Totenhem pokušava da iz Mančester sitija dovede Savinja i Omara Marmuša u dvostrukom transferu vrednom približno 140 miliona funti. Roberto De Zerbi obećao je navijačima još jednu „bombu“ do zatvaranja tržišta, ali bi realizacija njegovog plana zahtevala najveće leto ulaganja u istoriji kluba.
Totenhem ne namerava da završi prelazni rok posle rekordnih dolazaka Sandra Tonalija i Mateusa Fernandesa.
Londonski klub radi na izuzetno ambicioznom poslu kojim bi iz Mančester sitija doveo Savinja i Omara Marmuša. Procenjuje se da bi dva transfera zajedno mogla da koštaju oko 140 miliona funti.
Situacija dvojice igrača ipak nije ista.
Savinjo bi mogao da dobije dozvolu za odlazak sa Etihada, dok još nije poznato da li je Siti uopšte spreman da proda Marmuša. Totenhem se nada da će do zatvaranja tržišta uspeti da postigne dogovor za obojicu.
Ukoliko plan uspe, De Zerbi bi dobio dve nove opcije u napadu i ispunio obećanje koje je krajem jula dao navijačima.
„Prelazni rok sigurno nije završen. Završili smo 60 odsto našeg projekta. Sada nam je potrebna još jedna bomba“, rekao je tada italijanski trener.
Savinjo je prošlog leta već bio meta Totenhema
Interesovanje za Savinja nije novo.
Totenhem je brazilskog krilnog napadača pratio još prethodnog leta, ali tada nije uspeo da pronađe način da ga dovede. Ovoga puta situacija bi mogla da bude povoljnija jer 22-godišnjak nije uspeo da se nametne kao standardni prvotimac Mančester sitija.
Od dolaska 2024. godine postigao je samo dva premijerligaška gola. Povremeno je pokazivao brzinu, sposobnost da driblingom stvori višak i opasnost u situacijama jedan na jedan, ali dobre periode nije pretvorio u kontinuitet.
Nije bio ni u sastavu za poraz od Arsenala rezultatom 3:0 u Komjuniti šildu, što dodatno podstiče priču da mu je dozvoljeno da promeni klub.
Za De Zerbija bi Savinjo predstavljao prirodno krilo koje može da raširi protivničku odbranu, napadne prostor i ubrza igru. Takav profil je posebno važan treneru koji želi da njegov tim privuče protivnika u jedan deo terena, a zatim brzo prebaci loptu na slobodnu stranu.
Brazilac u Sitiju nije uspeo da osigura početnu poziciju, ali bi u Totenhemu mogao da dobije znatno veću ulogu.
Marmuš je skuplji i komplikovaniji deo posla
Omar Marmuš tek je naknadno dodat na listu želja, nakon što je De Zerbi zatražio još kvalitetnih opcija u napadu.
Egipćanin može da igra kao centralni napadač, iza klasične „devetke“ ili sa leve strane. Njegova pokretljivost omogućila bi Totenhemu da menja raspored napadača tokom utakmice, bez potrebe za izmenama.
Problem je što Siti još nije odlučio da ga proda.
Marmuš je prethodne sezone uglavnom bio prva zamena za Erlinga Halanda. U Premijer ligi je postigao tri gola, ali ograničena minutaža i uloga rezerviste ne pružaju potpunu sliku njegovih mogućnosti.
U Komjuniti šildu ušao je u igru u 53. minutu, što pokazuje da ga novi trener Enc Mareska, za razliku od Savinja, i dalje vidi kao deo ekipe.
Dodatnu prepreku predstavlja plata.
Marmuš u Mančester sitiju navodno zarađuje blizu 300.000 funti nedeljno. Totenhem bi zato, pored velikog obeštećenja, morao da napravi izuzetak u sopstvenoj strukturi zarada ili da ubedi igrača da prihvati drugačije finansijske uslove.
Čak i za klub spreman na rekordnu potrošnju, takav paket bio bi izuzetno skup.
Da li dvojica Sitijevih rezervista vrede 140 miliona?
Visina potencijalnog transfera neizbežno otvara pitanje opravdanosti ulaganja.
Savinjo je tokom dve premijerligaške sezone postigao dva gola. Marmuš je prethodnu završio sa tri prvenstvena pogotka. Zajedno, dakle, iza sebe nemaju učinak koji bi na prvi pogled opravdao cenu od 140 miliona funti.
Međutim, Totenhem ne bi plaćao samo prethodnu statistiku.
Obojica poseduju karakteristike koje bi mogle bolje da dođu do izražaja u sistemu Roberta De Zerbija i uz redovnu minutažu. Savinjo donosi dribling i širinu, dok Marmuš može da napada prostor, menja pozicije i igra uz još jednog napadača.
Njihov skroman učinak u Sitiju delimično je posledica konkurencije. Marmuš je bio iza Halanda, dok je Savinjo morao da se bori za minute u ekipi sa velikim brojem krilnih i ofanzivnih vezista.
