Mnogima je crvena omiljena boja, navijačima Arsenala takođe, međutim i nijansa je bitna, a to u fudbalu može biti od presudnog značaja.
Da bi ‘’zavarao’’ svog protivnika, Liverpulov tim je na duel Premijer lige Engleske protiv Tobdžija, u martu 1997. godine, izašao u belim dresovima, tako da je sve dobilo dodatnu mističnost.
Sten Kolimor je sredinom poslednje decenije minulog veka bio jedan od napadača koji bi se mogao nazvati gubitničkim srećnikom, a taj epitet opravdao je i u prvom opasnom napadu svog tima.
Robi Fauler je sa centra igrališta krenuo u žestok prodor, odmah je odličnim driblingom Skota Maršala sveo na čin desetara, došavši na 30 metara od gola Dejvida Simena je nakratko odigrao ka Stivu Mekmanamu , ovaj istog trenutka odigrava po zemlji u levu stranu prema Kolimoru i usledilo je pitanje: hoće li bivši špic Šumara iz Notingema poseći početni rezultat?
Prihvatio je loptu na 15 metara od cilja, digao publiku na noge, ali se fanovima Crvenih digla i kosa na glava, jer je sa 7-8 metara iz čiste pozicije, izašavši sam pred čuvara mreže Londonaca, vrhom kopačke loptu poslao visoko pored gola. Verovatno u Šervudsku šumu.
Iako mu je golgeterski učinak bio vrlo dobar u tom delu karijere, opet je Stenu nedostajala podrška da bi popravio procenat realizovanih šansi.
Nekad je i to malo, pa je u pomoć priskočio protivnički igrač Dejvid Plat.
foto:pixabay.com
Pokušavajući da ukroti jednu ‘’ničiju’’ loptu na polovini Arsenala, greškom ju je prejako vratio unazad, odbrambeni deo ‘’artiljeraca’’ kao da je otišao na odsustvo, Kolimor iza njihovih leđa prihvata poklon, spušta se ka Simenu i kad su svi pomislili da će konačno postati monarh (kralj) Hajberija, on je dokazao da je, osim u privatnom životu, i na terenu republikanac, jedva pogodivši gol aut liniju mlakim pavolinijskim, prizemnim udarcem sa udaljenosti od nekoliko metara.
Jak poput bika, uporan kao mazga, takvi ljudi ne odustaju lako.
Posle dodavanja od strane Mekmanamana na 22 – 23 metara od mete, prihvatio je loptu okrenut leđima, dobio je džudo duel protiv Adamsa, koji je pokušao da upiše ‘’vazari’’, Maršala je na ivici šesnaesterca lagano prošao ‘’na ipon’’ proturivši mu loptu kroz noge i konačno niko nije posumnjao da će vezati crni pojas.
Niko ko ne poznaje fudbal i karakteristike Stena Kolimora, ispostavilo se.
Načinio je još par koraka napred, već je bio na 7. metru od raja, međutim, kao da je pred sobom video Šeron Stoun, svoju partnerku iz filma Basic Instinct 2, a ne čuvara mreže domaćih, a to priviđenje po muškarce zna biti kobno. U pogrešnom trenutku je demonstrirao niske fudbalske strasti, i kontranogom, praktično po zemlji, dodao loptu čuvenom brki.
Za razliku od njega, Denisa Bergkampa ne karakterišu strasti već ljubav prema ovoj igri.
Ovoga puta je bila neuzvraćena, jer je posle nezaustavljivog prodora Jana Rajta po desnoj strani, ulaska u kazneni prostor i povratnog pasa po travi , plavokosi fudbaler sa 10 metara pogodio najvišu vetrenjaču u rodnoj mu Holandiji.
Život nema reprizu (zato ga proživite na zdrav način!), Kolimor ima. Prvu, drugu, treću, tridesetu, koliko god vam treba.
Naizgled sporiji napad Liverpula u 50. minutu utakmice, Stiv Mekmanaman je primio loptu na levoj napadačkoj strani u visini ‘’kaznenih 16’’ Arsenala, Plat ispred njega izveo ‘’bekovski ples’’, pokazaće se u pogrešnom ritmu, pošto je vezni igrač Crvenih uposlio desetak metara udaljenog Norvežanina Bjernabija, koji je potvrdio da nije kvisling družine iz Mersisajda. Naizgled mlako tuče levicom po sredini sa 19 metara, Simen kao da je zaspao u berberskoj stolici tokom štucovanja brkova, lopta se ispred njega odbija od zemlje, pa od njegovog tela, Kolimor sa šest metara niskim šutem pogađa bliži ugao, ‘’šiša’’ jednu nulu na semaforu i gosti stižu do prednosti.
foto:pixabay.com
Da je kojim slučajem Arsen Venger, menadžer ekipe s Hajberija, planirao da se ugoji, teško da bi uspeo, ovo je ipak bio susret u kom čovek može samo da se ‘’pojede živ’’, u prevodu – izgubi kilograme.
Vižljasti Mark Rajt je iz dubine dela terena pod kontrolom Crvenih uputio dubinsku loptu, umesto zaspalih duhova u praznom prostoru se sam pojavljuje Fauler, lopta beži od njega ka šesnaestercu, on ipak u visini penala stiže do nje, pada preko vratarevih ruku, a arbitar Ešbi pokazuje na belu tačku. Za Tobdžije crnu.
Robi Fauler ustaje, odriče se dela svog prezimena objašnjavajući deliocu pravde da kontakta nije bilo, no sudijska se ne poriče, samo su mu domaćini ‘’pozdravili’’ ženski deo familije, i prvostepena presuda je ostala na snazi.
Žalbeni sudija, onaj koji se kleo da je sve čisto, oblači izvođačku togu , gađa lagano donji ugao , golman Arsenala za trenutak brani, na odbitak kao dželat natrčava Irac Džejson Mekatir, cepa saigračevu presudu i vrši surovu egzekuciju, sa četiri metra precizno po zemlji pogađa mrežu u suprotnom uglu gola- 0:2, 65. minut.
Nisu imali kome da više da se žale Vengerovi izabranici , da kukaju i plaču ne bi vredelo, njihovo oruđe je lagano topljeno, novih topića ni na vidiku, u tom slučaju se vredi uzdati jedino u one stare. Dobre stare, proverene.
Remi Garde centrira pred gol Liverpula, leteći Englezi ne postoje, ulogu preuzima, normalno, ‘’leteći Holanđanin’’ Bergkamp, skače visoko i odbija loptu glavom ulevo, u to vreme najbolji strelac u istoriji Arsenala Jan Rajt se u maniru slona koji prolazi kroz iglene uši provlači između Mekatira i Kvarmea, i lob udarcem sa šest metara ‘’zašiva’’ jednu ranu. Arsenal – Liverpul 1:2 u 78. minutu utakmice.
Dovoljno vremena za izjednačenje, još više želje u nogama domaćih igrača, ali jedna, presudna rana, ostade nezaceljenja.
Previše duboka, suviše jarko crvena. Do dan – danas.
Leave a Reply