Nije mu trebalo mnogo da uđe pod kožu svih igrača nebesko plavih. Uvek je bio tu da ih prvi dočeka, isprati trening, a zatim i kući svakoga pona osob. Često je i na kiši provodio vreme, jer dok nisu shvatili koliko je on bitan u trening kampu Mančester Sitija, niko na njega nije obraćao previše pažnje.
Nije to ni igrač ni trener niti neko iz uprave kluba ili osoblja istog. Tražio je samo da bude tu, da pripada nekoj, kako bi on to rekao da može, zajednici jer se tako osećao zaštićenim a i znao je da će uvek biti sit i da će mu biti toplo u hladnim mančesterskim danima.
To je mačak Vimblajdon.
Svi znate za one priče kako su psi lutalice uvek bile u prvom planu i kako ih neko udomi, oko kojih se vrte priče i snimaju filmovi ali eto u ovoj ulozi je jedan običan mačor. Onda se sve završi sa tužnim krajem. Da li će biti tužnog kraja u ovoj priči – svakako da hoće, ali kada budete pročitali ceo tekst ovaj mačak će vam zaista prirasti za srce.
Vimblajdon je tu, uz klub, bio punih 13 godina. Dakle kao što i sami vidite i pre arapskih para i pre čuda i izmisljanja sa raznim promašnim pojačanjima i pokušajima da se na silu uradi nešto što ne može. Sve ih je on dočekivao i ispraćao u trening centru svetlo plavih.
Siti je promenio čak šest menadžera za vreme koje je Vimblajdon proveo tu ali nekako mu je Kevin Kigen bio omiljen. Često je provodio vreme u njegovoj kancelariji, a čak se i desilo da mu je u nekoliko navrata doneo i živog miša ispred vrata kancelarije (zašto to mačke rade evo ne znam, valjda kao znak nekog poštovanja, poverenja otkud znam).
Znate kada je Siti počeo da dovodi eksperimente u klub upravo je Vimblajon bio taj koji je prvi poželeo dobrodošlicu jednom od super starova tada, Mariju Baloteliju.
Mario je imao poseban odnos sa njim, toliko da je mačak odmah kako bi video Mariov automobil odmah otrčao do njegovog parking mesta i dočekao samo da ga pomazi nekoliko puta.
Imao je divan bašunast rep po čemu je posebno bio prepoznatljiv i pogodan za maženje.
Aca, David, Džo, Mika, Serhio su imali takođe lep odnos sa njim i neretko bi se dešavalo da udje u klupske prostorije za njima, onako neobavezno čisto da vidi da li je sve pod kontrolom unutra. 🙂
Zanimljivo je to kako je ovaj simpatični član nebesko plavih dobio ime. Naime ime mu je dao tadašnji fitnes trener Mančester Sitija, Huan Karlos Osorio tako što je jednostavno mačak bio tu negde pored, pogledao ga zatim pogledao na kalendar da vidi ko je naredni protivnik kluba i pogađate to je bio Vimbldon.
Da li dokoni ili ne, tek neki ljudi su i sklopili statistiku i na papir stavljali njegove troškove, te s toga brojke govore da je Vimblajdon za vreme boravka u klubu uhvatio oko 200 miševa, popio više os 100 litara mleka i pojeo oko 7000 kesica hrane za mačke.
Kuda se tačno Vimb kretao to je već teško reći, ali sigurno svi znaju da je on uvek bio tu u Karingtonu kada su igrači dolazili na treninge. Verovatno je i bilo dana kada je bio u čudu jer ga niko od ljudi (igrača) nije pomazio baš na taj dan, iz jednostavnog razloga jer Vimb nije znao da postoji reprezentativna, letnja ili bilo kakva pauza.
Dana 13. juna 2013. godine na svom zvaničnom tviter profilu klub je objavio da je ovaj simpatični mačak uginuo.
Sa velikom tugom u našim srcima vas obaveštavamo da je naš mačak Vimblajdon premino danas popodne u Karingtonu. R.I.P WIMBLY. Nadamo se da će naš klub dobro pošeti sezonu u čast Vimbajdona.
Znam da nema mnogo ovakvih priča gde se baš domaći ljubimci tako privole nekom klubu i budu uz klub sve do kraja, ali eto Vimb je uz Mančester Siti proživeo svih svojih devet života.
Davor Labas
Ovaj tekst je napisao naš čitalac. Ukoliko i vi želite da vaša priča koja ima veze sa englekim fudbalom bude objavljena, pošaljite nam je na englezi.net@gmail.com ili u inbox naše Facebook stranice.
Leave a Reply