Dok se igrači slikaju, pevaju i snimaju reklame na temu Božića, novinari utrkuju ko će bolji transfer trač smisliti, mi obični smrtinici koji volimo fudbal, obilazimo prodavnice i razmišljamo kako preživeti ovaj burni period prepun praznika sa prosečnom platom, koja je inače manja od potrošačke korpe.
Prva opcija za dodatnu zaradu javlja nam se čim bacimo pogled na kladioničarsku listu. U narednih nedelju dana gledaćemo sve i svašta od sporta, a u slavu Hrista. Jeste da te dve stvari nemaju nikakve veze, osim što jedan Jesus igra za Siti.
U engleskoj tradiciji je pored pudinga, na Božić obavezan i fudbal. Tako oni lepo napakuju tri kola u nedelju dana, uzmu slobodne dane i uživaju. To raduje i nas, jer nam daje veći broj dobrih utakmica za klađenje i veći broj utakmica za gledanje. Što je dodatna sreća ako imate i klub za koji navijate u engleskoj ligi.
https://www.youtube.com/watch?v=uG33OpFJ-bA
Elem, dok budemo glodali, žvakali i pili, sve ono za šta nismo imali para da kupimo, a nekako nam se našlo na stolu, posredstvom sirotinjske zabave gledaćemo naše miljenike kako trčkaraju po zelenoj travi i pitati se šta ih je nateralo da u sred ovih praznika trče za loptom. Iz tog razmišljanja trgnuće nas ćaletova šaka koja nam šamara potiljak dok punim ustima pokušava britkim, gramatički ispravnim i čak književnim jezikom da nam objasni zašto je bogohuljenje sedeti za trpezom u dresu omiljenog kluba. Koji još nije sa ovih prostora. I buljimo u našminkane i depilirane muškarce koji trče za ogromne pare. Što je još jedan vid bogohuljenja(pročitati deset zapovesti i malo razmisliti).
Ali, okanimo se religija, praznika i vera. Sve je nebitno dokle god je tu nada!
Opis utakmice sa Liverpulom može stati u jednu rečenicu, i to onu narodnu: ’kako smo se nadali, dobro smo se udali’. Liverpul je pokazao da je davljenik najopasniji za okolne plivače koji su mu blizu. Još jednom smo videli da je svaki korner stopostotna šansa za protivnika, samo treba da pogode loptu. Pa makar i sa penala. Glavom. Još jednom smo pali pred samovoljom jednog čoveka, kada u jednom trenutku imamo igrača više na terenu i odlučujemo da se branimo. Ponovo smo videli mnogo stvari koje se ponavljaju cele sezone i mislim da je bilo dosta da nam bilo ko maže oči, jednostavno mi nismo dovoljno dobra ekipa ove sezone. Razloga je mnogo, ali neću ulaziti u njih.
Pred nama je utakmica na našem terenu sa QPR-om. Ekipa koja putuje na gostovanja zato što su takva pravila lige. Međutim, čak ni to za nas ove sezone nije zicer. Bez obzira što je ovo stvarno utakmica koju je teže izgubiti, ipak smo mi Arsenal, a i u vreme Božića, čuda su moguća. Tako ćemo se mi na čuda oslanjati protiv zahuktalog Vest Hema, koji igra odlično ove sezone i u majstorici sa Sautemptonom, koji se lagano dovodi u red. Po imenima ovi timovi su retko kad mogli da nam prave problem, ali ove sezone je teško biti optimista, a ne biti lud. Ili slep.
Što se januara tiče, iskreno, baš me briga. Mogu da dovedu koga god hoće, mogu i da ne dovedu nikog, neće me biti briga. Biće mnogo zanimljivijih stvari koje će mi preokupirati um i telo, od nerviranja oko toga hoće li neki maneken doći u klub za koji navijam i uzeti brdo para.
Ovo je sve od mene za ovu godinu. Drago mi je da smo se ’čitali’ i razmenjivali mišljenja od avgusta, a nadam se da ćemo isto tako nastaviti i sledeće godine. Ako ne želite da se kockate sa Arsenalom i prazncima, shvatite da vi imate svu moć koja vam je potrebna, a nalazi se u daljinskom upravljaču. Jer koliko god svi mi voleli klub, za vreme praznika budite sa voljenim osobama, prijateljima, porodicom, uživajte u trenucima koji se ne mogu ponoviti i ne mogu vratiti, a Arsenal, ako ugrabite trenutak gvirnite na par minuta, čisto da vas želja mine.
Ja vam želim sve najbolje u godini koja dolazi, a do tad, budite pametni i nemojte voziti pod dejstvom alkohola ili pod nekim drugim dejstvima, osim pod dejstvom pečenja. A što se Arsenala tiče, snaćiće se on i bez nas, verujte mi!