Dok se pažnja usmerava na rekordnu sumu od 870 miliona funti koja je potrošena u Premijer ligi u letnjem prelaznom roku, još jedan podatak je zapao za oko tokom tog perioda. Čelzi je potrošio 68 miliona funti na pojačanja – po tome su bili četvrti u Premijer ligi – ali je pozajmica Natanijela Čalobe u Napoli bila 33. pozajmica ovog kluba.
Klub nije prekršio nijedno pravilo, i takvi postupci se ponavljaju širom Evrope, jer na primer Juventus ima još 58 igrača pored onih u prvom timu. Čelzijeva statistika se može povećati uskoro u januarskom prelaznom roku. Klub može registrovati sastav od 25 igrača za Premijer ligu – i neki od njih su optuženi za „zloupotrebu“ sistema gomilanjem talentovanih igrača kako bi oštetili rivale a i same igrače. Pitanje je zašto klubovi dovode igrače na ovaj način i koje su posledice toga?
Koji je motiv?
Klubovi možda ne vole ovu analogiju, ali nam može pomoći u tome da mislimo o igračima koji su u posedu gazde. Ukoliko možete da priuštite sebi da imate 58 igrača umesto 25 i niko vas ne sprečava da ih prosleđujete drugim timovima, to može biti logično u finasijskom smislu, posebno jer veliki klubovi moraju da poštuju pravila finansijskog fer pleja koja ograničavaju potrošnju u odnosu na prihode.
Postoji nada da će ti igrači napredovati i na kraju stići do prvog tima, kao što je Čelzijev Tibo Kurtoa uspeo. Kupljen je za 5 miliona funti iz Genka 2011. godine, poslat na pozajmicu u Atletiko Madrid na tri sezone i prošle sezone je zauzeo mesto među stativama u startnoj postavi. Čak iako ne napreduju, klub se može nadati da će cena igrača rasti kako dobija iskustvo. Čelzi je poslao Romela Lukakua na pozajmicu u WBA i Everton pre nego što je zaradio na njemu 10 miliona funti kada je prešao u Everton. Najvažnije od svega je da kada pozajmite igrača nekom klubu, on najčešće plaća njegovu platu dok je tamo.
New loan singing from Chelsea
Tehnički direktor Čelzija Majkl Emanelo je rekao: „Ne šaljemo igrače na pozajmicu da bi povratili novac, već da bi se razvijali i napredovali. Mislimo da je bolje za igrače od 18 do 21 godine da idu na pozajmicu negde gde će moći da se dokažu i da se takmiče“.
Bivši direktor fudbala Totenhema i Liverpula Damjan Komoli takođe veruje da klubovi imaju najbolje namere kada šalju igrače na pozajmicu, time im dajući mogućnost da igraju na višem nivou nego u ligi za igrače do 21 godine, koja je kritikovana zbog nedostatka konkuretnosti. Komoli je rekao: „Mislim da Čelzi reaguje na pravi način, da misle na razvoj mladih igrača. Broj igrača koji su na pozajmici je neverovatan, ali po meni to nije ništa loše“.
Da li je sistem fer?
Čelzi nije jedini klub koji pozajmljuje igrače na ovaj način, ali sa velikim kapitalom koji poseduju, oni su svakako efikasniji od drugih klubova u Premijer ligi. Mančester Siti poseduje sličnu finansijsku podršku kao klub iz zapadnog Londona, ali uprkos rekordno potrošenih 160 miliona funti u letnjem prelaznom roku, imaju samo 14 igrača na pozajmici, od kojih su dva dogovorila prelazak u te klubove sledeće sezone. Liverpul ima 15 igrača na pozajmici, dok Arsenal ima 12, s tim što su produžili ugovor Dženkinsu pre nego što su ga poslali na pozajmicu u Vest Hem još jednu godinu. Mančester Junajted ima samo šest igrača na pozajmici ove sezone.
Jedino pravilo koje timovi moraju da ispoštuju tiče se broja domaćih igrača koje mogu pozajmiti, koji je ograničen na četiri u jednoj sezoni, po dva iz jednog ili po jedan iz različitih klubova.
Međutim, postoje prednosti kada se igrači pošalju na pozajmicu rivalima. Pozajmljeni igrači ne mogu igrati protiv matičnih klubova, tako da na primer Viktor Mozes, koji je potpisao novi četvorogodišnji ugovor pre nego što je poslat u Vest Hem, moći će da pokuša da daje golove svim rivalskim timovima Čelzija – ali ne i bivšem timu Žozea Murinja.
Pored toga tu je i problem gomilanja mladih talenata, koje nakon toga šalju u klubove iz nižih liga. Tu nije samo stvar u razvoju igrača koji menjaju timove svake godine, već klubovi iz Čempionšipa mogu prodati igrača timu iz Premijer lige, koji ga onda pozajmi rivalima u Čempionšipu.
