Dobiti aplauz zbog lopte prebačene preko mreže je normalna pojava u londonskom distriktu Vimbldon. Oblizivanje nakon konzumiranja jagoda sa šlagom takođe je uobičajeno u tom delu prestonice Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.
Kad je fudbal u pitanju, neostvaren pozitivan rezultat u duelu protiv Fudbalskog kluba Vimbldon u smiraj prethodnog veka bila je normalna stvar koliko i mljackanje od zadovoljstva nakon pojedenih kiselih krastavaca sa čokoladom.
Iz tog razloga su fudbaleri Arsenala, gradskog rivala popularne Lude družine, na stadion Selhrst Park, dalje od doma njihovog protivnika, došli s namerom da im publika u susretu odigranom u 12. kolu engleske Premijer lige uputi aplauz zbog pogođene a ne prebačene mreže, mada je prva ozbiljna prilika na meču ličila na pokvareni teniski čelindž sistem.
Golman domaćih, Škot Nil Saliven, degažirao je loptu u polje, Markus Gejl ju je glavom uputio bliže gostujućem golu, ali još uvek nije mirisalo na promenu rezultata. Međutim, Stiv Bold, valjda iz ljutne što se lopta na engleskom kaže bol umesto bold, propušta da interveniše na 20 metara od gola svog tima, njegov saigrač sa brojem jedan na dresu iznenađen, kasni, što koristi nigerijski napadač Efan Ekoku, stiže prvi do lopte, golman Tobdžija Dejvid Simen ga ruši u visini jedanaesterca i sudija Pol Olkok pokazuje na penaltik.
Lažem! Pokazuje novo pravilo – da na penalu nema penala.
Igrači Vimbldona bi nakon ove odluke arbitra rado smečovali van stadiona, njihove pristalice bi ga ’’obrisale’’ poput servis linije na centralnom terenu Ol Ingland kluba, no ne beše vremena za to, jer su ubrzo morali da brišu suze sa sopstvenih lica.
U šestom minutu meča je Francuz Patrik Vijera u maniru Gerija Pejtona ispred kaznenog prostora Arsenala oduzeo loptu Ekokuu, iznevši je do centra igrališta po zemlji je proigrao Jana Rajta, koji na 30 metara od Salivenove mreže kreće u sprint, potom sleva, desnom nogom s 13 po zemlji precizno šutira u dalji ugao, pa čuvaru mreže ni rukavice članova Škotske masonske lože ne bi pomogle da spreči vođstvo Vengerovih izabranika – 0:1.
Rezultatski deficit je već predstavljao razlog da Luda družina podivlja, a umalo da ih Toni Adams pretvori u tasmanijske đavole.
Najdžel Vinterburn je izveo korner, kapiten Arsenala najviši u skoku na svega četiri metra od cilja, šutira visoko, umesto imaginarnog lika Bena Hura na gol –liniji se našao živ čovek Ben Tačer i glavom sprečio najgori scenario po svoju družinu, izbivši loptu u polje.
Vini Džons je znao da pretuče komšije, putnike u avionu, svoje suparnike na ovoj utakmici nije smeo, pa je zato u 44. minutu tukao u gol.
Nil Ardli je centrirao iz ’’skraćenog kornera’’, snažni konzervativac se u Arsenalovom šesnaestercu ponašao prilično liberalno, odgurnuo Martina Kiona i sa osam metara glavom poslao loptu u bliži donji ugao, a ona se odbila iza magične linije za 1:1.
Pogodak ekscentričnog kapitena Tenisera zagolicao je maštu o osvajanju boda fanovima Vimbldona onako kako je Vini golicao intimne delove tela Pola Gaskojna u susretu protiv Njukasl Junajteda 1987. godine.
Za razliku od njega, Pol Merson nezadovoljan time odlučuje da ’’zagolica’’ semafor.
Glavomet na sredini igrališta okončan je time što je lopta posle nedosuđene opstrukcije igre od strane Rajta stigla u posed Denisa Bergkampa, Holanđanin ponovo do vrsnog golgetera, ovaj je, iznova kršeći pravila igre, spretniji od Kenija Kaningema, sa 20 metara od gola uposlio na levoj strani uočenog Mersona, koji je, verovatno besan što mu niko od kolega iz protivničkog tabora nije platio piće u omiljenim mu pabovima, utrčao i u padu prizemnim , dijagonalnim šutem sa osam metara udaljenosti pogodio metu, tako da su Tobdžije od 64. minuta opet imale gol prednosti.
Brejk prednosti na strani Arsenala trajao je kraće nego moje nade da ću u finalu Vimbldona pobediti Novaka Đokovića bez izgubljenog poena. Oko 200 sekundi.
Vini Džons je posle auta u korist domaćih i intervencije kolege po traci , Tonija Adamsa, primio loptu na grudi u visini kaznenog prostora gostiju, ne čekajući da ona dodirne tlo uputio ju je na suprotnu stranu, Robi Erl je sa 13 metara šalje na ’’drugu’’ stativu, a u gužvi svojstvenoj londonskom sajmu najspretniji je bio Gejl, gurajući sa petog metra loptu do mreže glavom, grudima, nogama, repom, rogovima, kljovama, usput vukući na leđima i prsima suparničke fudbalere. Svejedno, ostvario je cilj , rezultat je od tog trenutka glasio 2:2.
Pošto u fudbalu nema taj – brejka, stanje iz 67. minuta utakmice ostalo je nepromenjeno, jer su mreže do poslednjeg sudijskog zvižduka ostale netaknute.
Vimbldon je odoleo favoritu. Bili su normalna družina.
P.S: Naredni Povratni pas očekujte u septembru ili oktobru 2022. godine. (Dragan)
