabli sa 64 polja , bili spremni za ’’partiju šaha’’ na travi , u kojoj remija nije moglo da bude. Pukovnici ili pokojnici, sa štitom ili na njemu, pa ko šta zasluži.
Italijani kao favoriti su krenuli ofanzivno. Odlični Šveđanin Tomas Brolin je u uvodnom delu utakmice imao sjajnu priliku da u potpunosti ’’zasladi’’ duel i , poput svojih predaka,’’pokori’’ Dansku , ali je sa 8 metara loptu glavom poslao preko gola Dejvida Simena, iako je ispred sebe imao samo golmana Arsenala. Skočio je nivo šećera svim
posmatračima na Parkenu, zbog različitih osećanja razume se.
Uzvratili su Englezi i to iz situacije u koju su ’’zaljubljeni’’. Posle kornera, stameni ofanzivac Kevin Kembel je nadvisio čuvare, ciljao dalji ugao Luke Bućija, a đule ispaljeno iz najjačeg ostrvskog fudbalskog oružja je prohujalo pored stative.
Pošto ispitivanja snaga nije bilo, oba sastava su od samog početka žrtvovala sve – od pešaka do kraljica, jedino su kraljevi, dvojica omalenih čuvara mreže, bila dobro čuvani.
Osokoljeni pretnjom koju je Kembel uputio odbrani rivala, bez pardona su ’’ganersi’’ atakovali ka golu Parme. Međutim, jedan obećavajući napad Londonaca presekli su pred svojim golom Italijani, hitronogi Kolumbijac Asprilja je povukao brzu kontru, prosledio loptu do Zole, a budući as Čelsija je filigrantski uputio pas u šesnaesterac, iz kog je debeljuškasta švedska podmornica, Brolin , sa nekih 13 metara ispalila torpedo u brod kojim je sa klupe kormilario Grem, ali je stativa zadržala Škotovo plovilo na pravom kursu.
Rasrdilo je to ’’tobdžije sa Hajberija’’, pa su se zainatili u nameri da po svojoj recepturi spreme slatki zalogaj onima koji su ih podržavali.
Aut je na polovini Parme izveo Li Dikson, posle kraćeg ”karambola” lopta je stigla u noge beku rodom iz Mančestera , a šta bi drugo jedan ostrvski defanzivac mogao da uradi u toj situaciji nego da istog trenutka uputi loptu visoko prema kaznenom prostoru rivala. Minoti je na 16-17 metara od gola pokušao atraktivno, preko glave, da otkloni pretnju, međutim, proigrao je Alana Smita, a vižljasti ”tobdžija” je ne časeći časa ispalio smrtonosnu granatu uz samu stativu, Bući je je bio prekratak i lopta je odsela u mreži pulena Nevija Skale. Od prvog sudijskog zvižduka je prošlo tek 20 minuta.
Čim su stekli prednost, ”tobdžije” su svoja oruđa povukli sa fronta. Usledila je čudesna transformacija, na ”čizmi” nisu mogli da poveruju svojim očima- Englezi su stavili katanac na igru, a oni su morali da napadaju! Kakvo čudo, kakvo iznenađenje za sve na stadionu.
I pored toga, Asprilja je posle duge akcije asistirao Zoli, ovaj se driblingom na malom prostoru oslobodio čuvara, opalio iz sve snage po lopti, ali je čovek sa aristokratskim perčinom, Dejvid Simen, sasvim dovoljno kao mali stajao na kiši i zahvaljujući tome sačuvao svoju mrežu.
Do kraja utakmice viđene su još dve situacije koje su podigle publiku na noge i u obe je pominjana majka glavnog arbitra Vaclava Krondla iz Češke, pošto je mogao da pokaže prstom na ”kreč”.
Oba puta su bujice uvreda dolazile iz usta navijača sa Apeninima, a posebnim intenzitetom su to učinili u trenutku kad je delilac pravde ostao nem posle starta Diksona nad Di Kjarom koji je ličio na nedozvoljen. No, sudija je kao šef uvek u pravu, pa su izvođači radova na terenu dosta smireno prihvatili njegovu odluku.
I tako, sekund po sekund, minut po minut, stiglo se do kraja. Neko je primetio da je Arsenal odigrao ”katenaćo” na engleski način.
Junak dvoboja, Alan Smit, sa šalom svog kluba oko vrata, veselo je podigao ruke, a fotoreporteri su sliku poslali u istoriju.
Ispaljeni su slavljenički plotuni, a jedanaestorica Engleza, koji su bili starteri na ovom meču u crvenim dresovima, ostali su kao izbledela slika epohe koja je daleko iza nas. Čak je i Hajberi otišao u istoriju…
Dragan Stojić
