Ćabi Alonso je debitovao u Premijer ligi pobedom Čelsija nad Fulamom rezultatom 3:2. Nova napadačka trojka odmah je pokazala ogroman potencijal, a fleksibilna formacija donela je brzinu i nepredvidivost koje su Plavcima dugo nedostajale. Ipak, samo jedna utakmica bila je dovoljna da otkrije i stare probleme: nedostatak kontrole u sredini, nesigurnost u odbrani i golmana koji ponovo preti da poništi sve dobro što ekipa napravi.
Čelsi je Ćabiju Alonsu omogućio gotovo savršen početak. Žoao Pedro pogodio je posle samo 31 sekunde, Morgan Rodžers postigao gol na debiju, a Kol Palmer bio uključen u sva tri pogotka.
Rezultat je bio pozitivan, utakmica zabavna, a napadačka igra znatno direktnija i uzbudljivija nego tokom najvećeg dela prethodne sezone.
Ipak, pobeda od 3:2 na Krejven Kotidžu nije bila potpuno ubedljiva. Fulam je imao kontrolu tokom značajnih delova utakmice, Robert Sančez direktno je učestvovao u oba primljena gola, a Čelsi je u završnici bio udaljen samo nekoliko centimetara od ispuštanja dva boda.
Alonsov prvi meč zato nije ponudio dokaz da se Čelsi odmah vratio u borbu za titulu. Ponudio je nešto realnije i možda važnije: jasnu predstavu o tome kako novi trener želi da njegov tim izgleda.
Od Mareskine kontrole do Alonsovog kontrolisanog haosa
Najveća promena mogla se videti u osnovnoj nameri ekipe.
Enco Mareska je pokušavao da uspostavi kontrolu kroz dug posed i veliki broj sigurnih dodavanja. Ideja je bila da Čelsi loptom smiri utakmicu, postepeno pomera protivnika i napadne tek kada se otvori odgovarajući prostor.
Problem je bio što je takva igra često postajala spora, predvidiva i sterilna.
Alonso je na debiju otišao u gotovo suprotnom smeru. Čelsi je imao samo 38,5 odsto poseda, ali je pokušavao da nakon osvajanja lopte što brže stigne do trojice napadača.
Palmer, Rodžers i Žoao Pedro nisu čekali da se saigrači rasporede u savršenu pozicionu strukturu. Odmah su napadali prostor i pokušavali da iskoriste Fulamovu neorganizovanost.
Takav pristup doneo je utakmicu brzog ritma, čestih promena poseda i napada u oba smera. Za neutralne gledaoce bilo je veoma zabavno. Za trenera koji želi dugoročnu stabilnost verovatno i pomalo zabrinjavajuće.
Alonsov Čelsi trenutno više liči na ekipu tranzicije nego kontrole. To ne mora da bude njegov konačni oblik. Sistem će verovatno postati mirniji kako igrači budu bolje razumeli kretanja i međusobno osiguravanje.
Za sada je jasno samo da Čelsi više neće insistirati na posedu radi samog poseda.
Formacija je 3-4-2-1 samo na papiru
Alonso je očekivano počeo sa trojicom centralnih defanzivaca, sistemom koji je najbolje koristio tokom istorijske sezone u Bajer Leverkuzenu.
Međutim, raspored igrača ne može se potpuno objasniti običnim zapisom 3-4-2-1.
Ris Džejms počeo je utakmicu u veznom redu uz Romea Laviju, ali se često spuštao između defanzivaca. Njegovo povlačenje omogućavalo je Džošu Ačempongu ili Maksansu Lakroi da napuste poslednju liniju i krenu visoko prema protivničkoj polovini.
Upravo je jedno takvo kretanje donelo drugi gol.
Lakroa je iz pozicije desnog štopera nastavio napad, primio Palmerovo dodavanje u Fulamovom kaznenom prostoru, prošao pored Horhea Kuenke i vratio loptu Rodžersu.
Čelsijev centralni defanzivac tako se u završnici napada našao u ulozi krila.
To je verovatno najbolji pojedinačni primer Alonsove ideje. Pozicija igrača predstavlja početnu tačku, a ne ograničenje. Kada neko napusti svoju zonu, saigrač je popunjava i čuva ravnotežu ekipe.
