Priče o mnogim fudbalerima koji su uspeli da igraju na najvišem nivou iako potiču iz siromašnih zemalja inspirišu navijače širom sveta da se zaljube u ovu divnu igru.
Jedan od tih fudbalera je Ali Al-Habsi.
Ali Abdulah Harib Al-Habsi (Ali Abdullah Harib Al-Habsi) je rođen 30. decembra 1981. godine. Njegove igre u Premijer ligi za Bolton i Vigan, kao i igre za reprezentaciju Omana sa kapitenskom trakom, dovele su do toga da postane jedan od najpoznatijih sportista u Aziji.
Njegove početne godine u karijeri su bile najintrigantije u njegovom životu. Živeći u malom gradu u predgrađu Muskata, život Al-Habsija se vrteo oko fudbala. Međutim, pre nego što je zapalio fudbalske terene svojim talentom, morao je da gasi druge požare.
Bio je zaposlen na međunarodnom aerodromu „Seeb“ u Muskatu u protivpožarnoj jedinici, gde je proveo godinu dana. O tom periodu je rekao: „To je bio težak izbor. Česte protivpožarne vežbe su bile svakog dana i iako nikad nisam imao priliku da gasim pravi požar, naučio sam nekoliko lekcija o životu. Da nisam uspeo u fudbalu, nastavio bih da budem vatrogasac“.
Al-Habsi je uskoro shvatio da njegova sudbina nije da bude vatrogasac već golman. Od tog trenutka, sve više je napredovao.
Nakon što je odigrao jednu sezonu za Al-Nasr, potpisao je za Lin Oslo i igrao tri sezone za taj norveški klub. Nakon sklopljenog ugovora sa klubom, postao je prvi igrač iz Omana koji je igrao u Evropi. Proglašen je za najboljeg golmana norveškog prvenstva 2004. godine.
Njegov transfer iz Lin Osla u Bolton u januaru 2006. je bio predmet Stivenovog izveštaja koji se bavio korupcijom u fudbalu, u junu 2007. U izveštaju je izražena sumnja da je agent Kreg Olardajs bio u sukobu interesa jer je prodao igrača svom ocu, Semu Olardajsu. Al-Habsi nije uopšte igrao u prvoj godini u Boltonu. Debi je imao u produžecima u Liga kupu u pobedi Boltana od 2:1 nad Fulamom u septembru 2007.
Nakon toga sakupio je još 15 nastupa tokom sezone 2007/08, gde se najviše istakao u utakmici UEFA kupa protiv Bajern Minhena, kada je imao nekoliko sjajnih intervencija. Prvi start u Premijer ligi je imao protiv Vigana. U decembru 2008. nagrađen je za dobre igre novim ugovorom do 2013. ali je izgubio mesto u timu kada se Jaskalainen oporavio od povrede.
U julu 2010, Al-Habsi je prešao u redove lokalnog rivala Vigana na jednogodišnju pozajmicu. Debitovao je za ovaj tim 24. avgusta 2010. u meću Liga kupa protiv Hartepul Junajteda, a četiri dana kasnije je debitovao i u Premijer ligi protiv Totenhema. Proglašen je za najboljeg igrača kluba u sezoni 2010/11.
Sledeće sezone je potpisao stalni ugovor sa Viganom na četiri godine, a transfer je iznosio 4 miliona funti. Al-Habsi je obezbedio sebi reputaciju specijaliste za penale, braneći oko 50% svih penala koji su bili dosuđeni dok je bio u Viganu. U drugoj polovini sezone 2012/13 je ponovo morao da sedi na klupi jer je u klub dosao mladi španski golman Džoel Robles na pozajmicu. Nakon što je bio na klupi prilikom osvajanja FA kupa, Vigan je ispao u Čempionšip.
U oktobru 2014. je otišao na jednomesečnu pozajmicu u Brajton i Hov Albion, gde je odigrao samo jednu utakmicu. Nakon što otpušten iz Vigana, Al-Habsi je potpisao dvogodišnji ugovor sa ekipom Redinga.
U reprezentaciji Omana do 19 godina je počeo da igra sa 17 godina, kada ga je uočio Džon Baridž 2001. Zbog nemogućnosti da dobije radnu dozvolu, nije mogao da ranije zaigra u Evropi. Od 2002, ovaj visoki golman je čuvao gol Omana u više od sto utakmica.
Sa 33 godine, Al-Habsi ima samo jedan cilj na umu – da predstavlja svoju zemlju na Svetskom prvenstvu. Rekao je: „Moj je san da igram na tom turniru. Uvek sam osećao da smo blizu, ali ovog puta smo u poziciji da uspemo“.
Iako je fudbal njegova prva ljubav, on provodi vreme i u rešavanju socijalnih problema u svojoj zemlji. Sa svojom organizacijom „Safety First“ pokušava da smanji broj saobraćajnih nesreća u Omanu, koje odnose veliki broj žrtava.
Prošao je trnovit put od mladog vatrogasca do jednog od najboljih golmana u Premijer ligi. Ali Al-Habsi je veliki golman, ali još veći čovek. Nadamo se da ćemo ga još jednom videti na terenima Premijer lige, ali i da će mu se ostvariti želja da zaigra na Svetskom prvenstvu, jer to svakako zaslužuje.
Dalibor Gavrilović Gavra
Leave a Reply