Plesati sa bilo kojom ženom pravo je zadovoljstvo, a zamislite tek kakav je osećaj kad to činite s vilom na važnom događaju.
Pošto je polufinale Kupa federacije (FA kupa) više nego bitan i , za pobednika, srećan događaj, fudbaleri Mančester Junajteda i Čelsija su meč vredan ulaska u finale najstarijeg organizovanog klupskog takmičenja u istoriji ove igre “otplesali” poslednjeg dana marta 1996. godine na Vila Parku u Birmingemu.
Da bi se uživalo u plesu često je prvo potrebno plesati s vukovima, a to se desilo pulenima Aleksa Fergusona. Ne jednom, već u dve situacije.
U prvoj je Roj Kin iz punog trka centrirao u srce Čelsijevog ‘’šesnaesterca’’, Krejg Barli je izbio loptu glavom, međutim, umalo da to izazove oštru, smrtonosnu, posekotinu na srcu Plavaca.
Počelo je od Lija Šarpa, koji je, ako ni zbog čega drugog ono zbog prezimena odigrao odgovarajuću ulogu, prvi je dočekao Barlijev odbitak, recnuo je pas ulevo do Rajana Gigsa, vihorni polušpic je poluvisoko zasekao loptu pred gol Londonaca i tražen je neko ko će definitivno poseći tim menadžera Glena Hodla.
Prilika se ukazala Dejvidu Bekamu, no on je, gledajući ovu situaciju, dokazao da je bolje birao žene nego mesto na koje će poslati loptu, pa je sa 10 metara skoro prizemnim šutem pogodio bližu stativu i ova šansa je zauvek propuštena.
Crveni đavoli nisu uspeli da ubiju vuka, onda se on razbesneo i oterao ih dođavola, rastrgavši odbrambenu liniju čete sa Old Traforda.
Mark Hjuz, nekadašnji mančesterski Đavo, sjajno se snalazio i u ulozi zmaja, izborio se za jednu ‘’ničiju’’ loptu na 25 metara od cilja, p(r)oleteo je po levoj strani u ‘’end zonu’’ Junajteda, izvrsno centrirao, a čuveni Rud Hulit (Gulit) je u maniru pravog ‘’letećeg Holanđanina’’ skočio i sa dva- tri metra glavom tukao visoko po sredini gola Petera Šmajhela za vođstvo družine sa Stamford Bridža.
Tog trenutka igrači Mančester Junajteda nisu bili žrtve ‘’Mandela efekta’’, nego ih je prijatelj Nelsona Mandele svojom egzekucijom zaista poslao u rezultatski deficit.
Nenaviknut na poziciju gubitnika, posebno ne u poređenju sa rivalom kome bi u prvenstvenoj trci tokom sezone 1995/96. mogao dati 500 metara i bar 10 bodova “fore”, klub iz grada sa severozapada Engleske poznatog po tekstilu je polako ali sigurno krojio trijumfalni model na ovoj utakmici, a dvostruka prezentacija je usledila u drugom poluvremenu.
Duži napad iniciran na polovini Čelsija od strane Dejvida Meja nastavljen je dodavanjem do Bekama, ovaj je uz desnu aut liniju proigrao Fila Nevila, koji je, pokazaće se par desetina sekundi kasnije, ‘’nafilovao’’ izjednačenje.
Džon Spenser je u toj sezoni mladalačku živahnost potvrdio zvanjem prvog strelca Plavaca , dok je u situaciji koja je okončana poravnanjem rezultata više ličio na starca. Možda čak i Bada Spensera. Suviše tromo, nespretno je branio prostor, Nevil mu je proturio loptu kroz noge, sa same gol-aut liniji nabacio u ‘’peterac’’ i pred mrežom Kevina Hičkoka je, da li zbog njegovog prezimena ili nečeg drugog, usledio pravi triler.
Hladni severnjak, Norvežanin Erland Jonsen, možda i nepropisno ometen, izbija loptu svega par metara iza svojih leđa, vatreni Francuz Erik Kantona, na svoju i sreću svih navijača na ovom svetu, umesto noge (u njihovo telo) koristi glavu, vraća je na suprotnu stativu, na pravom mestu je Endi Kol, bolje reći Endi Gol, koji vrhom kopačke sa udaljenosti od jednog metra trese mrežu- 1:1, 55. minut.
Odlični napadač je tek odškrinuo vrata PIO fonda londonskim Penzionerima, samo se čekalo na to da im neko napiše rešenje o umirovljenju iz FA kupa 1995/96.
Krejgu Barliju nisu falili novci, verujem ni zgodna žena, već bolja koncentracija pola časa pre kraja utakmice.
Naizgled neobećavajući napad fudbalera u crvenim dresovima, praktično izgubljena lopta za njih, Barli leti kao ptica po terenu , odnosi loptu ispred Gigsa na samom ulasku u deo igrališta pod kontrolom njegovog ‘’jata’’, kojem je jednim potezom posekao krila.
Ničim izazvan je prejako i bespotrebno visoko poslao loptu između zadnje linije i Hičkoka, ona je preletela defanzivce u plavoj opremi , Bekam uleće između njih, grabi nezadrživo u “kaznenih 16” i ishod akcije je bio izvestan.
foto:pixabay.com
Iskosa, zdesna, sa 8 – 9 metara je , nežnije nego što je Oliver Mandić u svom muzičkom hitu to učinio, zaljuljao Hičkoka, koji je ostao na ‘’krivoj nozi’’, po zemlji pogodio suprotan ugao, tako da je i sam mogao zapevati.
Ipak su to bolje činili fanovi Crvenih đavola, pa se zadovoljio ulogom izvršnog producenta u potpunom preokretu rezultata.
Nisam siguran da je ijedan član Čelsijeve postave znao napamet drugi Mandićev hit – ‘’Pomagajte, drugovi!’’- ali sam siguran da su ga nesvesno pevušili. Od muke, naravno, s tim što je malo nedostajalo da te muke postanu slatke.
Aleks Ferguson je sunarodnik Krejga Barlija, a ne ide da se bilo ko obruka pred zemljakom. S tom mišlju je i Škot filigrantski poslao dubinsku loptu prema Hulitu, ‘’lala’’ je otresla kao rosu sa cveta svog pratioca Meja, ali je Šmajhel istrčao , ‘’skratio’’ ugao i najbolji igrač Evrope 1987. je na sa 11 metara pogodio Danca u noge, samo što tim potezom nade Plavaca nisu uvenule.
Lopta se odbila izvan šesnasterca, Spenser ju je nekako ukrotio, odlično pucao, na žalost po prvog menadžera u istoriji MLS ligaša Portland Timbersa to nije bilo dovoljno da poseče šumu kroz koju se stiže do remija, jer se Kantona poput drveta isprečio na dva metra od gol- linije svoje ekipe , glavom otklonio opasnost i time stavio tačku na dvoboj.
Junajted je ispleo pobedničke kose na zelenoj livadi (Aston) Vile.
FA kupu s ljubavlju.
Leave a Reply