Izvesti ’’Internacionalu’’ mogu mnogi: Bečka filharmonija, Metalika, raspali bend iz seoske birtije sa Ivicom Dačićem kao solistom, ali podariti oproštajnu numeru Internacionaleu u četvrtfinalu Lige šampiona pre 22 godine nije mogao ni tasmanijski đavo, pa je menadžer Mančester Junajteda Aleks Ferguson za taj posao angažovao karipskog ’’đavola’’.
’’Ljuti gusari’’ u Ršumovićevoj pesmi za decu su duže odolevali nego što su fudbaleri milanskog Intera to učinili na Old Trafordu u uvodnoj utakmici dvomeča Engleza i Italijana, a za sve je bio krivac ’’pirat s Kariba’’ – Dvajt Jork!
Dejvid Bekam je u 7. minutu igre s desne ivice gostujućeg šesnaesterca majstorski centrirao, odbrana Milaneza izbezumljena kao da na beogradskom buvljaku nailazi na rasprodaju Armanijevih odela, Jork to koristi, baca se na pet metara i glavom kao Trinidad s Tobagom ujedinjuje loptu i suprotan ugao Paljukinog gola za vođstvo Crvenih đavola od 1:0.
Izabranici Rumuna Mirće Lućeskua igrali su onako kako se kod nas izgovara njegovo prezime – pogrešno (Mirčea Lučesku)- pa su tako i prolazili u ovom susretu – u stalnoj strepnji od opasnih napada Junajteda.
Pošto Endi Kol iz neposredne blizine prizemnim udarcem nije uspeo da probije Zid (nadimak golmana Đanluke Paljuke), domaći sastav je i ovoga puta angažovao ’’buldožer’’ s Trinidada i Tobaga.
Ponovo je akcija tekla po desnoj napadačkoj strani, Bekam se našao u visini kaznenog prostora time iz ’’grada mode’’, sjajno centrirao na ’’peterac’’ , Paljuka, nosilac ordena Vitez Italije, nespretniji od viteza Koje iz istoimenog ’’crtaća’’, kasni, Jork uzleće i glavom od zemlje šalje loptu po sredini gola preko čarobne linije za još čarobnija dva pogotka prednosti u korist svoje družine. Časovnik je pokazivao 45 + 1 minut.
Da je Inter ovako igrao u vreme Đuzepea Meace, velikan bi od muke direktno prešao u Juventus, ovako su njegovi naslednici zahvaljujući protoku vremena prešli sa terena u svlačionicu, prilike za novu egzekuciju, na njihovu sreću, u prvom poluvremenu nije bilo.
No, kad đavo ne da mira, onda baš ne da, pa su i u završnih 45 + minuta stavljani na muke, mada su imali više šansi da zatvore vrata pakla i stignu do rajskog rezultata.
Prvo je Jork centrirao na ’’drugu’’ stativu, a Rajan Gigs neometan s pet metara glavom tukao pored suprotnog ugla, da bi usledio atak Lućeskuovih pulena, naizgled grozan za četu u crvenim dresovima.
Čileanac Ivan Zamorano dočekuje centaršut s leve strane, baca se na upućenu loptu, iz neposredne blizine gađa glavom poluvisoko bliži ugao, ali maestralni Danac Peter Šmajhel kao hobotnica skače u mestu, širi ruke i noge, brani udarac levom rukom i napadaču poznatom po nadimku Ivan Grozni stavlja do znanja da je za njega Kićo Slabinac, tako da je sve ostalo po starom.
I umalo da usledi surova kazna.
Jork i Kol su osvojili Interov šesnaesterac, Dvajt pronalazi na suprotnoj strani Endija, a ovaj s tri metra od cilja gađa gotovo nebranjenu mrežu, međutim, ne razmišlja da je ispred njega čovek iz ’’niske zemlje’’, udarac po zemlji završava na nozi Holanđanina Arona Vintera i umesto da napadačevo ime završi na listi strelaca, ono se našlo na spisku učesnika u aferi ’’Panamski papiri’’ dve decenije kasnije.
Pošto još uvek nije bilo sve crno za predstavnika Serije A, malo je falilo da bude obojeno u crno plavo.
Iako je Dijegu Simeoneu, borbenom Gaučosu u dresu Intera, zbog poništenog pogotka onemogućeno da zaigra tango Argentino, ples gostiju pred protivničkim golom je nastavljen.
Nikola Ventola, napadač ’’nero – azura’’ se iskrao defanzivcima rivala, krenuo ’’jedan na jedan’’ sa Šmajhelom, prvak sa Evropskog prvenstva 1992. se bacio u noge takmacu, a Italijan nije uspeo da sa 13 metara pošalje loptu pored ’’kraljevića’’ , ovaj je šut ukrotio nogom, pa je sve okončano kornerom.
Da tajna veza ne postoji samo u pesmi ’’Bijelog dugmeta’’ već i u stvarnom životu, u poslednjem opasnom ataku gostujuće jedanaestorke dokazali su Šmajhel i njegov saigrač Norvežanin Hening Berg.
Prvo je čuvar mreže zaustavio šut u situaciji ’’oči u oči’’ na 13-14 metara od svojih vrata, lopta se odbila do Franćeska Kolonezea, koji je ’’lažnjakom’’ Danca ’’bacio u Severno more’’, sa visine bele tačke je gađao tamo gde treba, ali se Berg stvorio na gol liniji poput nekog nevidljivog bića iz skandinavske mitologije i nogom sprečio ono što je ličilo na neminovnost.
Rezultat je po poslednjem sudijskom zvižduku ostao nepromenjen.
Internacionaleu je mančesterska ’’Internacionala’’ zaparala uši.
Baš neprijatno.