Igrač Hal Sitija Tom Hadlston je počeo karijeru u Derbiju i 2005. je prodat za 2,5 miliona funti Totenhemu. Nekoliko meseci kasnije se vratio u Čempionšip na pozajmicu u Vulvse. Napadač Čelzija Patrik Bamford je prošao omladinsku školu Notingem Foresta, ali dve od poslednje četiri pozajmice, od kada je potpisao za Plavce 2012. godine, su bile u rivalske klubove iz Čempionšipa.
Način na koji klubovi koriste sistem pozajmica je problem i za UEFU. Sada suspendovani predsednik UEFA Mišel Platini je rekao: „Nije moguće da najbolji timovi imaju sve najbolje igrače ili je takmičenje gotovo. Moramo misliti na fudbal u celoj Evropi, a ne samo na dva ili tri kluba“.
FIFA takođe ima u planu da ukine „hitan sistem pozajmica“ nakon ove sezone jer se veruje da ugrožava „sportski integritet takmičenja“.
Međutim, treba biti oprezan sa gomilanjem igrača. U jednom trenutku, italijanski klub Parma je imala 226 igrača povezanih sa klubom. Italijanski klubovi mogu imati zajednički posed nad igračima, ali kako je dug kluba dostigao 54 miliona funti, bankrotirao je u martu ove godine.
Da li je to dobro za igrače?
Andros Tauzend je pozajmljivan devet puta pre nego što je uspeo da se nametne u Totenhemu – ali po njegovom ocu to bilo dobro za njegovo čeličenje. Uspon krilnog igrača je došao u isto vreme kada su se istakli Hari Kejn i Rajan Mejson, i njegov otac veruje da je ovaj trio uspeo jer su bili u maloj grupi u koju je klub imao poverenje.
Otac Tauzenda je rekao: „Igranje u nižim ligama pomoglo je Androsu u njegovom napretku. Totenhem se uvek interesovao za njega čak i kad nije igrao u Jeovilu, jer može biti veoma teško za igrača ako se oseća odbačeno od svog matičnog kluba. Sa Čelzijem koji ima 33 igrača na pozajmici, neki od njih će se vratiti u klub pitajući se da li imaju budućnost u njemu ili u engleskom fudbalu uopšte. Neki od njih verovatno neće, pa se šalju na pozajmicu kako bi se prodali negde“.
Komoli je međutim kritičniji prema pristupu Totenhema. On veruje da su Kejn, Mejson i Tauzend uspeli da se izbore uprkos tome kako ih je klub tretirao i verije da igrači imaju više koristi kada su stalno u klubu u odnosu na česta seljenja u različite klubove. Rekao je: „To je u suprotnosti sa onim što su pozajmice trebale da predstavljaju. Možete li da zamislite firmu koja kaže zaposlenima da promene devet do deset kompanija pre nego što budu spremni da im se pridruže? Mislima da je odlazak na mnogo pozajmica greška“.
Da li treba ograničiti broj pozajmljenih igrača?
Izvršni direktor Asocijacije profesionalnih fudbalera (PFA) Gordon Tejlor priznaje da je postojeći sistem „čudan“ i sa klubovima koji imaju veliki broj igrača, liči na sistem vlasništva treće strane, koje je zabranjeno u Britaniji od 2009. a sada i u zemljama širom sveta.
Kao i FIFA, Tejlor je zabrinut zbog integriteta takmičenja, kao i mogućnosti za mlade igrače u Engleskoj. Dok je Čelzi imao pet igrača na pozajmici u Viteseu, digla se prašina u sezoni 2012/13 kada je porodica Poco preuzela Votford, tada u Čempionšipu, i dovela je 12 igrača na pozajmicu iz drugih klubova koje takođe poseduju – italijanski Udineze i špansku Granadu.
Tejlor je rekao: „Ukoliko to postane nekontrolisano, misleći na Votford i njihovu vezu sa Italijom, potrebno je ispitivati integritet igre. Ne želite da pobednici takmičenja budu klubovi koji imaju najbolje veze sa drugim klubovima i koji pozajmljuju njihove najbolje mlade igrače“. Na sreću za engleski fudbal, takve razmene igrača koja se viđaju u Votfordu su relativno retke, a ove sezone je Votford doveo na pozajmicu samo tri igrača.
Najbogatijim klubovima u Premijer ligi je postao uobičajeno da šalju svoje igrače u druge klubove. Čelzi je verovatno napravio grešku kada je pozajmio, a zatim i prodao igrače kao što su De Brujne i Lukaku pre nego što su dobili šansu da doprinesu klubu. Klubovi moraju da veruju svojim mladim talentima. Sistem pozajmica može biti dobar način, ali se takođe može zloupotrebiti. Viktor Mozes još uvek dobija priliku da igra u Premijer ligi jer je dobijao šansu u Čelziju, ali neki mlađi igrači neće biti te sreće. Biće poslati na pozajmicu da bi ih što pre prodali. Tu se treba tražiti mogućnost za korigovanje pravila o pozajmicama, ne da bi se ograničili klubovi, već da bi se dobili bolji uslovi za igrače.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra