Dvanaest godina je prošlo od trenutka kad je Najdžel Spink u finalu Kupa evropskih šampiona pravo s klupe utrčao u legendu, donevši svojim odbranama Aston Vili titulu kontinentalnog prvaka 1982. godine, pa je u septembru 1994. dobio šansu da milanskom Interu osim imena skrati i učešće u Kupu UEFA, preteči današnje Lige Evropa.
Za italijanski klub su, naravno, igrali i stranci, ali su oni na ovom susretu više delovali kao starci, pa je čast i prednost iz prve utakmice probao da odbrani domaći adut dvostrukog prvaka Evrope u 20. veku.
Begkamp je na kratkom rastojanju, 25 metara od Spinkovog gola odigrao pas ka Bertiju, pravolijinijski je Italijan bio postavljen u odnosu na cilj, usledio je odličan udarac,ali su leve rašlje sprečile ‘’interniste’’ da dobiju svog Svetog Nikolu. Lopta se odbila na 10 metara, tamo se našao Darko Pančev, međutim, Kobra s Vardara više nije nosila ubojitu košuljicu i u jedinom evropskom meču na kom je bio starter u dresu Intera, vodeći strelac ‘’starog kontinenta’’ 1991. je zlatnu kopačku pretopio u promašaj time što je iz sve snage loptu poslao visoko iznad gola.
Tim sa Apenina je i dalje čuvao preimućstvo iz uvodnog susreta 1. kola drugorazrednog takmičenja, a koliko je teška ona kletva ‘’dabogda imao pa nemao’’ igrači iz grada mode su osetili pred kraj prvog poluvremena.
Irsku republikansku armiju u uniformi Vile činilo je više igrača, dvojica su najhrabrije istupila iz stroja i usledio je juriš.
Stiv Staunton je blizu desne aut – linije namestio nišan, usledio je centaršut na penaltik, pokušaj defanzivaca ‘’nero-azura’’ da otklone opasnost nije uspešno okončan, lopta je pogodila u glavu iznenađenog veteran Bergomija, srušila teoriju da ‘’kad kosa osedi čovek više vredi’’, pala je na par metara od mreže, na pravom mestu se neometan našao Rej Hauton, reskim šutem poluvisoko u bliži ugao savladao Đanluku Paljuku, pa je odlični čuvar mreže imao razlog više da pomisli kako ga omaleni polušpic mrzi, jer ga je nekoliko meseci pre toga savladao na Svetskom prvenstvu u SAD. Minut 41.
Vođstvo koje to suštinski nije, dokaz da prednost ne mora uvek biti plus, pošto je u tom trenutku ukupan skor izjednačen na 1:1.
Vila park se pretvorio u vilu strave za gostujući tim, pa ih je sledeća situacija vredna pažnje dodatno uplašila.
Staunton je izveo korner tačno u visini gol – aut crte, na odbijenu povratnu loptu na 12 metara je natrčao Kevin Ričardson, snažan udarac blokirao je Bergomi, zatim ju je Endi Taunzend vratio u srce Interovog šesnaesterca, na kraju je zavšila na desnoj ivici tog prostora, naciljao je Staunton suprotni ugao, podigao loptu iznad ostalih, no, Paljuka je umesto ‘’Korsa’’ zapevao ‘’ Only when I sleep’’ (Samo kad spavam), potvrdivši sjajnom paradom da je bio budan kad je trebalo.
Setili su se fudbaleri Intenacionalea srpske stiha iz srpske narodne pesme ‘’drumovi će poželjet’ Turaka’’, samo što su oni poželeli da pred očima vide ljute rivale iz AC Milan, toliko im Englezi pojačani Ircima nisu dali mira, ali fontana želja je u Rimu a ne u Birmingemu, pa su napadi domaćeg sastava nastavljeni.
Svega 20 metara od svog gola su posle jednog ataka Vile uspeli da iznesu loptu, Erl Baret se pokazao kao pravi grof u presecanju tog napada ‘’ceno – plavih’’, uposlio na desnoj strani kaznenog prostora Gaja Vitingema, ovaj je momački, mangupski potkopao loptu, u gradu poznatom kao ‘’svetska radionica’’ kao da su proizvodili i prečke, ovoga puta je šut završio na onoj koja je pripadala italijanskom predstavniku, lopta se odbila na sedam metara, Hautonu je meta bila široka kao Atlanski okean, ali su mu vidici zbog šuta u padu bili suženi na nivo Irskog mora, ‘’rezervista’’ Fontolan mu je spustio sidro, tako da je rezultat ostao nepromenjen.
Ni mirna Bačka, ni mirna Bosna već su mreže bile mirne do kraja utakmice, tako da je usledilo ‘’krečenje’’ , jer pobednika nije bilo računajući zbir golova u dva meča.
Bia je ‘’bija’’ precizan za Inter u uvodnoj rundi , Geri Parker srećan jer je Paljuka, rekorder po broju odbranjenih jedanaesteraca u Seriji A, umalo zaustavio njegov prizeman šut u desni donji ugao.
Bergkamp se više plaši aviona nego penala, pa je slomio krila Spinku, a navijačima Vile srce pogodivši gornji ugao, dok je Staunton snažno svojom levicom pocepao mrežu kao Armani odelo iz milanskog butika.
U 3. seriji je Seno obavio vršidbu na pravi način, a Taunzend se umesto dateline s četiri lista uzdao u preciznost, tako je Paljuka bio kratak iako je potrefio stranu.
Fontolanu statističari upisuju PAT, na njegovu nesreću nije bio u pitanju američki fudbal, a on je šutirao jardima iznad prečke, da bi Vitingem omogućio bivšem ‘’kecu’’ Sampdorije iz Đenove da isplovi koji metar ispred svoje linije i lagano odbrani udarac upućen poluvisoko u levi ugao.
Na red je došao najbolji strelac gostiju sredinom devedesetih Urugvajac Ruben Sosa.
Šutirao je snažno, visoko ali je umesto njega i Montevidea, Bog video Spinka, i umesto striže ovaca fudbaler iz zemlje životinja s runom je ‘’ošišao’’ donji deo prečke, što je značilo da je sledeći izvođač potencijalni kralj penal – serije.
Vladar je već bio izabran, ako ne po krvi, po prezimenu sigurno, a to je bilo dovoljno da Fil King sigurno šutira u levi, dok Paljuka odlazi u suprotni ugao, gosti kući, Aston Vila u drugo kolo Kupa UEFA.
Spink je po drugi put postao legenda, King je postao kralj birmingemskih ‘’lavova’’, Inter je pretvoren u tigra od papira. Tipično fudbalski.
Leave a Reply