PENZIONERSKI PAKAO

Penzionerski život pun je zanimljivih aktivnosti: dinamičnih debata s vršnjacima, igranje šaha, rasprave sa ženom oko toga koliko začina treba ubaciti u neko jelo, o praćenju fudbalskih utakmica da se ne priča.

Međutim, fudbaleri Čelsija, poznati i po nadimku Penzioneri, svoj život kroz celu istoriju kluba iz prestonog grada Ujedinjenog Kraljevstva proveli su praktikujući ’’radni odmor’’, pa su tu praksu demonstrirali i u finalu FA kupa 1994. godine, a koji ih je (crveni) đavo terao da se tog kišovitog majskog dana na starom Vembliju suprotstave Mančester Junajtedu ni sami nisu znali.

Odgovor bi se mogao tražiti u Gevinu Pikoku, božjem čoveku, jednoj od uzdanica čete sa Stamford Bridža, zahvaljujući čijem majstorstvu su svi fanovi družine menadžera Glena Hodla mogli blagodariti Svevišnjem. Ali nisu.

Golman Čelsija Dmitrij Harin je degažirao loptu u polje, Krejg Barli je na polovini Junajteda visoko skočio odbivši glavom loptu unapred,  Stiv Brus kao da je intervenisao polomljenom nogom Brusa Lija a ne svojom zdravom, lopta dolazi do potonjeg pastora protestantske crkve i igrači Mančestera su pobegli od Pikoka kao đavoli  od krsta.

Pristalica verske reformacija prima loptu desnom nogom, čeka da se ona odbije od zemlje, šalje sa 18 metara levicom ’’suvi listi’’ ka mreži Šmajhela, no ne uspeva da reformiše rezultat, jer je prečka, izgleda, paklena naprava, tako da se zna kome je pomogla, pa je na snazi ostao početni rezultat.

Toliko je utakmica obilovala uzbuđenjima u prvih 60 minuta igre, da bi gledaocima bilo zanimljivije da su posmatrali pokušaj kornjače s Galapagosa da stigne na cilj maratonske trke, a onda se u tren oka sve pretvorilo u trku na 100 metara.

Rajan Gigs je prodro po levoj strani, nadmudrio Barlija , kako je zakoračio u šesnasterac lopta mu je izmicala, ali je vrhom kopačke, u padu, uspeo da je ćušne par metara napred, Denis Irvin za delić sekunde brži od Edija Njutona, koji ga kosi, sudija Eleri  penal ’’nosi’’, a kad je tako onda je tu reč o majstorima. Zašto je Harin otišao udesno kad je Erik Kantona majstorski,  hladnokrvo loptu u niskom letu poslao u levi ugao – niko ne zna- možda ga je Francuz  ’’kaznio’’ što nije kopirao njegov  imidž i podigao kragnu na dresu. U svakom slučaju, na isteku prvog časa igre Mančester Junajted je došao do prednosti od 1:0.

Tri stotine šezdeset stepeni je potrebno da bi se formirao pun krug, a toliko sekundi je trebalo pulenima Aleksa Fergusona da zaokruže svoju nadmoć u ovom susretu.

 Velšanin Mark Hjuz je u delu terena koji je pripadao Čelsiju ’’potražio’’ na desnoj strani postavljenog Andreja Kančelskisa, Jamajčanin Frenk Sinkler ”spretan” poput zemljaka Bolta na stipl – čez trci, debalansiran u trenutku kad je trebalo da preseče pas, ukrajinski Rus se zaleteo na 30. metru od cilja, Sinkler ga sustiže pred kaznenim prostorom, startuje gornjim delom tela , Andrej pada  kao da ga je pogodio pocepani atom iz Černobilja, a arbitar  Dejvid Eleri cepa srca fanova Plavaca pokazujući po drugi put na ’’kreč’’.

Ako ovozemaljski život nema reprizu, isto se može reći i za brak s mis Venecuele, pre 27 godina su ljubitelji fudbala saznali da kazneni udarac ima, jer je Kantona na preslikan način udvostručio vođstvo tima sa stadiona Old Traford- 2:0, 66 minut.

Da li su igrači u plavoj opremi sinhronizovano pobegli sa časa kad su im učitelji objašnjavali značenje broja šest ili je u pitanju nešto drugo, nikad nećemo saznati, ali je jasno da im je u ovom boju vremenska ’’šestica’’ došla glave.

Opet je Sinkler kiksnuo, na 25 metara od Harinovih vrata se okliznuo, Hjuz je prihvatio poklon, ušao u red zonu, kad mu je ruski čuvar mreže krenuo u susret, lagano je po zemlji loptu poslao u suprotan ugao, zaličivši na zeta koji se predstavlja tuđoj tašti, pošto je naredne sezone ugovorom venčan sa klubom iz kvarta Fulam. Nakon 60, 66. i 69. minut je značio  promenu na semaforu –  Junajted vodi 3:0.

Kad je već utakmicu obeležila čudna igra jedne cifre, normalno je bilo da tu pojavu objasni jedan vrhunski matematičar. Mančester Junajted je sem fudbalskih imao i stručnjaka iz te oblasti. Zvao se Brajan Mekler.

Napad Čelsija po levoj strani, centaršut pred gol Crvenih đavola, vrata pakla koja vode do mreže Danca  Petera Šmajhela su tog dana bila zaključana, pa je po izbijanju lopte Kantona na polovini svoje družine proigrao u sredini terena ’’nacrtanog’’ Hjuza, velški zmaj je vatru prizemnim pasom rasplamsao ka  Polu Insu, jer se ovaj u dozvoljenoj poziciji našao iza leđa zadnje linije Penzionera i kad je omaleni ’’vezista’’ obišao Harina u ’’kaznenih 16’’ – svi su očekivali da će razbuktati plamen radosti među onima kojima je crvena boja bliska srcu.

Stiv Klark je u maniru vatrogasca trčao ne bi li ugasio požar, pa se Ins odlučio da u igri ’’dva na jedan’’ lagano odigra na ’’petercu’’ usamljenom Škotu i formula za postizanje novog pogotka dobila je poslednji parametar. Brajan je samo postavio nogu, prazna mreža se zatresla za konačnih 4:0 u korist favorita.

Kišno nebo nikako nije išlo s plavim, zato se pljusak lopti spustio u mrežu Plavaca.

Baš sumorno.