Na današnji dan 1980. rođen je engleski fudbaler Skot Parker, veliki borac.
Počeo je karijeru u Čarltonu, u Londonu, gde je i rođen i koji skoro da nije ni napuštao. Debitovao je 1997. za svoj klub, ali je poslat na kaljenje u Norič. Kad se vratio, postao je standardni član prvog tima. Kasnije je prešao u Čelsi, ali nije imao mnogo prilike da igra. Onda ga je angažovao Njukasl, zatim Vest Hem, Totenhem i na početku ove sezone Fulam.
Nikad se nije isticao golovima, lucidnim driblinzima i preciznim pasovima, ali je vazda bio igrač godine po izboru navijača. U Vest Hemu čak dve godine za redom.
Krlja i ne ljuti se kad bude skrljan. Podmeće grbaču bilo gde, samo da lopta (ili igrač) ne prođe. Ne postoje zanimljive anegdote o njemu, ne razgovara mnogo sa saigračima, protivnicima, sudijama, samo trči i uvek se nađe tamo gde treba. Često uspori napad svog tima kad dobije loptu, ali bez greške usporava i napade protivnika.
Ne zanosi se šutevima iz daljine, ali ume da opali ako ga već niko ne čuva.
Bio je kapiten Totenhema i Vest Hema. Kad su “čekićari” posle 3-0 na poluvremenu došli do boda protiv Vest Broma, Karlton Kol je zasluge pripisao Parkeru. Ne zato što je dao tri gola, već zbog govora koji je održao u svlačionici na poluvremenu. Kol je rekao da su svima bile suze u očima.
Eto, i to ume, premda izgleda kao tip koji bi mogao svima da opali po šamar i pošalje ih natrag na teren.
Leave a Reply