Džejms Kuk je ploveći pučinom otkrio Havaje, a njegovi sugrađani, fudbaleri Midlsbroa, svojom obalom, stadionom Riversajd, u novembru 1995. godine stigli su do tri boda u meču odigranom protiv slavnog Liverpula u okviru premijerligaškog takmičenja.
Razmaženoj deci je potrebno bar tri minuta da trljaju oči ne bi li se rasanila, Smuku iz stripa o doživljajima Kapetana Mikija verovatno i više da na iskap isprazni čuturicu ruma, a domaćim fudbalerima je trebalo manje vremena da bi stekli rezultatsku prednost.
Omaleni Brazilac Žuninjo Paulista inicirao je napad „boroa“ na 30 metara od gola gostiju, Liverpulovi igrači su „curili“ posle njegovih poteza kao pesak sa Kopakabane kroz peščani sat, mada je ovaj vezni igrač iz Sao Paula a ne iz Rija, no ne mari, jer ni Glava šećera nije slatkiš, već brdo iznad olimpijskog grada u „Peleovoj zemlji“. Približivši se protivničkom kaznenom prostoru je odigrao ulevo ka norveškom internacionalcu Janu Ogeu Fjertoftu, čiji mlak udarac iskosa sa 15 metara je blokiran, ali se lopta odbila unapred do Nika Barmbija i sve je ukazivalo na vođstvo izabranika Brajana Robsona. Potonji ljubimac navijača sa Enfilda je driblingom Livepulov malj Nila Radoka pretvorio u gumeni čekić iz dečjeg kompleta, uputio kratak pas na sedam metara, iz rudnika Midlsbroa u pravom trenutku je „iskopan“ Nil Koks, koji je laganim šutem po zemlji pogodio mrežu po sredini gola, sagorevši jednu nulu na semaforu. Popularna „crveno – bela armija“ je položila zakletvu – 1:0 u drugom minutu igre.
Golman „crvenih“ Dejvid Džejms nema persijsko poreklo, još tada jedva da se na njegovoj glavi mogla naći dlaka (vlas kose), ali je na ovom meču u dva navrata demonstrirao mačji refleks, a besan kao ris, zbog propuštenih prilika, isti akter- Fjertoft.
Prvo mu je ekscentrični čuvar mreže odbranio šut iz klizećeg položaja sa nekoliko metara udaljenosti, potom i dijagonalni poluvolej sa desne ivice šesnaesterca, pa je „viking“ mogao samo da se počeše po „rogovima“od nezadovoljstva.
I sve bi to prošlo, zaborav bi prekrio ove šanse, frustracija bi lako iščezla da nije usledio 54. minut igre, posle kog su se Norvežanin, njegovi saigrači i fanovi domaćih od muke češali čeličnim četkama.
Liverpul je na brzinu izveo slobodan udarac na 25 metara od gola koji je branio Geri Volš, po desnoj strani je prodro Irac Džejson Mekatir, centrirao na „peterac“, a poput novoizlivene macole Radok čelom s pet metara zakucava loptu u gornji desni ugao, stavljajući do znanja vlasnicima kamenorezačkih radnji ko je stvoren za taj posao. Tim iz grofovije Mersisajd je stigao do izjadnačenja – 1:1.
Jeste stameni defanzivac uklesao promenu rezultata, možda bi i uspeo u novom poslu, ali bi, ako se po viđenom karijera poznaje, bez naročitog radnog staža bio poslat na biro za nezaposlene, kao što je i nerešen ishod na ovoj utakmici poslat u istoriju.
Strahoviti sprint njegovog imenjaka, ali prezimena Koks, po desnom krilu okončan je time što je lopta upućena poluvisoko u srce kaznenog prostora „crvenih“, Radok interveniše u maniru bacača kugle iz Burkine Faso na dugogodišnjoj dijeti, jedva je odbija na 14 metara od njenog cilja, a Barmbi je po odskoku „hvata“ poluvolejem i ona metar iznad tla završava u suprotnom uglu Liverpulovog gola. Midlzbro stiže do nove prednosti nešto manje od pola časa pre kraja regularnog toka susreta.
Da je Stiv Mekmanaman nešto kasnije iskoristio najizgledniju moguću šansu i sa sedam metara pogodio mrežu a ne prostor između desne stative i korner – zastavice, Radok bi ovu utakmicu zaboravio kao večiti neženja svoju prvu bračnu noć, ali je to ostala pusta želja, pa je član jedne od najsimpatičnijih generacija u istoriji velikana iz „grada Bitlsa“ pamti i dan – dan danas.
I da je brod s Kukom za kormilom nasukan pre bilo kakvog otkrića, da je u finalu Kupa UEFA igrao neko drugi, za Midlsbro bi se čulo zahvaljujući ovom trijumfu. I čekiću Radoku.
Zakucano!
P.S: Do kraja 2023. očekujte još jedan Povratni pas. Dragan
Izvor fotografija: pixabay.com
