Znate kako je potrebno da u svakom timu bude jedan igrač koji, iako nije najbolji fudbaler u ekipi, gura taj tim da igra bolje i takoreći je srce tima?
Upravo takav igrač je Kirs Brant, Severni Irac koji je prepoznatljiv po svojoj borbenosti, želji za pobedom i sjajnim udarcem i centaršutem levom nogom.
Kristofer „Kris“ Brant (Christopher “Chris” Brunt) je rođen 14. decembra 1984. godine u Belfastu, u Severnoj Irskoj, gde je i odrastao. Tamo je pohađao osnovnu i srednju školu. Njegov otac Kolin je bio talentovani igrač ragbija. Kao mladi igrač se pojavio u timu Sent Endrjuz Bojs.
Brant je išao na probe u Rendžers i Midlsboro, i na kraju je potpisao za Midlsboro, ali nije uspeo da se probije do prvog tima. Nakon toga je prešao u Šefild Vendzdej u martu 2004. na pozajmicu. Brant je dobio stalni ugovor kao slobodni igrač nedugo nakon toga, kada je potpisao na dve godine za Vendzdej. U sezoni 2004/05, njegovoj prvoj celoj sezoni u klubu, Brant je pomogao Vendzdeju da izbori promociju u Čempionšip postigavši pet golova. U julu 2005. produžio je postojeći ugovor za još godinu dana.
Sledeće sezone je uspeo da postigne sedam golova, završivši sezonu kao najbolji strelac kluba. Tokom sezone 2006/07, Brant je prešao cifru od sto nastupa za Vendzdej, čime je postao najiskusniji igrač u timu u tom trenutku. Njegovi sjajni nastupi tokom sezone 2006/07 pokrenuli su priče o njegovom odlasku iz kluba. Sa samo jednom preostalom godinom ugovora, pregovori između Branta i Vendzdeja su propali u julu 2007, zbog onoga što je klub opisao kao „prezahtevnu platu“.
Vest Bromvič Albionu je prihvaćena ponuda za Branta 14. avgusta 2007. Kompletirali su transfer narednog dana, sa cifrom od 3 miliona funti za četiri godine, sa potencijalnim dodatkom za dobre nastupe od 500,000 funti. Brant je imao debi za WBA kao zamena u drugom poluvremenu u pobedi od 2:0 nad Barnslijem 1. septembra 2007. Prvi gol za klub je postigao u pobedi od 3:2 nad Skantorp Junajtedom 22. septembra 2007. Brantov nastup u pobedi od 3:0 nad Plimut Argajlom 1. marta 2008. bio je primećen, tako da je bio u Čempionšip timu kola. Brant je 28. aprila 2008. postigao kasni gol za izjednačenje protiv Sautemptona za 1:1; to je obezbedilo promociju WBA u Premijer ligu zbog bolje gol razlike. Postigao je i gol iz slobodnog udarca u pobedi od 2:0 nad QPR-om čime je izborena direktna promocija.
U premijerligaškoj sezoni 2008/09 je bio najbolji strelac kluba, kada je postigao osam golova. Iako je klub ispao te sezone, Brant je potpisao novi trogodišnji ugovor. U sezoni 2009/10, još jednom je pomogao klubu da se plasira u najviši rang takmičenja engleskog fudbala, postigavši drugi gol u pobedi nad Donkasterom, čime je potvrđena promocija u Premijer ligu i od tada više nije ispadao. U januaru 2011. Brant je prvi put nastupao za klub kao kapiten WBA kada je menadžer odlučio da oduzme traku bivšem kapitenu Skotu Karsonu. Kada je novi menadžer Roj Hodžson došao u februar 2011, potvrdio je da će Brant biti prvi kapiten tima. On je to ostao i nakon što je Hodžson preuzeo reprezentaciju Engleske.
Brant je kao kapiten pomogao WBA da u sezoni 2012/13 osvoji osmo mesto, najviši plasman kluba u Premijer ligi, kada je osvojen i najveći broj bodova (48). Postigao je dva gola u toj sezoni, prvi karakterističnim razornim udarcem preko 25 metara u pobedi nad QPR-om od 2:1, a drugi protiv Aston Vile sa ivice kaznenog prostora za izjednačenje 2:2. Verujem da mu je najsmešnija situacija u karijeri bila kada ga je Sesk Fabregas 18. maja 2015. u meču protiv Čelzija pogodio loptom u glavu i dobio najgluplji crveni karton.
Brant je reprezentativac Severne Irske. Postigao je prvi i za sada jedini gol za svoju zemlju u februaru 2009, kada je postigao pogodak iz slobodnog udarca u pobedi od 3:0 nad San Marinom. U aprilu 2012. je objavljeno da je bio na širem spisku menadžera Stjuarta Pirsa za sastav Velike Britanije na Olimpijadi 2012. u Londonu, ali na kraju nije uspeo da se nađe na konačnom spisku igrača.
Brant je postao otac po prvi put u maju 2008, kada je njegova žena Kejti rodila sina po imenu Čarli. Par je posle toga dobio još jedno dete, Zak Dejvida Branta, u aprilu 2011. godine.
Iako više nije toliko mlad, i dalje može da igra u Premijer ligi na zavidnom nivou. Kako je stario i gubio na brzini, menjao je pozicije od ofazivnih ka defanzivnim, od levog krila, na sredini terena do levog beka, što i sada igra. Međutim, on ima sjajan šut i pas koji nadoknađuju te nedostatke, ali i želju i borbenost koja je neophodna za trajanje toliko godina u vrhunskom fudbalu. Pravi je predstavnik stare ostrvske škole i kao takvom mu želim da potraje što duže, jer je uživanje gledati njegove sjajne poteze.
*****
Dalibor Gavrilović Gavra