Bilo je mnogo slučajeva da bivši fudbaleri završe na lečenju od alkoholizma. Priča Džona Baridža je drugačija, on se lečio od fudbala!
U istoriji ostvrskog fudbala on će ostati upamćen po dve stvari.
Prvo, imao je 43 godine i 4 meseca kada je stao među stative Mančester sitija u Premijer ligi i do danas je nastariji fudbaler koji je odigrao utakmicu u ovom prestižnom takmičenju.
Drugo, tokom svoje karijere on je promenio 29 klubova u Englskoj i Škotskoj, što je takođe rekord.
Džon Baridž je imao 18 godina kad je debitovao za prvi tim Vorktingtona. To je bilo 1969. godine. Nakon toga je je branio još dve i po decenije, menjajući klubove iz sezone u sezonu. Bio je čuvar mreže Blekpula, Kristal Palasa, Aston Vile, Kvins Park Rendžersa, Vulverhemptona, Sautemptona, Njukasla, Šefild junajteda, Aberdina i mnogih drugih klubova, manje ili više poznatih.
Zdravo, ja sam Džon Baridž, imam 45 godina i ovde sam zato što sam zavisnik od fudbala, a ne mogu više da igram.
Baridž je bio zavisnik! Zavisnik od fudbala. Svim silama se borio da svoju karijeru nastavi, ali kada više fizički nije mogao da izdrži, bio je slomljen. Postao je depresivan i imao je samoubilačke namere. Hrabri golman, šoumen, atleta i miljenik navijača širom Engleske izgubio je ono što je jedino voleo – fudbal.
– Zdravo, ja sam Džon Baridž, imam 45 godina i ovde sam zato što sam zavisnik od fudbala, a ne mogu više da igram.
Tako je počelo njegovo lečenje, na koje su ga odveli silom ljudi u zelenim medicinskim košuljama. Pokušao je da ih se oslobodi, ali nije uspeo. U zaveri je učestvovala njegova supruga i Kevin Kigen, jedan od njegovih mnogobrojnih trenera.
– Probudio sam se u bolnici, a doktor mi je rekao: “Ti si manijakalno depresivan jer ne možeš da igraš fudbal” – prisećao se Baridž događaja iz te 1997.
On je tokom svoje karijere odigrao više od 800 utakmica. Zabavljao je publiku gde god da je igrao: peo se na prečku, nosio odelo supermena ispod dresa, bežao kroz prozor kancelarije da ne bi potpisao ugovor.
Na zalasku karijere, 1994. godine, kad je u Njukaslu bio trener golmana i igrač, pre utakmice sa Arsenalom počeo je da plače.
– Hoću da igram, šefe, a ne mogu – objasnio je zabrinutom Kigenu o čemu se radi.
Baridž sebe naziva klovnom kaže da su svi klovnovi depresivni. Kao prvi primer navodi legendarno Pola Gaskojna, koji je svoju igračku prolaznost utapao u alkoholu, a do tad je bio legenda, ikona, zabavljač i pre sve vrhunski, strastveni, fudbaler
– Nikad nisam bio sklon pići. Ne možeš da igraš do 44. ako nisi posvećen. Bio sam gospodin Posvećeni, a kad je moje vreme prošlo, hteo sam da se ubijem, a ne da se opijam.
– 99 odsto igrača igra zbog novca. Ja sam igrao jer sam voleo fudbal. On je za mene sve, nisam voleo golf ili konje, nisam imao druga interesovanja. Sve se baziralo oko fudbala i onda odjednom – ništa. I zbog čega onda da živim?
*****
Leave a Reply