Hoće Bog da pomogne pokajnicima. Milostiv je i prema nevernicima, ali je posebno naklonjen lutalicama.
Neki fudbalski Svevišnji , ako tako nešto postoji, to se pitao i brazilski pesnik Karlos Drumond de Andrade, kroz istoriju je čuvao, branio i pokazivao put Bolton Vonderersu, valjda zato što su Trotersi na dan osnivanja 1874. godine kršteni imenom Crkva Hristova.
Klub nomadske sudbine, selica s jednog na drugi stadion na početku svog postojanja, stacioniran je 1995. godine na stari Vembli, pošto mu je slavni Liverpul stajao na putu do trofeja u finalu Liga kupa Engleske.
Prve čvorove na zelenom tepihu ’’hrama fudbala’’ ispleli su fudbaleri uspešnijeg kluba.
Robi Fauler i Jan Raš naterali su redare da otvore kapije stadiona, ne zbog ulaska navijača već radi izlaska lopte van monumentalnog zdanja, jer su obojica, prvi sa 18, drugi sa 12 metara od gola, šutirali visoko iznad prečke.
Nije lako biti lutalica ni kao deo čopora, još teže je kad ostaneš sam kao ’’gluva kučka’’, što je potvrdio Dejvid Li, vezni igrač u beloj opremi.
Džejson Mekatir je na polovini svoje ekipe presekao napad Liverpula, on i Li su nadmudrili rivale, Irac je potom uputio dalekometni pas u prazan prostor ka svom saigraču, ovaj je utrčao u prazan prostor, međutim, slava je trajala kraće od njegovog prezimena, pošto je Dejvid usamljen s 14 metara loptu prebacio i preko imenjaka Džejmsa, koji mu je krenuo u susret, ali i preko okvira gola Crvenih, pa je odlična prilika odlutala u istoriju.
Meč je ličio na život Don Žuana. Šansi više nego što je čuveni ljubavnik imao žena, samo ih je trebalo iskoristiti.
Posle auta s leve napadačke strane Vonderersa, lopta se na 20 metara od Džejmsove mreže odbila od zemlje, Alan Tompson zaboravlja da je ’’prezimenjak’’ lakog oružja, odmah tuče kao iz haubice u same rašlje, no čuvar mreže družine sa Enfilda ostaje ’’gluv kao top’’ na ovaj plotun, spretan poput mačke, pa vrhovima prstiju, uz pomoć prečke, spasava život paucima i rezultat ostaje nepromenjen.
Konjske trke su popularan sport u Engleskoj, mada je čudno da je jedan sjajan galop viđen na fudbalskoj utakmici.
Ljubitelj trkačkih konja Stiv Mekmanaman je na Boltonovoj polovini prihvatio prizemni paz upućen od strane Džona Barnsa, brže od svog konja Sibalda je pravolinijski trčao ka vratima čije je ključeve u rukama držao Kit Brenagan, došavši na 22-23 metra naglo je skrenuo udesno, nezaustavljiv za trojicu igrača Boltona iz blizine dokazuje da je osim brzine potkovan i znanjem, tako da je rutinski po zemlji gađao ispod golmanovog stopala za vođstvo čete Roja Evansa – 1:0 u korist Liverpula, 37. minut igre.
Stvarati prilike za postizanje gola a ne iskoristiti ih isto je što biti s tuđom ženom. Zadovoljstvo je kratkotrajno, a to su u nastavku izvanrednog susreta demonstrirali izabranici Brusa Rioča.
Alan Stabs šalje dubinsku loptu ka saigračima u navalnom redu, Škot Džon Mekginli na ulasku u kazneni prostor stiže do nje pre Fila Baba, Nila Radoka i dezorijentisanog Džejmsa, ’’zavrće’’ po zemlji pred nebranjeni gol Crvenih, a Finac Mika Pantelainen, poznat kao lik u humorističkoj emisiji ’’Feniks najt’’, tera navijače Boltona da se smeju od muke, pošto je s nekoliko metara svojevrsnim drop – kikom, istina ometen, loptu po travi poslao preko linije. Gol – aut linije.
Srca fanova njegove ekipe su još uvek bila sleđena, samo je falilo da ih neko dodatno zamrzne. Za taj zadatak bio je zadužen još jedan severnjak , srčani Norvežanin Stig – Inge Bjernabi.
Prišao je šesnaestercu Boltona na nekih 25 metara, uposlio na desnoj strani Raša, Velšanin ulazi ’’unutra’’ , iskosa upućuje kroz noge Marka Sigrejvsa povratni pas na pet metara, a ispred Bjernabija, muža poznate rukometašice Hege Froset, kao da je bio rukometni a ne fudbalski okvir gola,očigledno nedovoljno širok za njega, pa je u padu vrhom kopačke pogodio donji deo suprotne stative, tako da je i dalje sve bilo otvoreno.
Pravilo kaže da utakmica traje sat i po, ’’zaustavno vreme’’ dođe kao kamata na regularni tok, ali je u završnoj borbi 35. kupa profesionalnih ligaša u ’’kolevci fudbala’’ Mekmanaman zaljuljao odbranu Boltona i meč ’’skratio’’ za 22 minuta.
Spora akcija Liverpula, na koju bi deda ’’veziste’’ Liverpula, po zanimanju bukmejker, stavio ogromnu kvotu jer nije izgledala kao naročito obećavajuća po Crvene, Džejmi Rednap ju je ubrzao dužim pasom na polovinu Vonderersa, Stiv uz aut liniju mrzovoljno vuče loptu, na ulasku u ’’kaznenih 16’’ varkom tela boji Skota Grina u crno, potom cima Sigrejvsa, sa osam metara u niskom letu pogađa suprotan ugao, iako je Brenagan zakačio loptu vrhovima prstiju, nalažući dedi da spremi novac svima koji su tipovali na pobedu favorita- 2:0 u 68. minutu.
Svega 120 sekundi docnije, manje nego što je potrebno napuniti okvir mecima, Boltonovo najjače oružje – Alan Tompson– pokazuje na delu svoj ofanzivni kalibar.
Napad dugačak poput ruskih romana, neprestano su Beli slali loptu pred gol protivnika, Liverpulovi defanzivci su je izbijali u polje, sve dok je Islanđanin Guđni Bergson nije glavom s desne strane vratio u visinu penala i mirisalo je na pogodak. Pantelainen je istim delom tela metar unapred ’’produžio’’ do strelca, Alan prima na grudi okrenut leđima, sledi poluokret , projektil sa 13 metara leti u ’’pun’’ugao, Dejvid Džejms u prazan deo vazduha i Vonderers stiže na ’’minus jedan’’- 1:2, do kraja je ostalo 10 minuta.
Za toliko vremena se može ispeći ukusna pljeskavica, odigrati partija snukera, emotivno zadovoljiti žena, ali je za izjednačenje Boltonu nedostajalo ono što se može postići za manje od 60 sekundi. Gol. Međutim, samo to nije zalutalo kad je Bolton u pitanju.
U stvari, ne samo to.
Ni Stiv Mekmanaman.
Leave a Reply