Mene nisu prevarili. Ne znam za vas. Ali ’udaranjem’ na bezobrazluk, nevaspitanost, saosećanje, kod mene ne pali. Vi ste ljudi, fudbaleri i treneri, više nego debelo plaćeni za to što radite, i ne znam, zašto ja ili neko kao ja, ko debelo plaća da prisustvuje utakmicama i zbog koga svi vi i postojite, nema pravo da slobodno kritikuje i iznosi svoje mišljenje u javnost, kakvo god ono bilo!
Stadion ’Britanija’. Ostaće urezane ove dve reči u dubinama naših moždanih kora. Stoke, kostolomci, krljači, bezbroj nadimaka smo kačili igračima Stouka kroz godine. Duboko u sebi smo cmizdrili kao male devojčice gledajući kako jedna muška ekipa gazi, u svakom smislu te reči, prestoničke manekene i zamišljali kako bi divno bilo videti Arsenal da igra sa tako puno žara, borbe, srca i požrtvovanosti.
Zavidimo svakom lucidnom startu, ali ga u stvarnosti pljujemo, iz čiste nemoći. Genijalno davljenje Sančeza, popularna kragna, naišlo je na osudu svih navijača, ali duboko u sebi žalimo što neki naš igrač nije tako ’prljav’. Kapiten koji ’plaši’ ne igrače, nego direktno trenera pred dolazak na njegov stadion je nešto što mi nećemo skoro videti. Jer nama domaći teren ne znači ništa. Nama domaća publika ne znači ništa. Arsenal ima bolje i jače navijanje u gostima nego kod kuće i to je vrlo prosto objasniti. U Londonu osamdeset posto navijača čine turisti, koji su došli da ostave pare u klupskom šopu, restoranu, da grickaju pomfrit u novim dresovima i prave selfije leđima okrenutim prema terenu. Mislim, dovoljno govori kada jedan od najbitnijih ljudi u klubu na zvaničnom sajtu reklamira šipku sa držačem za telefon ili foto aparat, kako bi olakšali navijačima slikanje. Aman! A šta ćemo sa fudbalom?!
Zato ne čudi što nas je bukvalno razbila ekipa Stouka. Igrači koji igraju fudbal na mišiće, sa naravno akcentom na najvažniji, srce! Ako ste pomislili da ćemo okrenuti rezultat na kraju, žalim što vam ovo moram reći, ali vi ste budale.
Svako ko je malo obratio pažnju na situacije kod kojih smo mi primili golove, mogao je da vidi da ni u jednoj situaciji, u centru zbivanja nema onog ko tu mora biti. Stub odbrane, kapiten, čovek koji sa tom trakom treba da trči po terenu i šutira u dupe, šamara, čupa kosu i vadi oči svima koji makar po njemu ne rade ono što treba. Graciozna žirafa, Mertesaker. Dame i gospodo, kapiten lepih manira, toliko je lepo vaspitan i uglađen, da samo što ne prostre karirani stolnjak u petercu i pozove protivničke napadače da mu se pridruže na šoljici čaja!
Svako ko se ikada bavio sportom i imao tu čast da nosi kapitensku traku, makar i u najseljačkijoj ligi, zna kakva je to čast i odgovornost. Zna se šta se očekuje od kapitena i zašto. Međutim, to u Arsenalu izgleda nije običaj.
Neki navijači su se usudili da iskritikuju jedina dva čoveka koji imaju svu slobodu ovog sveta da greše na svakoj utakmici ove sezone iz prostog razloga što su deca. To su Čembers i Belerin. Takvima mogu samo da kažem, sram vas bilo. Ako mislite da njih dvojica ne daju sto posto u svakoj minuti koju provedu na terenu, onda stvarno ne bi trebalo javno da se brukate. Momci koje su prerano bacili u vatru i od kojih se očekuju čuda, koji se sa 17-18-19 godina nose sa pritiskom sa kojim vi ne možete ni danas, rade svoj posao najbolje što mogu, trenutno. Igrači se grade na greškama, kao i ljudi u ostalom.
Rešio sam da više ne spominjem Vengera, i nadam se da je ovo poslednji put. Čovek, koliko god dobrih stvari uradio za Arsenal i koliko god lepih trenutaka doneo svima nama, isto toliko je uradio i lošeg i isto toliko puta smo propatili zbog njega. Tako da kada se svede računica na jednoj i drugoj strani, one se međusobno potiru i dobijamo nulu. Eto, to je na žalost ostalo od onog Arsena Vengera.
