Pini – gospodar srpskog fudbala rođen na Ostrvu

Kada je mlađano momče po imenu Hari Agombar sredinom aprila 2012. godine zakoračilo na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“, prosečni „grobar“ počeo je da čupa kosu s glave i da se pita da li je tadašnji trener šampiona Srbije Avram Grant (poznatiji kao Grande u izvedbi čuvenog navijača crno-belih Miše Tumbasa) potpuno smetnuo s uma i rešio da vrati uspavanu lepoticu Crvenu zvezdu u borbu za titulu.

Piše: Emir Selmani

Navijači sa druge strane Topčiderskog brda odmah su počeli da se rugaju rivalu i njegovom pojačanju iz osme lige Engleske, ne znajući da je krak identičnog biznisa zahvatio i njihov klub. Nije, međutim, Grantova ideja bila da tadašnji fudbaler Vest Hema na pozajmici u Grejs Atletiku bude pojačanje Partizana.

Njegov dolazak u Beograd značio je samo jednu stvar – da suvereni gazda srpskog fudbala više ne želi da se krije i da je rešio da svima stavi do znanja koliko je uticajan. I to u ubedljivo najorganizovanijem klubu u zemlji.

Po Grantovim prethodnim „zamislima“ moglo je da se nasluti o čemu se radi. Navijači Partizana se sigurno sećaju priča da će njihov klub pojačati ni manje ni više nego Karlton Kol, pa Fredi Pikijon, dok je Tal Ben-Haim delovao kao najrealnija opcija i realna nada vlasnika srpskog fudbala da dokaže moć. Nije se desilo iz nepozantih razloga, a domaćoj javnosti je, po običaju, sve moralo da se crta. A ima li boljeg načina od dovođenja fudbalera iz osmog ranga engleskog fudbala? Preko Agombara Pini Zahavi je poručio da je tu.

Ramadani mu potrčko

Pre nego što započnemo priču o harizmatičnom Izraelcu, valja napomenuti da njegovim dolaskom kontroverzni menadžer Fali Ramadani nije izgubio pozicije u klubu. On ih zapravo nikada nije ni imao.

– Fali Ramadani i njegova agencija „LIAN sports“ imaju dosta klijenata, odnosno fudbalera sa prostora Srbije i bivšig zemalja SFRJ. Međutim, Ramadani je samo običan potrčko Pinija Zahavija, koji je jedan od najozbiljnijih agenata u svetu fudbala – tvrdi naš izvor koji je u jednom od premijerligaških klubova imao prilike da sarađuje i sa gazdom i sa potrčkom.

Zahavi je u poslednjoj deceniji najviše posla obavio u trouglu Vest Hem – Portsmut – Čelsi. Treba li uopšte pominjati da je Avram Grant bio zaposlen u svim tim klubovima, u nekima i na više radnih mesta.

Ipak, njegova karijera u Engleskoj počinje davne 1979. godine. Tada je obavio svoj prvi transfer prodavši Avija Koena iz Makabi Haife Liverpulu za 200.000 funti.

Zanimljivo je da je prve kontakte u svetu fudbala Zahavi stekao zahvaljujući tome što je radio kao novinar i izveštavao sa Svetskog prvenstva u Zapadnoj Nemačkoj 1974. godine. Tada je stekao prijateljstva sa legendama kluba sa „Enfilda“ Grejemom Sunesom i Kenijem Dalglišom. Oni su ga i povezali s ljudima sa Ostrva, gde je ubrzo postao veoma popularan i uspešan.

Pusto ostrvo

U analizi njegovog rada nećemo se baviti kontroverzama i kriminalnim radnjama koje nikada nisu dokazane ili su zataškane, već ćemo samo ukazati na neke poslove koje je obavio na volšeban način, narodski rečeno, prodajući Englezima muda za bubrege.

– U Engleskoj bi se uvek nešto pojavilo, nešto bi iskočilo. Postojala je gomila menadžera (trenera) koja nije znala ništa o fudbalerima iz Evrope. Niste mogli da nađete ni rezultate evropskih liga u novinama. Bila je to pusto ostrvo. Nikog nije zanimalo šta se dešava u Evropi i svetu. Uspeo sam da pomognem da se pogledi na to promene – rekao je jedan od pionira dovođenja stranih fudbalera u Englesku.

Odradivši transfer Ejala Berkovica iz Sautemptona u Vest Hem raširio je pipke i u londonskom klubu, a preko noći postao je menadžer ni manje ni više nego Rija Ferdinanda.

Istog prodaje najpre u Lids za 18 miliona funti, a dve godine kasnije u Mančester junajted za 30 miliona. Ugradio se 1,13 miliona funti u transfer sa „crvenim đavolima“. Postaje prijatelj i sa ser Aleksom Fergusonom, pa posreduje i u transferima Japa Stama (16,5 miliona funti) i Huana Sebastijana Verona (28,1 milion) iz Lacija na „Old Traford“. S druge strane priče, u transferu Argentinca je još jedan njegov prijatelj Sven Goran Erikson, koji ubrzo postaje selektor Engleske. Šuškalo se dosta o tome da je Zahavi kasnije imao ogromnog uticaja na Šveđanina prilikom sastavljanja tima Gordog Albiona, ali kao i ostale ozbiljne stvari u zemlji njenog kraljevskog visočanstva, i to je zataškano.

Romanov dolazak na „Stamford bridž“

Najveći posao u Engleskoj Pini Zahavi je obavio dovođenjem Romana Abramoviča u Čelsi. Ruskog milijardera upoznao je 1998. godine u Moskvi, a najzaslužniji je za to što Rus sada nije gazda Mančester junajteda ili Totenhema.

