Roy Keane je otkrio koliko blizu je bio priključivanju Evertonu- i izrazio žaljenje što je propustio transfer koji bi mu proširio karijeru. Everton je bio jedna od četri opcije koje je veznjak imao u trenutku kada je Sir Alex Ferguson odbacio Roya iz ekipe Manchestera na kraju 2005. godine.
Premijerligaški rivali Bolton Wanderers, španski gigant Real Madrid i škotski Celtic su željeli popularnog Irca u svojim redovima.
Keane, tada tridesetčetvoro godišnjak, je bio impresioniran njegovim sastankom sa tadašnjim menadžerom Karamela Davidom Moyesom, ali je na kraju mamac kluba iz djetinjstva bio suviše jak da mu se odupre, te je odlučio da pređe u Celtic.
“Real Madrid mi je ponudio ugovor od godinu i po”, kaže Keane. “Everton je bio na mom pragu želeći me u njihovom klubu. Sreo sam se sa menadžerom, Davidom Moyesom, i bio sam impresioniran sa onim što mi je rekao. Bolton- takođe je došao na moj prag; sastao sam se i sa Samom Allardyceom. Ali, otišao sam u Celtic.”
Keane je dodao:”Zašto nisam otišao u Everton? Zažalio bih da nisam otišao u Celtic, ali nisam mogao odabrati oboje. Ali Everton bi bio dobar. Pričao sam sa Phil Nevilleom, koji je tamo otišao ranije, takođe iz Manchestera. Znao sam da su tamo dobri ljudi koji bi mi mogli pomoći.”
“Sviđao mi se David Moyes, njihov menadžer. Njihov vlasnik, Bill Kenwright, bio je jako dobar sa Michaelom u pregovorima. Ponudili su mi mnogo više nego Celtic. Ali mislio sam da će biti teško igrati za neki drugi klub u Premijer ligi. Što je glupo, pretpostavljam, jer to je posao. Everton bi mi možda dao novi život. Možda bi mogao igrati još dvije ili tri godine tamo. Sistem kojim su igrali odgovarao bi mi. Bio bi idealan veznjak za taj način igre.”
Keane je izrazio želju da zaigra za Celtic ranije u svojoj krarijeri, ali priznaje da iza svega ima jedan neobičan motiv koji ga je natjerao da odbije prednosti Evertona i ode upravo u Celtic.
“Kada je klub zainteresovan za tebe, menadžer vam obično govori:’Slušaj, mi bi voljeli da igraš za nas”, rekao je sadašnji asistent menadžer Aston Ville i reprezentacije Irske.
“Ali kada sam se sastao sa Gordonom Strachanom, menadžerom Celtica, u Londonu- u kući većinskog vlasnika Dermota Desmonda – Gordon mi je rekao:’Nisam previše zabrinut hoćeš li nas odbiti ili ćeš potpisati za nas, mi smo dobri bez tebe.’
Zato sam rekao sebi:’Zaje*i njega, potpisujem.’ Mislim da je to jedan od razloga zašto sam potpisao za njih – da dokažem da Gordon griješi.”
Keaneu je divljenje ka Evertonu i Moyesu poraslo kada je, kao menadžer Sunderlanda, njegov tim bio apsolutno ‘uništen’ sa 7-1 na Goodison Parku u novembru 2007.
“Ništa slično mi se nije dogodilo ranije”, rekao je Keane, pišući u svojoj najnovijoj autobiografiji “The Second Half”. “Everton nas je sažvakao.”
“Moyes je bio veoma dobar poslije meča. To nije bio mali razgovor, bili smo samo on i ja. Mislim da me je doveo u privatnu prostoriju; sigurno je znao da bih bio u lošem stanju, a on je govorio ‘ostani na tome’. Pokazao je pravu ljudskost tog dana prema meni. Mislim da bih bilo pravo zadovoljstvo raditi sa Moyesom, i mogao sam imati tu priliku da sam potpisao za Everton nakon odlaska iz Uniteda. To je loš osjećaj.”
Keane hvali Irski kontingent Evertona
Roy Keane je pohvalio i snažno prisustvo Iraca u Evertonu – i vjeruje da Karamele mogu doći do Lige šampiona. Keane priznaje da je bio oduševljen kada se Aiden McGeady pridružio početkom godine sunarodnicima Jamesu McCarthyju, Seamus Colemanu i Darronu Gibsonu u klubu. Asistent menadžera Irske je ubjeđen da je četvorka na pravom mjestu da prodube svoje međunarodne karijere.
“Everton je klub sa vrha”, kaže Keane.”Dan kada je Aiden došao u Everton i moskovskog Spartaka, pomislio sam ‘Sjajan potez za tebe, Aiden. Još jedan Irac ide u Everton – briljantno.’
“To je dobro za Irsku. On ide tamo gdje ima kolege iz reprezentacije oko sebe i oni imaju dobrog menadžera.
“James McCarthy i Seamus Coleman igraju odlično za Everton. Oni mogu u Ligu šampiona za godinu ili dvije, što može biti samo dobro za Irsku. Zato što je u Irskoj problem da većina momaka ne igra na vrhunskim nivoima.”
Đorđe Srdić