Da li je dobro ili loše kad u Čelsiju dobijete nagradu za najboljeg mladog igrača godine?
Sudeći po praksi iz poslednjih 15 godina, svako ko dobije ovu nagradu treba da zna da će mu to biti najveći uspeh u dresu “plavaca”.
Džon Teri je dobio ovu nagradu 1998. godine, a u godinama koje su usledile postao je kapiten i živa legenda kluba. Sve mlade nade (ili “hot prospekti”, kako bi ih nazvali ljubitelji Football Managera) posle njega nisu uspele da ostave dublji trag na Stamford bridžu.
Podsećamo vas na igrače koji su od 1999. do 2914. dobijali nagradu za Čelsijevog mladog igrača godine
Samjuele Dala Bona (1999)
Čelsi je itekako računao na italijanske fudbalere tih godina. Đanfranko Zola, Roberto Di Mateo Đanluka Vijali – svi su oni bili važni igrači na Stamford bridžu, a Dala Bona je trebalo da ih nasledi. On je dobio nagradu kluba za najboljeg mladog igrača godine odmah posle Džon Terija, ali nije uspeo da ostvari ni približno od onoga što je uradio njegov prethodnik.
Italijan je nakupio sedamdesetak nastupa za Čelsi, prosleđen je Milanu, gde nije uspeo da uđe u prvi tim, da bi kasnije počelo seljakanje po raznim klubovima u domovini. Ni u jednom Dala Bona nije uspeo da ostavi trag. Od 2012. je bez angažmana.
Ris Evans (2000)
Ovaj golman nije upisao ni jedan jedini nastup za “plavce”, iako je 2000. dobio nagradu za najboljeg mladog igrača. Sreću je potražio kasnije u Svindonu, pa i u drugim niželigaškim klubovima, da bi 2014. konačno okačio rukavice o klin.
Lion Najt (2001)
Sećate li se ovog momka? Verovatno ne, pošto je zabeležio samo jedan zvanični nastup za Čelsi, pre nego što je, poput Evansa, počeo da menja nižerazredne ekipe po Engleskoj i Škotskoj. Danas je menadžer jednog od takvih klubova.
Lion Najt je na naslovnoj slici ovog teksta
Karlton Kol (2002)
U odnosu na svoja dva prethodnika, Kol je poznato ime u Premijer ligi, ali se ni za njega ne može reći da je napravio impresivnu karijeru. Napadač koji je obećavao, odigrao je 32 utakmice za prvi tim Čelsija i postigao osam golova. Igrao je nekoliko puta i za reprezentaciju Engleske, a od 2006. je u Vest Hemu, gde je par sezona bio bukvalno poslednja napadačka opcija. Imao je zatim kratak i neuspešan boravak u Seltiku, a sada je član ekipe Sakramento Republik.
Ukupno je u karijeri postigao 51 gol u Premijer ligi, na 290 utakmica.
Robert Hut (2003, 2004, 2005)
Šta biste očekivali od igrača koji tri godine za redom dobija nagradu Najbolji mladi igrač u jednom klubu kakav je Čelsi? Nemac je tih godina nagoveštavao da će možda biti jedna od glavnih karika u odbrani “plavaca” u narednom periodu. To se nije desilo.
Hut (32) je odigrao 62 utamice za Čelsi, čak i osvojio dve titule, ali je 2006. klub odlučio da ga proda i otvori mesto za neka nova pojačanja. Nemac je prešao u Midlzbro 2006. godine, a zatim u Stouk. Karijeru je oživeo u Lesteru, gde je imao neverovatnu sezonu i još jednom osvojio Premijer ligu. Nema sumnje da je u sezoni 2015/16 bio jedan od najboljih igrača u ligi na svojoj poziciji.
Lasana Dijara (2006)
Mnogi su bili ubeđeni da Čelsi u svojim redovima ima novog Kloda Makelelea. Neosporno je da je Dijara imao veliki potencijal, ali su ga povrede prečesto držale van terena. Čelsi ga je godinu dana nakon što mu je dodelio nagradu prodao Arsenalu.
Dijara je odigrao 30 mečeva za “plavce”, a nastupao je još za Real Madrid, Portsmut, Anži i Lokomotivu iz Moskve. Iako imao samo 30 godina, nekadašnji reprezentativac Francuske više od jedne godine nije mogao da nađe angažman nakon raskida saradnje sa Rusima, jer je imao zabranu igranja. Onda je potpisao za Marsej, gde su potpuno vratio u vrhunsku formu i postao član idealnog tima lige.
Džon Obi Mikel (2007)
Iako je čitavu karijeru u drugom planu, Obi Mikel nije nikad napuštao Čelsi. Kad god bi neko od skupih pojačanja došlo na Stamford bridž, Nigerijac se selio na klupu i kad god bi se mesto upraznilo on bi spremno uskakao. Odigrao je više od 300 utakmica za Čelsi, ali ga niko ne bi ubrojao među zvezde ovog kluba, iako među fanovima uživa dobru reputaciju.
Majkl Mansijen (2009)
Bio je obećavajući defanzivac i prošao kroz sve mlađe selekcije reprezentacije Engleske. Igrao za Čelsi te 2009. godine i u Premiejr ligi i u Ligi šampiona, ali je ukupno upisao šest nastupa za londonski klub, pre nego što je poslat u KPR na pozajmicu, pa onda i u Vulverhempton. Usledio je transfer u Hamburg, gde se nije naigrao. Mansijen (27) od 2014. igra za Notingem Forest.
Džoš Mekehran (2011)
Od njega nisu samo u Čelsiju očekivali mnogo, već u čitavoj Engleskoj, jer je predstavljen kao izuzetno talentovan i kreativan vezni igrač. Igrao je 22 puta za Čelsi, uglavnom dobijavši priliku od Karla Anćelotija, ali je ubro izbrisan sa spiska prvotimaca i prosleđen Svonsiju na pozajmicu. Godinama je bio na pozajmicama, da bi na kraju prešao u Brendford.
Lukas Piazon (2012)
Brazilac je doživao istu sudbinu kao njegov prethodnik. Poslednju sezonu je proveo na pozajmici u Redingu, a u Premijer ligi je odigrao svega nekoliko minuta.
Natan Ake (2013)
Mladi Holanđanin je u Votfordu na pozajmici i još se nada da može da se vrati u Čelsi. Ima 14 nastupa za prvi tim “plavaca”.
Luis Bejker (2014)
Bejker stiče iskustvo na pozajmici u Viteseu, a za Čelsi je odigrao jednu utakmicu. Žoze Murinjo je u nekoliko navrata rekao da u budućnosti računa na ovog igrača, ali mu je Antonio Konte ipak samo produžio pozajmicu na još godinu dana.
U godinama koje smo preskočili da pomenemo ni jedan pojedinac nije dobio nagradu za najboljeg mladig igrača u Čelsiju, već je to priznanje dobijao omladinski tim kolektivno.
*****
Leave a Reply