Suprotstaviti se ‘’artiljeriji’’ iz Londona u premijerligaškoj sezoni 1997/98. bilo je teško koliko je mukotrpno iz pakla se preseliti u raj, pa su u martu 1998. godine Crveni đavoli na svom Old Trafordu naoštrili trozubac kojim bi topove potopili u Medlok.
Za mnoge igrače je stari patos u ‘’gradu tekstila’’ bio klizav, a Arsenalova munja Mark Overmars kao da je imala klizaljke umesto kopački, mada u prvoj situaciji opasnoj po gol Mančester Junajteda Holanđanin nije izveo tačku a la Jevgenij Plušćenko i najviše ocene oslikane u promeni rezultata na semforu nije bilo.
Na protivničkoj polovini terena je odigrao prema zemljaku Denisu Bergkampu, čovek koji mrzi avione je voleo asistencije, majstorski je loptu poslao iza leđa odbrambenih igrača Junajteda, Overmars sprinterski uleteo u kazneni prostor, prošao golmana Šmajhela i kad je navijačima Arsenala zamirisalo na lale, omaleni napadač je uputio loptu poluvisoko u suprotni ugao , a ona je za dužinu nosa autora ovog teksta prošla pored stative.
Pogledajte i: Denis Berkamp – jedan od najvećih igrača u Premijer ligi
Arsen Venger, menadžer Tobdžija, posle ove propuštene šanse verovatno pogledao u nebo, njegov kolega iz rivalskog tabora Aleks Ferguson, ne sumnjam, na svoj čuveni časovnik.
Kao da su Škotove misli pročitali oni koje je predvodio s klupe.
Li Dikson je pobegao s prvog fudbalskog časa, poslao je ono što se ‘’ne sme’’ – poprečnu loptu- pravo u noge Endiju Kolu na 30 metara od gola Londonaca, Toni Adams je 13 metara bliže Aleksu Maningeru osujetio dribling napadača Đavola, ali se lopta odbila do Šeringema i kad su svi očekivali da bivši milvolski ‘’lav’’ pokida mrežu Austrijanca, poznati pokeraš je odigrao pogrešnu kartu, pa mu je zamenik Dejvida Simena odbranio nisko upućen šut s nekih 10-11 metara.
Zabrinuti gosti setili su se stare formule koja glasi – napad je najbolja odbrana i ‘’prepisali’’ je na teren.
Rej Parlour je pasom Overmarsa ‘’doveo’’ na 30-35 metara od cilja, Holanđanin je opet bio vetrenjača za defanzivce Đavola, probio se kroz njihove redove, Šmajhel mu je krenuo u susret, a Mark iznemogao iz blizine , krajnjim naporom, u padu loptu šalje u visini rodne zemlje u spoljni deo mreže.
Tobdžije su i dalje pucale ćorcima, tako da ih se ni svrake ne bi uplašile, a jedna opasna je ranije iz Njukasla preletera u tabor Mančester Junajteda.
Posle kornera u korist čete iz glavnog grada Engleske, Šmajhel je rutinski uhvatio loptu, odmah degažirao ka sredini igrališta, pokazalo se da je neplanski sjajno proigrao Kola jer su ‘’topovi’’ bili loše postavljeni i bura je bila na vidiku.
Tamnoputi napadač je nezaustavljivo iz kruga na centru terena jurnuo ka Maningeru, neometan šutirao sa 13 metara, međutim, smrtonosni esker nije zakucan u vrata stolara iz Salcburga, jer su spretne noge čoveka sa Alpa odbranile Endijev udarac i talas uzbuđenja je nestao.
Kao da je ovom intervencijom majstor na golu Arsenala skovao odlučujući trenutak meča, koji se zbio u 79. minutu.
Martin Kion je kao durbinom gledao kome će uputiti loptu s polovine koja je pripadala njegovom timu, naciljao je i dugim pasom pogodio u glavu Begkampa, bivši igrač Ajaksa i Intera je potvrdio visok IQ, pametnom glavu je prosledio loptu do Nikole Anelke, koji je istim anatomskim elementom proigrao Overmarsa, a vlasnik restorana je nezadrživo stigao na 10 metara od snova i servirao kroz Šmajhelove noge loptu svom najdražem gostu – mreži – za vođstvo družine s Hajberija i približio Tobdžije prvoj tituli šampiona Engleske posle posta dugog sedam godina.
Pošto je to bila sezona u kojoj je Profesor Venger dobrano podučio svoje đake, Đavoli nisu mogli stići do izjednačenja i pognutih rogova su dočekali kraj utakmice, potom i prvenstvene trke.
Trofej je mirisao na lale. Kakvo uživanje!
Leave a Reply