U teoriji, takve rotacije čine tim veoma teškim za čuvanje. Protivnik ne zna da li treba da prati štopera duboko prema sopstvenom golu ili da ga prepusti drugom igraču i rizikuje višak.
U praksi, sistem zahteva savršeno razumevanje. Ako fudbaler krene napred, a niko ne zaštiti prostor iza njega, protivniku ostaje otvoren put ka golu.
Na Krejven Kotidžu videli smo obe strane te ideje: Lakroino kretanje donelo je pogodak, ali je Čelsi u drugim situacijama ostajao veoma izložen.
Palmer, Rodžers i Žoao Pedro odmah pronašli zajednički jezik
Najbolja vest za Alonsa jeste činjenica da njegova nova napadačka trojka nije izgledala kao skup skupih pojedinaca koji se prvi put nalaze na terenu.
Sva trojica postigla su po gol, ali je važnije kako su međusobno sarađivala.
Palmer je kod prvog pogotka jednim dodirom poslao Žoaa Pedra iza poslednje linije. Brazilac je pravovremeno utrčao i mirno prebacio Bernda Lena posle samo 31 sekunde.
Bio je to najbrži gol jedne ekipe u njenoj prvoj utakmici premijerligaške sezone. Istovremeno je izjednačen rekord za najbrži pogodak na početku mandata jednog trenera u ovom takmičenju.
Kod drugog gola Palmer se spustio dublje, privukao pažnju i pronašao Lakrou, dok je Rodžers u pravom trenutku napao slobodan prostor u kaznenom prostoru.
Treći pogodak povezao je svu trojicu. Rodžers je produžio loptu, Žoao Pedro je zadržao dovoljno dugo da Palmer napravi prodor, a Englez je iz teškog ugla pogodio kroz noge Lena.
Alonso ne želi da tim bude izgrađen isključivo oko njih, ali očekuje da trojica najtalentovanijih napadača preuzmu odgovornost i povuku ostale.
Prvi meč pokazao je zašto.
Odmor je vratio pravog Kola Palmera
Palmer je prethodnu sezonu proveo pokušavajući da igra uprkos problemima sa povredama. Njegova forma je opala, a na kraju nije dobio ni mesto u reprezentaciji Engleske za Svetsko prvenstvo.
To mu je barem omogućilo prvo slobodno leto u prethodne tri godine.
Protiv Fulama delovao je odmorno, lakše i odlučnije. Bio je uključen u sva tri gola, pronalazio prostor između linija i ponovo izgledao kao fudbaler sposoban da sam promeni tok utakmice.
Posebno je važno što Alonso nije pokušao da ga ograniči na desnu stranu.
Palmer je počinjao desno od Žoaa Pedra, ali je imao slobodu da se spušta po loptu, ulazi u sredinu ili napada kazneni prostor. Kada bi napustio početnu zonu, drugi fudbaler bi pokušavao da zauzme prostor koji je otvorio.
Takva sloboda odgovara igraču koji najbolje odluke donosi intuitivno. Palmer nije najopasniji kada mora mehanički da prati unapred određenu putanju, već kada može da prepozna slabost protivnika i promeni položaj.
Ako ostane zdrav, mogao bi da bude najveći dobitnik Alonsovog dolaska.
Jedina neprijatnost dogodila se u završnici, kada se posle jednog pokreta uhvatio za koleno. Čelsi će se nadati da je reč samo o prolaznom problemu, jer je već posle prve utakmice očigledno koliko čitava napadačka ideja zavisi od njegovog kvaliteta.
Rodžers je odmah pokazao zašto je plaćen 117 miliona
Transfer Morgana Rodžersa izazvao je opravdana pitanja.
Čelsi je za njega platio Aston Vili rekordnih 117 miliona funti, iako već ima Palmera i veliki broj fudbalera sposobnih da igraju iza napadača ili na krilu.
Na debiju je ponuđen prvi odgovor.
Rodžers je počeo sa leve strane, ali nije igrao kao klasično krilo koje ostaje uz aut-liniju. Ulazio je u sredinu, razmenjivao pozicije sa Palmerom i Žoaom Pedrom i stvarao prostor za igrače koji dolaze iz drugog plana.