Poput filmskog junaka Foresta Gampa, koji je bio svedok brojnih momenata iz američke istorije, tako je i Izraelac bio umešan u gotovo svaki transfer „plavaca“ i priču koja je iza njega išla.

Uspeo je da nagovori Ešlija Kola da napusti Arsenal i pređe u redove najvećeg rivala, ali mu nije pošlo za rukom da na „Stamford bridž“ dovede i Rija Ferdinanda.

U prvom Abramovičem prelaznom roku zaradio je pet miliona funti! Ukupna vrednost svih transfera iznosila je 111 miliona.

Ipak, svu moć dokazuje transferom Jakubua Ajegbenija iz Portsmuta u Midlzbro. Njegovo vršljanje ostrvskim fudbalom nastavljeno je sa Pompejima, a bio je važan šraf u dovođenju kluba s juga Engleske na ivicu egzistencije.

Nigerijca uvaljuje klubu sa „Riversajda“ za osam i po miliona funti, a sebi u džep stavlja 3,64 miliona, što je apsolutni rekord u procentu od prodaje jednog igrača u tom trenutku.

Iskorenjena „treća strana“

Tada već postaje jasno da je Zahavi u svakoj čorbi mirođija, ali su Englezi ipak uspeli da mu stanu na put. Pre toga je mađioničarskim trikovima samo njemu znanim uspeo da iz Korintijansa u Vest Hem dovede Havijera Maskerana i Karlosa Teveza u jednom od najkontroverznijih transfera u istoriji fudbala.

Dolazak argentinskog dvojca pod neverovatno čudnim i nemogućim okolnostima naterao je Engleze da mućnu glavom i zabrane prisustvo takozvane treće strane u realizaciji transfera igrača. To u bukvalnom prevodu znači da pri prelasku fudbalera iz jednog u drugi klub vlasnici njegovih prava (čitaj oni koji će zaraditi novac ili ga potrošiti) mogu da budu isključivo klubovi.

Srbijom i dalje vlada

Pogled na srpsku realnost kaže da je Fudbalski savez Srbije, uprkos izjavama predsednika u ostavci Tomislava Karadžića, nemoćan da spreči Zahavija, koji je glavni faktor na osiromašenoj domaćoj fudbalskoj pijaci.

O tome najbolje govori sudbina omladinaca koji su osvojili Evropsko prvenstvo u Litvaniji.

– Ova generacija je već u rukama menadžera. Mi tu malo šta možemo da uradimo. Siguran sam da većina njih ima menadžere. Gomila agenata je u Litvaniji, a mi ne možemo da zaustavimo zakone Evropske unije koji nalažu slobodan protok ljudi, robe i kapitala. FSS ne može da spreči da ova generacija sarađuje sa menadžerima, ali možemo da preispitamo koje sve menadžerske agencije sarađuju sa klubovima i pod kojim uslovima. Na taj način pomoći ćemo nekim budućim generacijama. FIFA i UEFA su već pokrenule inicijativu da vlasnici ugovora fudbalera mogu da budu isključivo klubovi i mi ćemo te preporuke usvojiti na narednoj sednici Izvršnog odbora – rekao je nedavno Karadžić za dnevni list Informer, ali njegova priča za sada nije ispunjena.

Na koji način stvari u Srbiji funkcionišu, najbolje odslikava slučaj kapitena omladinskog šampiona Evrope Marka Pavlovskog. Fudbaler OFK Beograda prodat je godinu i po dana ranije, februara 2012 godine, pre fenomenalnog uspeha u Litvaniji, fondu Pinija Zahavija za sumu od 1,4 miliona evra.

– Pavlovski je prodat Zahavijevom fondu još u februaru 2012. godine, za 1,4 miliona evra i igraće u Portu na pozajmici. OFK Beograd neće dobiti procente od njegove prodaje. Ukoliko Marko ne uspe da se izbori za minutažu, igraće za Portov B tim. Otišao je da nekome ne bi zauzimao mesto u timu OFK Beograda – rekao je predsednik OFK Beograda Zvezdan Terzić.

Zahavijev fond je najveći posao napravio kupovinom Lazara Markovića od Partizana za sedam miliona evra. Izraelac je sada vlasnik jednog od najtalentovanijih fudbalera Evrope i na njemu će moći da zaradi višestruko više novca kada popularni Markec preraste Benfiku i pojača neki od najboljih timova sveta. Niko se neće začuditi ako to bude Čelsi.

Prvi čovek “romantičara” pak zastupa tezu da je prisustvo “treće strane” neophodno srpskom fudbalu jer je to jedini način da klubovi, čiji realni vlasnici još nisu pravno definisani, prežive.

– Od 54 zemlje UEFA samo su Englezi uveli to pravilo da treće lice ne može da ima udela u vlasništvu fudbalera. Zašto bi neko zabranio, na primer, Partizanu da proda Lazara Markovića nekom fondu i zaradi sedam miliona evra ako mu je u tom trenutku potreban novac?

Klubovi nemaju ništa u svom vlasništvu osim igrača. Mi moramo da omogućimo zakonske uslove da se fudbaleri uvedu u knjige. Kad bih ja sad kao predsednik OFK Beograda tražio kredit u nekoj banci, pitali bi me šta imam da založim i čime da garantujem, a to su jedino fudbaleri. Zašto neka banka, kompanija, firma, fond ne bi mogao da otkupi igrača? Pa kada je Ronaldo prelazio iz Intera u Barselonu formiran je fond koji su činili “Pireli” i “Najki”, koji su finansirali njegov dolazak u klub. Ako bi neko u sličnim poslovima u Srbiji video nešto sumnjivo u vezi s tim, tu su nadležni organi da to ispitaju – smatra Terzić.

*****