Paunovi se mogu šepuriti po zoološkom vrtu, indijskim ulicama u vreme kad svete krave prilegnu da se odmore, a kad zalutaju, kao što je krajem oktobra 1996. godine učinilo jato iz Lidsa, pa zakorače na mesto koje čuvaju artiljerci, stadion Hajberi u Londonu, ostanu bez ćube, a ona je u ovom slučaju na tržištu engleske Premijer lige vredela tri boda.
Novopridošli menadžer Arsenala Francuz Arsen Profesor Venger još ni svoju novu „učionicu“ nije zapamtio, a navijači gostiju su upamtili kome treba da išaraju tablu neizbrisivom kredom.
Njegov sunarodnik Patrik Vijera je s polovine koja je pripadala domaćoj ekipi hitao po levoj strani ka golu Lids Junajteda poput galskog pevca u vreme parenja, ostavio je jednog pratioca za sobom, drugog izbacio iz igre driblingom, pa je bilo jasno da bi i munja odustala od potere za njim, što je rezultiralo promenom početnog rezultata.
Stigavši na 17 metara od gola tima iz Zapadnog Jorkšira po zemlji je na suprotnoj strani šesnaesterca uposlio beka Lija Diksona, što je obradovalo servisere njegovih bicikala, pošto su mogli da se pohvale kako im je klijent strelac u elitnoj ligi „kolevke fudbala“, jer je ljubitelj mašina s pedalama ne oklevajući, neometan podigao loptu par metara iznad tla i pogodio suprotan ugao gola Najdžela Martina za vođstvo „tobdžija“ od 1:0 u uvodnom minutu utakmice.
Istina je da je Džordž Grem u svojstvu glavnog trenera Arsenalu doneo najjznačajniji trofej u dosadašnjoj klupskoj istoriji (Kup pobednika kupova Evrope 1994), ali je u ovom susretu predvodio „paunove“, pa je zato dobio tretman preljubnice koja se razočarala u ljubavnika i vratila u muževljevu kuću.
Svega četiri minuta nakon prvog pogotka, u Martinovoj mreži završila je još jedna lopta.
Čuvar mreže Arsenala Dejvid Simen ubacio ju je u igru posle prekida, završila je na desnoj strani, nekih 25 metara od Lidsovog gola, južnoafrički reprezentativac Lukas Radebe, umesto da „paunove“ dobrom intervencijom povede ka Rtu dobre nade, lošom intervencijom ih baca u Bermudski trougao na ovom meču.
Miljenik Nelsona Mandele je nespretno pokušao da opasnost otkloni glavom, ali je samo ćušnuo loptu par metara bliže „crvenoj zoni“ svog tima, to je iskoristio Holanđanin Denis Bergkamp, koji ju je sa same ivice kaznenog prostora pored istrčalog Martina, u niskom letu, plasirao u suprotnu „malu“ mrežu, stavljajući do znanja Gremovim izabranicima da i lale znaju da ubodu kad ih posadiš gde ne treba. Sve u svemu, na semaforu je procvetalo 2:0 u korist Londonaca.
Tri stotine sekundi igre a ekipa čiji je dom stadion Eland Round je skupila svoj rep, dok je njihov vođa s klupe od stida mogao samo raširiti periku i prerušiti se, ali bez efekta, pošto nije znao ko sve njega i njegove pulene (ne) „šiša“ u ovom odmeravanju snaga.
Kad je Li Šarp, jedan od najboljih fudbalera Premijer lige u prvim godinama ovog takmičenja, u drugom poluvremenu sam –samcit glavom sa pet metara pogodio gol – aut liniju tik uz levu stativu Simenovog „zabrana“, bilo je jasno da je Lids Junajtedu od svih nada jedino ostala Nada Topčagić.
Međutim, pošto ona ne peva o fudbalu, najveći hit je postao Bergkamp.
U 56. minutu je jedan dubinski pas upućen preko svih odbrambenih igrača gostiju stigao blizu gol – aut crte, „zavrnuo“ je loptu gotovo po zemlji ka suprotnom, levom uglu mete, a Jan Rajt, svojevremeno prvi „artiljerac“ Arsenala svih vremena, uklizava i sa dva – tri metra je zakucava u mrežu za trostruku prednost Vengerovih učenika.
Da li zbog opreme žute boje ili što im je neko u mladosti preoteo devojku zahvaljujući žutim ružama, fudbaleri Lidsa su bili ljubomorni, pa su signalizirali ofsajd, no, miris poraza ih je, hteli ne hteli, opio i rezultatski povratak je isključen.
Toliko su bili inferniorni da bi ih pobedila i četa mrava naoružana mrvama hleba.
Liči na to.