Pored gola, kreirao je pet prilika – više nego bilo koji igrač Čelsija na premijerligaškom debiju otkako se takvi podaci prate.
Njegova snaga u vođenju lopte i sposobnost da nastavi akciju pod kontaktom trebalo bi posebno da odgovaraju tranzicionoj igri. Kada Čelsi osvoji loptu, Rodžers može sam da je prenese nekoliko desetina metara i omogući saigračima da mu se priključe.
Ipak, pokazao je i zašto će prilagođavanje zahtevati vreme. Kod prvog gola Fulama izgubio je koncentraciju i dozvolio Džošu Kingu da se neometano uključi iza njegovih leđa.
Alonsova sloboda dolazi sa odgovornošću. Napadači mogu da menjaju položaje, ali moraju da učestvuju u očuvanju strukture kada Čelsi izgubi loptu.
Sredina terena nije funkcionisala
Iza odlične napadačke trojke nalazio se znatno manje ubedljiv tandem.
Ris Džejms i Romeo Lavija prvi put su zajedno počeli utakmicu kao centralni vezisti. Na papiru je reč o fizički snažnom i defanzivno odgovornom paru, ali Čelsi nije uspevao da kontroliše taj deo terena.
Fulam je tokom dugih perioda imao inicijativu i lako dolazio do prostora između Čelsijevih linija.
Džejmsovo spuštanje u poslednju liniju pomagalo je izgradnji napada, ali je istovremeno često ostavljalo Laviju samog u sredini. Kada bi štoper otišao napred, struktura je postajala još zahtevnija za održavanje.
Važno je dodati da Alonso nije imao idealan izbor.
Moizes Kaisedo je izostavljen iz predostrožnosti, dok je Enco Fernandeš počeo na klupi u trenutku kada Mančester siti razmatra ponudu za njega. Marko Palestra takođe još nije bio dostupan.
Fernandeš je ušao u 65. minutu, ali činjenica da nije bio starter dodatno je otvorila pitanje njegove budućnosti. Sve dok traje interesovanje Sitija, teško je proceniti da li Alonso priprema sistem bez njega ili samo izbegava rizik pred mogući transfer.
Ukoliko Argentinac ostane, teško je zamisliti da će dugoročno biti potpuno skrajnut. Džejms i Lavija nisu pokazali dovoljno kontrole da bi ovaj tandem postao trajno rešenje.
Povratak Kaiseda trebalo bi da promeni sliku, ali će Alonso morati da pronađe kombinaciju koja istovremeno omogućava rotacije i štiti ekipu od kontranapada.
Robert Sančez ostaje najveći problem Čelsija
Sve novo i uzbudljivo u Alonsovom timu pratila je jedna potpuno poznata slabost.
Robert Sančez ponovo je bio nesiguran i snosi veliki deo odgovornosti za oba gola Fulama.
Kod prvog se čudno postavio i dozvolio Džošu Kingu da ga savlada udarcem na bližu stativu. Pokušaj je imao vrednost očekivanog gola na osnovu pozicije udarca od samo 0,05, što znači da je bio najmanje kvalitetan šut koji je tokom prvog kola završio u mreži.
Kod drugog pogotka Sančez je udarac Timotija Kastanja odbio pravo do Gonzala Garsije, koji je glavom smanjio na 3:2.
Nisu problem bile samo dve krupne situacije. Nesigurnost se videla i prilikom jednostavnijih hvatanja, dodavanja i donošenja odluka. U jednom trenutku toliko je čekao sa ispucavanjem vraćene lopte da je ona završila u korneru.
Sančez je u sezoni 2024/25. napravio pet grešaka koje su neposredno dovele do gola, najviše u ligi, a prošle sezone još tri.
Čelsi godinama troši ogromne iznose na krila, napadače i mlade talente, ali odbija da ozbiljno investira u poziciju na kojoj postoji očigledan problem još od odlaska Tiba Kurtoe.
Mladi Majk Penders čeka priliku, ali još nije poznato da li ga Alonso smatra spremnim da odmah postane prvi golman. Posle utakmice trener je izbegao direktnu kritiku Sančeza.
