Jugosloveni su decenijama 25. maja slavili Titov rođendan, a navijači Liverpula će dok postoji klub sa ”Enfilda” slaviti svog golmana Jeržija Dudeka, a to čine već 12 godina. Poljak na golu ”crvenih” je postao kralj Bosfora te prolećne večeri 2005. godine, u epskom finalu Lige šampiona protiv velikog Milana.
Na stadionu koji nosi ime ”oca” moderne Turske Kemala Ataturka, Dudek je pokazao ko je babo fudbala u Evropi u tom trenutku.
Kakav bi to put do slave bio, kad junak ne bi prošao kroz trnje. Da bi došli do zvezda, tridesetdvogodišnji čuvar mreže i njegovi saigrači morali su da krenu stazom kojom se ređe ide.
Dok su neke TV stanice još emitovale reklamne poruke sponzora prenosa, a gledaoci se čestito nisu ni smestili- Milanezi su došli u vođstvo.
Posle centaršuta Pirla iz slobodnog udarca, Maldini je na penaltiku bio prisebniji od odbrane protivnika koja je kasno izašla u blok, rutinski je iz poluvoleja loptu poput skočice od zemlje poslao u mrežu bivšeg golmana Fejenorda. Igran je 1. minut.
Poput boksera u nokdaunu su igralči Liverpula samo ‘’protresli glavu’’ i odmah krenuli po izjednačenje, ali pokušaji Risea iz strahovitog voleja posle kornera Džerarda i mnogo opasniji šut glavom Hipije sa 12-13 metara nisu doneli željeni rezultat.
U 39. minutu su gledaoci dobili potvrdu naše stare poslovice ‘ko će kome nego svoj svome’’, ovoga puta u njenu kontravarijantu. Španac u crvenom dresu Luis Garsija je krenuo ka golu Dide, ušavši u kaznenu zonu Italijana ‘’zalomio’’ je Nestu, ovaj je loptu zaustavio rukom u padu, a drugi Španac- sudija Gonzales je samo odmahnuo rukom. U nastavku akcije su Kaka, Ševčenko i Krespo poput trojice musketara jurnuli ka golu Dudeka, umesto mačeva su ukrstili putanju i razmenili dodavanja , pa je Argentincu preostalo samo da loptu sa 3-4 metara ubaci u nebranjenu mrežu za 2:0.
Kada je Krespo posle još jednog sjajnog pasa Kake u 44. minutu majstorski prebacio loptu iznad poljskog golmana, utrostručivši prednost ‘’roso-nera’’ i stavivši elegantnim potezom do znanja da brani boje kluba iz grada mode- u Milanu je već počelo okupljanje radi slavlja, a ‘’crvenima’ su se zacrveneli obrazi od stida. Srećom po Džerarda i društvo, usledio je kraj prvog poluvremena.
Da li je Englezima u svlačionicu neki vrač doturio čarobni napitak- ne znamo, ali su u nastavku igrači iz lučkog grada delovali poput Asteriksa- preporođeno!
Sjajan šut Ševčenka iz ‘’slobodnjaka’’ sa dvadesetak metara izvrsno je zaustavila ‘’jedinica’’ Liverpula i to je bio predgovor bajke u stilu braće Grim.
Jon-Arne Rise je iz drugog pokušaja sa leve strane centrirao u srce šesnaesterca Milana, a najlepši poklon za jednog Engleza primio je kapiten Stiven Džerard, Stam je ostao ukopan i ‘’Stivi Dži’’ je glavom loptu uputio tamo gde ju je Dida samo mogao ispratiti pogledom. Semafor je rekao- 3:1, minut 54.
Endi Vorhol je govorio da svako ima 15 minuta slave, a ‘’rezervisti’’ Vladimiru Šmiceru je bilo dovoljno svega nekoliko sekundi. Do kraja meča je ostalo 24 minuta kad su ‘’redsi’’ počeli da pletu paukovu mrežu oko gola Anćelotijeve ekipe koja je stala u zonu. Nit je začeo Karager, nastavio Alonso, a ivicu je zategao češki internacionalac i sa 25 metara poslao bombu u suprotni ugao gola koji je branio Dida. Naizgled jača mreža od paukove je probušena po drugi put.
Da su Česi dobri vojnici u stranoj vojci, potvrdio je drugi “dobri vojnik Švejk”, Milan Baroš, koji je posle dodavanja Karagera virtuozno petom proigrao Džerarda, ovom je ostalo samo da Didu “pita na koju će stranu’’, međutim, Gatuzo je odglumio Iznoguda, nije mu dozvolio da postane novi sultan, pa je sudiji Gonzalesu bilo jasno da ovoga puta mora pokazati na belu tačku.
Ako je posle drugog gola njihovih ljubimaca navijačima Liverpula zagolicana nada, u ovom napetom trenutku su pristalice kluba iz grada Bitlsa u red emocija stavili i strepnju.
Ćabi Alonso je preuzeo odgovornost, kao da se uplašio zadatka , po izrazu lica je podsećao na momka koji se prvi put sreće sa devojkom koju voli, šutirao je nejako, Brazilac je odbranio, ali se Baskijac oslobodio straha- na popravnom loptu zakucao visoko pod prečku! Crveni brod je zaplovio po suvom. Sad se za glavu hvatao Berluskoni, a igračima u beloj opremi se ceo svet pretvorio u crno. Kakav šok!
U produžecima je Milan imao 3-4 dobre prilike, prvu izglednu Ševčenko, a Jerži Dudek se ‘’otvorio’’ poput hobotnice i naterao Ukrajinca na promašaj sa 7-8 metara.
Pili su se bensedini na stadionu posle neverovatne intervencije često osporavanog Poljaka, Ukrajinac je glavom šutirao sa 6-7 metara, veteran je fantastično odbranio ostavši na zemlji, pritrčao je napadač Milana da neutrališe promašaj, no sunarodnik Adama Mališa je u stilu svog zemljaka poleteo i obezbedio sebi mesto na špicama.
Pošto nije bilo pobednika, penal-rulet je odlučila ko će kući odneti srebrni pehar, a junak utakmice je pobedničku kuglicu ubacio na pravo polje.
Kako je tok utakmice podario potomku Jagelonaca sudbinu Feniksa, ostalo je da novim krilima poleti po liniji gola na kom je stajao- što je on i učinio. Kao najbolji revolveraš ,demonstrirao je spretnost i razoružao Seržinja, Pirla i na kraju nesrećnog Ševčenka., dok su trojica igrača koje je sa klupe trener Benites poslao u igru- Didi Haman, Đibril Sise i pominjani Šmicer– pomogli svojoj ‘rukavici’’ da pobednički žeton stavi na crveno polje.
‘’Nikad nećeš koračati sam’’ ponovo se orilo Evropom. Zaista, velikan iz grofovije Mersisajd nikad ne ide sam, jer uvek za sobom ‘’vodi’ svoju slavnu istoriju…
*****