U Totenhemu bi obojica verovatno dobila znatno veću odgovornost.
Ipak, upravo u tome leži rizik. Spursi bi platili cenu gotovih zvezda za fudbalere koji tek treba da dokažu da mogu iz nedelje u nedelju da nose napad kluba sa ambicijom plasmana u Ligu šampiona.
Totenhem je već potrošio 185 miliona na dvojicu vezista
Ovaj potencijalni posao deluje još spektakularnije kada se posmatra u okviru čitavog prelaznog roka.
Totenhem je već oborio klupski rekord dovođenjem Sandra Tonalija iz Njukasla za 100 miliona funti. Za Mateusa Fernandesa izdvojeno je dodatnih 85 miliona.
Samo na njih dvojicu potrošeno je 185 miliona.
Ako Savinjo i Marmuš stignu za još 140 miliona, ukupno ulaganje u četvoricu igrača dostiglo bi približno 325 miliona funti. U taj iznos nisu uračunati transferi Jana Pola van Hekea, Markosa Senesija i Endija Robertsona.
Totenhem tako sprovodi rekonstrukciju kakva se retko viđa čak i među najbogatijim premijerligašima.
Promene nisu ograničene na jednu liniju. Van Heke i Senesi pojačavaju centralnu odbranu, Robertson donosi iskustvo na levom beku, dok bi Tonali i Fernandes trebalo da formiraju novu osnovu veznog reda.
Dolaskom Savinja i Marmuša gotovo čitava startna postava mogla bi da bude promenjena tokom jednog leta.
De Zerbi se ponaša kao „ajkula“ na tržištu
Italijanski trener otvoreno je govorio o tome koliko uživa u procesu dovođenja igrača.
„Kada želim jednog fudbalera, postajem kao ajkula. Nema šanse da prihvatim odgovor ‘ne’. Volim da učestvujem u prelaznom roku. To za mene nije pritisak, već jedan od najlepših delova posla“, rekao je De Zerbi.
Takav pristup očigledno je dobio podršku rukovodstva Totenhema.
Klub je godinama bio kritikovan zbog opreznog trošenja i propuštanja prilike da pojača tim u trenucima kada je bio blizu najvećih trofeja. Ovoga leta problem je potpuno drugačiji: Totenhem pokazuje spremnost da potroši iznos koji se obično povezuje sa državnim ili finansijski najmoćnijim projektima.
De Zerbi ne pokušava samo da popravi nasleđeni tim. On želi ekipu potpuno prilagođenu sopstvenoj ideji fudbala.
Takva sloboda donosi i ogromnu odgovornost. Posle ulaganja od nekoliko stotina miliona funti, plasman u Ligu šampiona više ne bi predstavljao prijatno iznenađenje, već minimalni očekivani rezultat.
Zašto bi Siti prodao dvojicu napadača rivalu?
Mančester siti ovog leta već prolazi kroz ogromnu rekonstrukciju.
Rodri je prešao u Barselonu, Bernardo Silva u Real Madrid, dok je Tijani Rajnders prodat Al Kadsiji. Klub pokušava da obnovi vezni red, a istovremeno procenjuje koji napadači odgovaraju Mareskinom sistemu.
Prodaja Savinja bila bi razumljiva ukoliko novi trener ne vidi jasnu ulogu za Brazilca. Siti bi dobio značajno obeštećenje za igrača koji nije postao starter i otvorio mesto za drugačiji profil.
Marmuš je složeniji slučaj.
Njegov odlazak ostavio bi Halanda bez dokazane zamene, a Siti bi jednog direktnog premijerligaškog rivala pojačao napadačem sposobnim da pokrije nekoliko pozicija.
Zbog toga je trenutno realnije očekivati dogovor za Savinja nego uspešan dvostruki transfer. Totenhem ipak pokušava da iskoristi trenutak u kojem se na Etihadu donose velike odluke o budućnosti gotovo svakog dela tima.
„Bomba“ koja bi promenila očekivanja od Totenhema
Dolazak jednog od dvojice igrača predstavljao bi veliko pojačanje. Dolazak obojice bio bi izjava ambicije kakvu Totenhem dugo nije poslao.
De Zerbi bi dobio širinu, brzinu, pokretljivost i mogućnost da kombinuje različite napadačke postavke. Uz već dovedene Tonalija i Fernandesa, tim bi imao potpuno novu kreativnu i fizičku osnovu.
Ali cena takvog projekta ne ostavlja mnogo prostora za strpljenje.
Savinjo i Marmuš zajedno su prošle sezone postigli samo pet premijerligaških golova. Ako za njih bude izdvojeno oko 140 miliona funti, moraće brzo da pokažu da skroman učinak u Sitiju nije bio posledica nedostatka kvaliteta, već ograničene uloge.
Totenhem je spreman da se kladi upravo na to.
De Zerbi je obećao „bombu“, a sada pokušava da u severni London dovede dve odjednom. Ostaje samo pitanje da li će Mančester siti dozvoliti da se najveći posao završnice prelaznog roka realizuje na njegov račun.