U vreme vladavine dinastije Ming, u Kini su paunovi imali status svetih, u poslednjoj sezoni pre Premijer lige su kanonizovani u šampiona Engleske, ali su tri godine kasnije igrači Lids Junajteda, nazvani po pomenutoj ptici, u oktobru 1995, kao domaćini londonskom Arsenalu, svedeni na smrtnike koji ni u madagaskarskom zaseoku nisu mogli postati božanstvo.
Skoro celo početno poluvreme je trebalo izabranicima menadžera Brusa Rioča da namame rivala iz Jorkšira – grofovije poznate po uzgoju svinja – „na klanje“, ali im to ne bi pošlo za rukom da na golu domaće postave nije bilo Jovana (Džona) Lukića, koji je očajnim degažiranjem lopte „pozvao“ navijače „tobdžija“ na zakusku.
Igran je 38. minut kad je Karlton Palmer odigrao povratni pas u kazneni prostor svog tima, Lukić loše ispucao loptu, što je iskoristio Pol Merson, koji ju je prihvatio u blizini centra igrališta, bliže desnoj aut – liniji, načinio par koraka i uputio poludijagonalni šut sa 35 – 40 metara udaljenosti od mete, a pošto je čuvar mreže „paunova“ intervenisao u maniru sumo rvača koji skače u bazen za bebe, lopta je odskočila ispred njega i zaustavila se u desnom donjem uglu. Semafor je u tom trenutku pokazao novi rezultat – 0:1.
foto: pixabay.com
Poznato je da je strelac ovog pogotka tokom karijere bio poročan tip, ali je često dokazivao da Arsenal zavisi od (ovog) zavisnika, pa su fanovi kluba, u to vreme smeštenog na stadion Hajberi, pili u njegovo zdravlje i širom mu otvarali vrata pabova.
Oni njemu vrata, on njima i Arsenalu trijumfalne kapije, što se dogodilo u devetom minutu drugog poluvremena.
Na 30. metru od cilja dosuđen je faul u korist „tobdžija“, Stiv Bould je loptu poslao na levu ivicu Lidsovog šesnaesterca, Merson nebeskim skokom šalje loptu pred Lukićevu mrežu, a Denis Berhkamp (Bergkamp), sin holandskog električara, ulaže svu energiju u klizeći start i sa šest metara, kontranogom, ispred defanzivca „paunova“ prizemnim šutem pogađa suprotni, levi ugao, napajajući pristalice Londonaca radošću, uvodeći meč u drugu, za njegovu družinu spokojniju fazu, jer je Arsenal na nešto više od pola časa pre isteka regularnog toka meča stekao dva gola prednosti.
Hauard Vilkinson, glavni trener Lids Junajteda, poznat po nadimku Narednik Vilko, u tim trenucima je više ličio na redova Rajana, nekog koga je trebalo spasiti, a spas za njega i njegove pulene beše blizu koliko i Met Dejmon od kumstva sa Nostradamusom i Milanom Tarotom.
foto: pixabay.com
U to su se prisutni na Eland Roudu uverili, ne padajući u trans i ne gledajući u karte, nekoliko minuta pre poslednjeg zvižduka arbitra Pitera Džonsa.
Lopta se u visokom luku spuštala na polovinu domaćeg sastava u blizini centra terena, Jan Rajt je u prvom momentu nije kontrolisao, ona se odbila do Berhkampa, a „lala“ je to iskoristio da proigra svog saigrača, kako bi zajedničkim snagama ugrozili gol protivnika i zapečatili mu sudbinu u ovom dvoboju.
Da glava ne mora služiti samo za razmišljanje, dočarao je čuveni golgeter, koristeći je za kroćenje lopte tim anatomskim delom, kako se približavao kaznenom prostoru domaćina, mešao je Dejvida Vederola kao baba slatko od kupina, levo – desno, a kad je odbrambeni fudbaler u belom dresu „zagoreo“ ne znajući gde se nalazi, Rajt je sa 17 metara majstorski „podbo“ loptu, ona je preskočila nemoćnog Lukića, okončavši svoj let u desnom uglu, na pola puta od gol – linije i prečke i „tobdžije“ su se, zahvaljujući potezu ’prste da poližeš’, osladile po treći put – 0:3 u 86. minutu igre.
„Paunovi“ su kasno zaključili da pred artiljerijom nema šepurenja i da Eland Roud nije rezervat, niti zoološki vrt, nego surovo mesto za obračun fudbalskih znalaca.
A Arsenal je opijen veseljem.
Sa treznim Mersonom u glavnoj ulozi.
P.S: Naredni Povratni pas biće objavljen u prvom kvartalu 2025. Sportski pozdrav!