Ukoliko nam kasni sat, pa ne stignemo na vreme na posao – ostaćemo bez plate. Isto tako, ako se kazaljke pomeraju sporije nego što bi trebalo, zakasnićemo na ’’sudar’’ i ostati bez devojke, a pojedini navijači londonskog Čelsija su u maju 1997. godine, kakvog li apsurda, zahvaljujući jednom ’’časovničaru’’ strogo precizno bili uskraćeni za radost. S druge strane, fanovi Midlsbroa, koji su na stari Vembli ušli sa zakašnjenjem, verovatno su sačuvali bar jednu suzu unutar svojih očiju, dok su sigurno spasli sopstveno srce i više desetina vlasi kose, pošto su propustili uvodni minut finala FA kupa pre 24 godine.
Švajcarski Italijan Roberto di Mateo je ’’kao navijen’’ sa centra terena punim sprintom, neometan, krenuo ka golu Boroua, kad je došao na 25-30 metara od cilja nezaustavljajući se opalio je vrhom kopačke, lopta se zarila ispod same prečke po sredini gola, istopivši početni rezultat poput ’’milka’’ čokolade u pustinji, mada se igračima u crvenoj opremi pre činilo da su pojeli slatkiš kom je prošao rok upotrebe. Gorko po njih u svakom slučaju, jer su Plavci maltene u svlačionici stigli do vođstva od 1:0.
Da li zbog toga što je igrač – menadžer Čelsija Rud Hulit (Gulit) imao kosu nalik sirovini za izradu resica na persijskom tepihu ili iz nekog drugog razloga – znaju samo odavno uvele lale – uglavnom, Holanđaninovi izabranici nisu ’’šišali’’ protivnika ni u nastavku susreta.
Di Mateo je rođen ’’gradu časovnika’’ – Šafhauzenu – tako da je, normalno, u pravo vreme s 25 metara uputio pas iza leđa odbrambenih fudbalera Midlsbroa, Skot Minto je utrčao s levog boka, klizeći je sa sedam metara proturio loptu kroz noge istrčalom čuvaru mreže rivala Benu Robertsu, ali je ’’dvadesetpetica’’ Boroa u ovom meču maltene imala više odbrana nego nastupa u dresu tadašnjeg kluba, omogućivši saigraču Filu Stamu da se izbacivanjem lopte ispred prazne mreže, daleko od gola, oseti važnim poput prezimenjaka Japa Stama i sve je ostalo po starom.
Umalo da Minto, po zanimanju sportski novinar, uđe u istoriju kao žurnalista koji je opisao sopstveni potez na terenu, no, poručite mu da ne žali, tu sam ja da to učinim.
Utakmica je ličila na takmičenje u proizvodnji pizza. Italijani u glavnoj ulozi.
Sa istog mesta s kog je njegov zemljak postigao vodeći pogodak, Đanfranko Zola izvodi slobodan udarac, gađa preko ’’živog zida’’ u levi ugao, lopta leti metar iznad zemlje, Roberts paradom nade Penzionera u udvostručenje prednosti šalje dva metra ispod zemlje, preusmeravajući projektil u korner.
I naredni opasan atak ekipe iz grada na Temzi ličio je na sprintersku trku, međutim, okončan je neuspehom nalik na odustajanje usred maratonskog takmičenja, pitaj boga što, verovatno zbog toga što je mrežu Boroua čuvao učesnik u prelaženju najduže deonice u svetu atletike.
Obeležje ove utakmice bejahu središnji deo igrališta i akteri sa Apenina.
Ovoga puta Zola kreće u nezadrživ prodor iz kruga koji razdvaja dve polovine terena, blizu šesnaesterca neuspešno su pokušala da ga zaustave dvojica rivala, ali je otišao suviše iskosa udesno, pa kad je posle ’’lažnjaka’’ pokušao da pogodi cilj šutem u bliži ugao s 5-6 metara, Roberts ga je ’’provalio’, kao Đovani Falkone sicilijansku mafiju (mada je omaleni polušpic sa Sardinije), postavio se na pravo mesto, odbranio, kaznivši bivšeg asa Parme i Napolija zbog preteranog soliranja.
Geografski položaj čini Italiju strateški važnom, Zolu majstorstvo bitnim u fudbalu, dokaz je napad Plavaca desetak minuta pre poslednjeg sudijskog zvižduka.
Kapiten Penzionera Denis Vajs opet u centralnom krugu (dokle više na tom mestu?!) omogućuje Ediju Njutonu prodor ka cilju, na 20. metru visoki ’’vezista’’ prizemnim pasom u kaznenom prostoru pronalazi Rumuna Dana Petreskua, izvrsni bek (danas bi vredeo 565 milijardi evra), zamišljajući da loptu prebacuje preko toliko milih mu Karpata, šalje je u visokom luku na suprotnu, desnu stativu, čovek rodom iz države u obliku čizme nema štiklu na kopački, zato sa gol – aut linije petom odigrava malo unazad, Edi s tri metra šutira poluvisoko, defanzivac Midlsbroa Najdžel Pirson u padu, rukom pokušava da blokira šut, na njegovu žalost fudbal nije odbojka, lopta prelazi gol – crtu i Njuton se upisuje u listu strelaca. Čelsi blizu trofeja, 2:0 u 82. minutu igre.
Srećom po jedanaestorku u crvenim dresovima, kraj utakmice usledio je ubrzo, a možete zamisliti kakva je to sreća kad iz važnog duela izađeš poražen. Da je meč potrajao duže, možda bi i sama lopta progovorila italijanski.
Jer fudbal je, zaista, čudo.
