Postoje fudbaleri koji su svojom elegancijom i vizijom promenili način na koji gledamo fudbal, a Andrea Pirlo je definitivno jedan od njih. Ikona italijanskog fudbala, osvajač Svetskog prvenstva 2006. godine, dvostruki šampion Evrope sa Milanom i vlasnik šest titula u Seriji A, izgradio je reputaciju jednog od najvećih veznih igrača u istoriji ove igre.
Poznat po svojoj nestvarnoj smirenosti pod pritiskom i hirurški preciznim dodavanjima, Pirlo je tokom prebogate karijere vodio epske bitke protiv najvećih asova Premijer lige i reprezentacije Engleske. Ljubitelji fudbala na Ostrvu ga verovatno najbolje pamte po čuvenoj „panenki“ na Evropskom prvenstvu 2012. godine, kojom je matirao Džoa Harta i trasirao Italiji put do eliminacije „Gordog albiona“.
Ipak, iako je Englezima naneo jedan od najkreativnijih i najbolnijih poraza u modernoj istoriji, „Maestro“ je uvek gajio ogromno poštovanje prema ostrvskom fudbalu. Štaviše, jednog engleskog superstara izdvojio je iznad svih ostalih, nazvavši ga „kompletnim fudbalerom“.
Respekt za istinsku legendu Old Traforda
Kada su Pirla jednom prilikom novinari pitali da imenuje svog omiljenog engleskog igrača, italijanski genije nije imao ni sekundu dileme:
„Vejn Runi. On je kompletna fudbalska mašina.“
Ikona Mančester junajteda odigrala je svih 120 minuta u tom mitskom četvrtfinalu Eura 2012. protiv Pirla. Runi je čak i pogodio svoj penal u toj seriji, ali je Pirlov drski lob promenio psihološki moment i slomio Engleze.
Iako Runi sa reprezentacijom nikada nije uspeo da preskoči stepenicu četvrtfinala na velikim turnirima, njegova klupska karijera ostaje zlatnim slovima upisana u istoriju fudbala. Kao najbolji strelac u istoriji Mančester junajteda, osvajač Lige šampiona i pet titula Premijer lige, Runi je bio prototip modernog ratnika – igrač koji je spajao surovu golgetersku moć, vanserijsku kreativnost, viziju i neumorni rad za ekipu. Za Pirla, to je bila definicija savršenstva.
Dan kada je Čelsi bio na korak od Pirla
I dok je italijanski plejmejker sa distance očigledno obožavao Runija, malo je falilo da se nađe na suprotnoj strani terena u Premijer ligi. Pirlo je 2009. godine bio na korak od prelaska u Čelsi, odmah nakon što je Karlo Anćeloti seo na klupu tima sa Stamford Bridža.
„Iskreno, Milan me tada nije pustio. Imao sam izuzetno jaku vezu sa Anćelotijem i bio sam u stalnom kontaktu sa njim. Već sam bio započeo pregovore sa ljudima iz Čelsija, ali na kraju je rampu podigao Milan i zato sam ostao. Svakako da bi to bilo jedno drugačije iskustvo koje bih voleo da sam osetio, naročito tada kada sam imao 30 godina. Zašto da ne? Ali, nažalost, nije se desilo“, otkrio je Pirlo.
Italijan je tom prilikom dodao da je oduvek uživao u engleskom fudbalu:
„Zaista volim engleski fudbal. Tamo ima mnogo vrhunskih timova, a intenzitet kojim se igra čini utakmice uzbudljivim za gledanje. Mislim da mi prilagođavanje tom stilu uopšte ne bi teško palo, jer sam tokom karijere igrao sa najrazličitijim tipovima saigrača.“
Fudbalskim romanticima širom sveta ostaje samo da zamišljaju kakvu bi simfoniju Andrea Pirlo dirigovao na terenima Premijer lige da su čelnici sa San Sira te 2009. godine upalili zeleno svetlo.
*****
Fotografija: Christophe95