To ne menja osnovni zaključak: Čelsijev napad može da donese mnogo bodova, ali će golman ovakvim greškama deo njih vratiti protivnicima.
Alonso veruje saradnicima i delegira odgovornost
Zanimljiv detalj mogao se primetiti prilikom prekida.
Čelsi je ovog leta iz Aston Vile doveo specijalistu Ostina Mekfija, za kojeg je platio izlaznu klauzulu. Na Krejven Kotidžu bilo je jasno da njegov posao nije samo savetodavan.
Kada bi Čelsi dobio korner ili slobodan udarac, Alonso bi se povukao, a Mekfi preuzeo komunikaciju sa igračima i davao instrukcije. Po završetku prekida glavni trener bi se ponovo vratio na ivicu tehničkog prostora.
Rodžers i Džejms delili su izvođenje kornera, a videlo se da je ekipa već uvežbavala nekoliko različitih kretnji.
Alonso je na zagrevanju imao čak 13 članova stručnog štaba, što pokazuje koliko se oslanja na specijaliste i ne pokušava da kontroliše svaki detalj lično.
Takvo delegiranje može da bude veoma važno u klubu sa ogromnim brojem igrača i složenom strukturom. Alonso mora da postavi osnovnu ideju, ali će za njeno sprovođenje biti potrebni treneri zaduženi za pojedinačne faze igre.
Čelsi još ne zna kako da zatvori utakmicu
Posle Palmerovog gola u 49. minutu činilo se da bi Čelsi mogao potpuno da slomi Fulam.
Umesto toga, Gonzalo Garsija je samo pet minuta kasnije smanjio prednost, a domaćin je u završnici imao dve ozbiljne prilike za izjednačenje.
Antoni Robinson pokušao je da prebaci istrčalog Sančeza, dok je Rajan Sesenjon iz povoljne pozicije šutirao direktno u golmana.
Čelsi je preživeo, ali nije pokazao sposobnost da uspori utakmicu, zadrži posed i protivniku oduzme nadu.
To je druga strana prelaska sa Mareskine kontrole na Alonsovu tranziciju. Direktnija igra stvara više prilika, ali i više otvorenog prostora. Ako se svaki napad brzo završi, lopta se jednako brzo vraća protivniku.
Za pojedinačnu utakmicu takav haos može da bude uzbudljiv. Tokom 38 kola mogao bi da oteža stvaranje duge serije stabilnih rezultata.
Alonso će zato morati da pronađe ravnotežu: da zadrži brzinu i slobodu napada, a timu ipak omogući da kontroliše periode u kojima mu nije potreban novi rizik.
Šta je debi zaista pokazao?
Jedna utakmica protiv Fulama nije dovoljna da se proceni može li Čelsi da se uključi u borbu za titulu.
Pokazala je, međutim, nekoliko jasnih stvari.
Alonsov tim biće direktniji i nepredvidiviji od Mareskinog. Trojka Rodžers–Palmer–Žoao Pedro ima kvalitet, raznovrsnost i početnu hemiju da postane jedna od najboljih u ligi. Defanzivci će dobijati slobodu da izlaze visoko, a formacija će se neprestano menjati u zavisnosti od položaja lopte.
Istovremeno, Čelsi nema dovoljno kontrole u sredini, još nije potpuno usvojio osiguravanje iza agresivnih rotacija i nastavlja da živi sa velikom slabošću na golu.
Zbog toga pobeda od 3:2 istovremeno deluje obećavajuće i upozoravajuće.
Navijačima će se ova verzija Čelsija verovatno više dopasti. Posle sporog fudbala pod Mareskom i neuspešnog perioda Lijama Rozeniora, ponovo postoji osećaj da se svakog trenutka može dogoditi nešto uzbudljivo.
Ali ako želi da od uzbudljive ekipe napravi ozbiljnog kandidata za trofeje, Alonso moraće da smanji broj stvari koje mogu da pođu po zlu.
Njegov Čelsi već izgleda zabavno. Još ne izgleda sigurno.
Izvori: The Telegraph, FourFourTwo i The Guardian
Foto: Youtube screenshot / https://www.youtube.com/@chelseafc