Malo je pravih fudbalskih idola u današnjem fudbalu, gde se ceni samo novac. Većina fudbalera ne razume značenje reči kao što su lojalnost, borbenost i srčanost. Ali to ne važi za Liona Osmana, koji je miljenik navijača Evertona zbog svega onoga što veliki broj današnjih „zvezda“ nisu.
Lion Osman je rođen 17. maja 1981. godine u Bilindž Hajer Endu, delu grada Vigana (Billinge Higher End, Wigan). Priključio se Akademiji Evertona kao dečak i bio je deo tima koji je osvoji FA kup za mlade 1998. godine. Nakon pobede u kupu, doživeo je povredu kolena zbog koje nije igrao godinu dana. Međutim, to ga nije pokolebalo da se bori za svoj san.
Pozajmljen je Karlsi Junajtedu u Treću Diviziju u oktobru 2002, gde je imao debi na profesionalnom nivou 5. oktobra, kada je odigrao svih 90 minuta u porazu od Torkija. Postigao je jedan ligaški gol za taj klub u meču protiv Macesfild Tauna 19. oktobra, koji je završen 2:2 i jedan gol u kupu protiv Oldam Atletika tri dana kasnije. Kada se vratio u Everton u januaru, odigrao je prvi meč u Premijer ligi 12. januara 2003, u porazu od Totenhema od 4:3, zamenivši Li Tija u nadoknadi vremena. Njegov drugi i poslednji nastup te sezone je bio na Gudisonu 26. aprila, u pobedi nad Aston Vilom od 2:1.
Kada su ga pitali u jednom intervjuu koje kvalitete mora da poseduje igrač Evertona, on je odgovorio: „Srce, želju, kvalitet i karakter“. Mislim da je nesvesno opisao sebe.
Osman je dobio produženje ugovora od godinu dana u leto 2003, ali nije uspeo da se probije u prvi tim sve do kraja sezone 2003/04. Umesto toga, još jednom je pozajmljen, ovog puta u Derbi Kaunti u Prvoj Diviziji. Imao je veoma važnu ulogu u uspešnoj borbi za opstanak u ligi Derbija, i menadžer Džordž Barli je pokušao da ga otkupi iz Evertona. Međutim, Osman se vratio u svoj matični klub i odigrao još tri utakmice do kraja sezone. Menadžer Dejvid Mojes je uvrstio Osmana prvi put u startnu postavu 1. maja 2004. protiv Vulerhemptona, a on se odužio tako što je doveo Everton u vođstvo u trećem minutu, iako su kasnije izgubili 2:1.
Postao je stalni član prve postave u sezoni 2004/05, igrajući desno krilo u formaciji 4-1-4-1. Završio je sezonu sa sedam postignutih golova, a dva je dao na utakmici sa Aston Vilom. U sezoni 2005/06, njegovo mesto u startnoj postavi je bilo ugroženo dovođenjem novog pojačanja Sajmona Dejvisa. Međutim, Osman je čvrsto držao svoju poziciju odličnim igrama u sezoni 2006/07, kada je odigrao 37 utakmica i postigao tri gola.
Sezona 2007/08 je počela sjajno za njega, jer je dao dva gola u dve uzastopne pobede protiv Vigana i Totenhema. Opet je imao rivala za mesto u startnoj postavi kada je doveden Stiven Pijenar, ali se kasnije ispostavilo da su sjajno igrali zajedno u timu. Osman je postigao prvi gol u evropskim takmičenjima 25. oktobra 2007, u pobedi Evertona nad Larisom od 3:1. Njegov šut sa dvadesetak metara je pomogao Evertonu da izbije na prvo mesto u grupi u UEFA kupu i proglašen je golom sezone od strane Evertonovih navijača. On je postigao oba gola u pobedi Evertona nad Fulamom od 2:0 u poslednjem meču sezone, čime je obezbeđeno peto mesto u Premijer ligi u sezoni 2008/09. Na kraju sezone, počeo je meč u finalu FA kupa na Vembliju, a zamenio ga je Dan Gosling u 82. minutu u porazu od Čelzija od 2:1.
Sledeće sezone Osman je prvi put bio kapiten ekipe u utakmici Liga kupa protiv Hala, kada je postigao dva gola u pobedi od 4:0. U aprilu 2010, dobio je nagradu za igrača utakmice na dva uzastopna meča. Sezonu 2010/11 je završio sa četiri postignuta gola.
U martu 2013, u meču protiv Mančester sitija, 300-ti put je počeo meč u startnoj postavi Evertona. Gol sa velike udaljenosti koji je tada postigao je bio njegov osmi u sezoni, njegov lični rekord, kao i 50 gol u karijeri za Everton. U decembru, Osman je takođe nastupio 300-ti put u Premijer ligi u pobedi od 4:1 nad Fulamom. Kasnije u istom mesecu nadmašio je rekord Dejvida Ansvorta po broju odigranih utakmica u Evertonu u Premijer ligi, kada je dostigao brojku od 303 utakmice. Odigrao je sve utakmice u ligi u sezoni 2013/14, prve pod menadžerom Robertom Martinezom, i postao prvi igrač Evertona koji je to uspeo. Kako bi obeležili poštovanje prema njegovom dugogodišnjem služenju klubu, organizovan je počasni meč protiv Portoa pre početka sezone 2014/15.
Produžio je ugovor 6. novembra 2014, čime će ostati u Evertonu najkraće do leta 2016. Kasnije tog dana, postigao je prvi gol u Ligi Evrope u pobedi od 3:0 nad Lilom. Postigao je pobednički gol i na svom 400-tom nastupom za klub u pobedi na Vest Hemom od 2:1. U ovoj sezoni je do sada odigrao dve utakmice u ligi, a želimo mu da odigra što više jer je uvek od velike koristi za tim, čak i u poznim igračkim godinama.
Što se tiče reprezentacije, mogao je da igra ili za Englesku ili za Tursku zbog porekla svog oca koji je sa Turskog Kipra. Osman je izabrao da igra za U16 reprezentaciju Engleske u sezoni 1997/98. Ali kruna njegove karijere i ostvarenje sna je poziv za A reprezentaciju 14. novembra 2012, u 31. godini, za prijateljsku utakmicu protiv Švedske. Odigrao je celu utakmicu na sredini terena u porazu od 4:2. Prvu zvaničnu utakmicu za reprezentaciju je odigrao protiv San Marina u kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u martu 2013.
Kada su ga pitali u jednom intervjuu koje kvalitete mora da poseduje igrač Evertona, on je odgovorio: „Srce, želju, kvalitet i karakter“. Mislim da je nesvesno opisao sebe, jer sve te kvalitete on poseduje. Njegov odnos prema dresu kluba bi trebalo da podstakne mlade fudbalere da se bore za svoj klub kao što on čini svih ovih godina. A on ne odustaje od borbe, čak i sa penzijom u koju odbija da ide s razlogom, jer može još mnogo toga da pokaže.
Dalibor Gavrilović Gavra