Pretplatili su se Englezi na završne predstave Kupa pobednika kupova tokom poslednje decenije 20. veka, pa su odlučili da četvrtu kartu kupe 1998. godine i probaju da kompletiraju pobednički triling. Odabrano mesto je bio Stokholm, stadion Rasunda, protivnik po meri – nemački Štutgart predvođen odličnim Bugarinom Krasimirom Balakovim.
Posle Mančester Junajteda i Arsenala (dva puta), treći štih Premijer lige koji je došao na red da ih predstavlja u finalu u toj dekadi prošlog milenijuma bio je Čelsi, tada klub skromne reputacije u međunarodnim okvirima.
Već dve godine se u klubu iz Londona govorio italijanski s fudbalskim akcentom. ”Plavce” sa Stamford Bridža predvodili su igrači sa Apeninskog poluostrva-Đanluka Vijali, Đanfranko Zola i Roberto Di Mateo. Šampionsko seme se polako primalo, a da proklija do kraja pobrinuo se prvopomenuti Lombardijac, Vijali, pošto je par meseci pre ovog susreta Stradivarijev zemljak postao prva violina i na klupi družine stacionirane u Fulamu.
Da žice budu naštimovane za trijumfalnu svirku pobrinuli su se još neki stranci u tamnoplavim dresovima, pa su se ”ujedinjene nacije” u teget dresovima nategli strune. Startnu postavu Đanluke od Kremone činili su internacionalci iz 6 zemalja, dok je komandant ”plavih šlemova”na terenu bio Englez Denis Vajs.
Ipak, ni Nemci nisu mačji kašalj, imali su i oni svoje adute. Osim pomenutog ”bratka” Balakova, nigerijski tenk Džonatan Akpobori i sjajni Fredi Bobič imali su zadatak da potvde Linekerovu tezu kako u fudbalu na kraju uvek pobede Nemci.
Upravo je napadač iz Afrike prvi aktivirao svoj turbo u sastavu iz grada mercedesa, silovito je prošao po levoj strani, ušao u šesnaesterac Eda de Huja (De Goja) i kad se očekivalo da ugrozi gol ”lale” , on se odlučio da loptu uputi na penaltik, malo su se spetljali njegovi saigrači i odbrana Čelsija je otklonila opasnost.
I sledeće uzbuđenje zbilo se pred golom engleskog predstavnika. Zamutio je Balakov odbranu ”plavaca” poput mutne Marice, sjajno probio bedem Čelsija, zakoračio u kazneni prostor, pa je za mat visokog golmana Londonaca trebalo odigrati samo još jedan potez. Levonogi ”vezista” je opalio po lopti, ali je ”leteći Holanđanin” odlično zatvorio svoja vrata i odbio paklenu pošiljku koju je Krasi namenio njgovoj mreži.
Posle ovoga su uloge potpuno promenjenea, a Vijalijeve uzdanice su prešle u kontranapad, s namerom da odsviraju oproštajnu simfoniju Švabama.
Iz prekida je lopta nabačena pred gol Franca Volfarta, Norvežanin Tore-Andre Flo je majstorski prebacio loptu preko Bertolda, kad se očekivalo da iskoristi prednost u visini i da nade igrača u beloj opremi pretvori u fjord, Skandinavac je glavom šutirao iznad prečke.
Opšta ofanziva snaga ”ujedinjenih nacija” krenula je još žešće, po Vijalijevoj zapovesti kapiten Vajs je komandovao juriš i kao pravi komandant svoje jedinice podešavao nišanske sprave. Dočekao je izbijenu loptu iz kaznenog prostora Štutgarta, izvrsno odapeo iz voleja, posmatrači nisu stigli ni da registruju ovo tane, ali je, umesto u meti, hitac završio pored nje.
Kako bitke ne dobijaju generali, Italijanov asistent Grem Riks je dobro sagledao stratešku poziciju svog tima, predložio je da u u borbu pošalje ”drugoprozivca” Đanfranka Zolu, igrač-menadžer je potvrdno klimnuo glavom, pa je omaleni Sardinijac zamenio Floa. Na semaforu je pisalo da je odigrano 70 minuta.
Mada na Sardiniji ne cede med nego pletu ribarske mreže, čim je zakoračio na teren napadač iz Olijene je kao pčela počeo zujati s loptom. Jurnuo je ka golu rivala i nije prošao, međutim, lopta se odbila do Vajsa, kapiten je ”iz prve” uputio pas u prazan prostor, na tom mestu nije bilo defanzivaca Štutgarta, Zola je prihvatio izazov, načinio par koraka i sa 13-14 metara zakucavanjem u NBA stilu savladao nemoćnog Volfarta koji mu je krenuo u susret.
Svega šezdesetetak sekundi je prošlo od istorijske izmene.
Na tribinama iza načete mreže nastalo je ludilo! Osvajač Kupa kupova iz 1971. godine bio je na 20 minuta od novog slavlja.
Pokušao je Joahim Lev da uvođenjem dvojice Srba, Sreta Ristića i Kristijana Đorđevića, stigne do izjednačenja.
Nemci se ne predaju do poslednje sekunde, pa se uvukao strah u Engleze kada je Rumun Petresku
u 85. minutu zbog grubog starta kažnjen crvenim kartonom. Uporne Švabe su dodale gas ”do daske”, no, strepnja navijača u kojima teče plava krv su ubrzo uminule, jer je sudija Braski označio kraj teške bitke.
Nosilac zvanja pobednika FA i Liga kupa u tom trenutku otvorio je svoje karte. Svi su se uverili da je triling ovoga puta bio dovoljan za pobedu u ovoj partiji pokera.
Nisu se mnogo osvrtali Englezi na prigovore sa strane kako je ovo više italijanska pobeda nego njihova. Fulam je slavio Čelsi. Složna porodica sa Stamford Bridža je slavodobitnički ignorisala sve prozivke. Samo su lakonski odgovorili – Cosa nostra (naša stvar)…
Dragan Stojić
