O tačnosti uzrečice da ’’velika riba jede malu ribu’’ ne treba raspravljati. O tome da se u dubinama vodenih tokova biju teške bitke takođe je suvišno govoriti.
U fudbalu, najstarijem živom, engleskom, situacija je preslikana, pa je ponovljena utakmica polufinala FA kupa 1999. godine bila duel dve krupne fudbalske ribe: Arsenala i Mančester junajteda, a poprište borbe zdanje na isušenom ribnjaku, stadionu Vila park u Birmingemu.
U prvom susretu čeljusti oba rivala su bile preslabe, meč je okončan bez golova, tako da su fanovi Tobdžija i Crvenih đavola pokupili svoje navijačke pecaljke, čekajući ponovljeni mrest.
Po pravilima Fudbalske Asocijacije igran je novi meč na istom bunjištu, a još sat i po igre pokazao je koji tim je otplivao u finale, a koji je završio na udici.
Kad je već mesto na semaforu predviđeno za rezultat u prvom susretu bilo izbockano u obliku krompira, svega 17. minuta je preko 30.000 gledalaca čekalo na prvi ugriz, a da se i u ribnjaku mogu naći ajkule, pokazali su Dejvid Bekam i Tedi Šeringem.
Kombinovali su na nekih 25 metara od gola Simena, Vengerovi artiljerci su se preduboko ukopali u odbrambeni rov, Tedi je na kratko odigrao prema Bekamu, a poznati maneken u kopačkama je svoju desnicu elegantno zategao kao kravatu, neometan uputio šut sa sredine, a čuvar mreže Arsenala je zaspao sučeći svoje brkove, nedovoljno brzo je reagovao i lopta je đavolski precizno zavšila u desnom donjem uglu njegovog gola za 1:0 u korist Mančester junajteda.
Ovako vragolast rezultat davao je sigurnost četi Aleksa Fergusona, mada ni londosnski klub nije bio otpisan, pa je Junajted na odmor otišao s minimalnom prednošću.
Pošto im je jedan od simbola MU istopio oruđe, učenici čuvenog Profesora su u svoj raspored časova morali da dopišu novi predmet- poznavanje materijala, s ciljem da u drugom delu njihove baterije budu sazdane od čvršćih komponenti.
Malo je falilo da dokazano veliki ’’đavo’’ Ole-Gunar Solšajer ovoga puta ode u fudbalski raj, jer je u kontranapaduprošao između Adamsa i Kiona, dugim sprintom došao je na 6 metara od Simena, uputio udarac nisko u bliži ugao, engleski reprezentativac je odbranio, tako da je Ubica dečjeg lica u ovoj situaciji bio milosrdan, pa nije udvostručio vođstvo svog tima.
Naravno, usledila je žestoka kazna.
Koliko su dobro naučili lekciju, najbolje je pokazao 69. minut igre.
Denis Bergkamp, poznat po svom strahu od letenja, prihvatio je loptu na levoj margini polovine terena koja je pripadala družini iz Mančestera, načinio korak-dva ka sredini i s prilične udaljenosti poslao projektil zemlja-vazduh-zemlja, lopta je poludijagonalno prošla pored golmana Šmajhela, na 3 metra je odskočila od zemlje i vinula se, poričivši mreži- ’’doletela sam umesto Denisa, on ima fobiju.’’ Izjednačenje rezultata 21 minut pre isteka regularnog toka.
S više hrabrosti su u nastavak boja ušle Tobdžije, toliko sigurni da je Galski petlić Anelka prkosno zamahnuo krilima pred nosom Đavolima, međutim, pomoćnik arbitra Elerija mu je je skratio krila signaliziravši ofsajd, pošto je Francuz zatresao mrežu.
Kad je u 74. minutu, valjda zaslepljen svetlošću reflektora kapiten Junajteda Roj Kin Marka Overmarsa pobrkao s Alfijem Holandom, zalepio ga za zemlju kao Irci njegov lik na poštansku marku, suprug jedne zubarke je, činilo se, slomio zube svojoj ekipi, jer mu je zbog drugog žutog kartona sledilo prerano tuširanje.
Kad je na samom kraju utakmice glavni sudija upro prstom na ’’belu tačku’’, navijači iz grada tekstila su od muke cepali svoj štof.
Anelka je pronašao Reja Parloura na 20 metara od gola Mančestera, ovaj je ušao u kazneni prostor rivala, načinio mini kros-over i Filu Nevilu nije preostalo ništa drugo nego da načini ’’petu ličnu grešku’’, pa je Eleri upro prst na penaltik.
Sad su se i srca svim Đavolima slamala, a Begkamp je preuzeo odgovornost nameravajući da ih ’’sahrani’’, a on, uprkos svim strahovima, poleti u istoriju FA kupa.
Al’ ne lezi vraže. Na gol liniji Junajteda stajao je Peter Šmajhel, prvak Evrope u dresu Danske 1992, najbolji golman Premijer lige 1996, pa je pročitao kao knjigu i stavio do znanja izvođaču kazne da je Leteći Holanđanin klasa u jedrenju, a ne u izvođenju penala, poluvisoko upućena lopta završila je na dlanovima sjajnog čuvara mreže i produžeci su bili neminovnost.
No, Lala nije uvenula do kraja posle velikog promašaja, jer je posle povratnog pasa od strane svog zemljaka Overmarsa poslao bombu sa 16 metara, međutim, opet nije uspeo da složi lego-kocke od kojih nastaje put koji je vodio u završnu presdstavu, mrežu je branio čovek iz postojbine ovih figurica, te ih je uklopio prema svojoj šemi.
Tačno 109 minuta su Tobdžije vukle Đavole za rogove, prkosno su atakovali na njihov gol, sve dok se iz sna nije probudio velški zmaj Rajan Gigs.
Vezista Arsenala Patrik Vijera pravo u noge je poslao loptu vihornom napadaču Junajteda, ovaj je sa svoje polovine terena nezadrživo krenuo u juriš, kroz zid Londonaca, prvo je Vijeru poslao na kupanje ali ne na Azurnu obalu već u znoju , Li Dikson nije bio Brus Li pa je i od njega bio spretniji, dribling-meni je gledao i Martin Kion – i njemu je isporučen smrtonosni napitak, a za kraj je ostao nemoćni Dejvid Simen i spasa mu nije bilo. Došavši strogo iskosa do samog brkajlije, opaučio je svojom levicom iz sve snage i lopta je iznad glave branioca gola Arsenala završila u gornjem uglu i to je bilo 2:1 za Mančester junajted!
Čovek koji se odrekao očevog prezimena nije želeo da se odrekne učešća u finalu!
Tobdžije su bile razoružane, uz finale evropske Lige šampiona još jedan pehar je svetlucao ispred Fergijevih dečaka.
Samo su Svrake iz Njukasla mogle da ga odnesu. Otrkriću vam tajnu: nisu uspele!
Leave a Reply