Tračak nade, zrak pozitivnosti koji se probija kroz mračni tunel Arsenalove sadašnjice, upravo je utakmica protiv Galatasaraja. Šta je uticalo na igrače i šta ih je motivisalo, ne znam. Znam da trener nije. To se naravno ne odnosi na one kojima gluteusi trnu cele sezone od sedenja na klupi. Podolski je svojom partijom u prvih trideset minuta nabio čoveku zvanom ’profesor’ magareće uši od pet metara. I da sam lično na njegovom mestu, otišao bih u Januaru iz čistog inata, makar sve do Januara igrao devedeset minuta u svakoj utakmici. Ali to iz mene izbija samo čist srpski inat, a šta će Podolski uraditi, videćemo. Naravno da bih vole da gledam ovog ludog Nemca dugi niz godina kako lomi prečke po ostrvu, ali u našem dresu naravno. Kembel je pokazao da je još uvek mlad, ali da definitivno ne treba da sedi na klupi u utakmicama sa Lesterom, Kristal Palasom i ostalim bivšim i budućim niželigašima. Jer kada će inače da igra ako ne tad? A i sva sreća pa nam je ovo bila nebitna utakmica, inače pitanje je koga bi gledali u postavi. Verovatno bi to bila još jedna ’repriza’. Mislim da bi RTS bio odličan sponzor Arsenalu, jer bi tu mogle razne paralele da se izvuku.
Dolazim do dela kada ću opet na sebe navući gnev svih vas. A to je Sančez. Svi ste osetljivi na malog, drčnog Čileanca, kao da vam diram u, znate već šta. Ali, ne mogu da se otmem utisku da od njegovog dolaska, drastično raste nivo sebičluka u igri naših igrača. Tu ubedljivo predjače Kazorla i Remzi, ali ono što me zabrinjava jeste da taj stil sve češće usvaja i Oks. Ružno je videti, da u trenutku kada se napad lepo razvije, lopta dođe do mladog i perspektivnog igrača koji se zalepi za nju, pa je vucara napred, nazad, obrni, okreni, dodaću, neću, zalomiću, pa se saplete ili je šutne nebu pod oblake. ’Ugly, ugly Arsenal’, što bi rekli. Opet, dok su se svi trudili da dokažu da zaslužuju minut više u igri, jedan igrač uporno pokušava suprotno. Jaja Sanogo. Jedino što kod njega ima veze sa fudbalom jeste ime, jer se i Ture zove Jaja. Čovek se bukvalo raspada po terenu, sapliće sam sebe, okreće se oko svojih nogu, ni u jednom trenutku nema predstavu šta će uraditi ni sa loptom, ni sa nogama.
Da se vratim na uvod. Mene nisu prevarili. Javnim prozivanjem Vengera ljudi su zgroženi i zgađeni, kao da su ga gađali us*anim pelenama. Sa druge strane na sva zvona se najavljuje povratak Arsenala i to na velika vrata, s obzirom da smo vezali čak tri pobede u svim takmičenjima pre poraza od Stouka, da se ne vraćam na to sa kim smo igrali. Onda nas je ugazio Stouk, pa su se ’dobričine’ primirile, a stoka navijačka se bunila i kritikovala. E sad smo ’ubili’ turskog gorostasa u gostima i opet smo na krovu Evrope. Aman ljudi, ima li malo mozga u tim vašim lobanjama?
Nemojte me pogrešno shvatiti, ja jesam ZA da Venger ode, ali tek na kraju sezone. Jer ne bi bilo fer da neko drugi jede čorbu koju je ovaj zakuvao. Neka klopa, počisti za sobom i da se pozdravimo. Ako može nešto i da se osvoji ove sezone, super! Tu smo da podržimo klub, ali ne jednog čoveka. Kap koja je kod mene prelila čašu, je Vengerova izjava de će osvojiti nešto do 2017. godine, jer ima i gradi opasnu ekipu. E pa prijatelju, mi takvog već imamo ovde, zove se Vučić. Tako da nas ne možeš da pređeš sa tim forama. A mislim da ni Englezi nisu sisali vesla, oni su imali i gore.
Kreće ’božićno i novogodišnje ludilo’ u engleskom prvenstvu. Raspored postaje gust, zbijen i često se ispostavljalo, ključan period za mnoge ekipe. Nama predstoji Njukasl na ’Emiratima’. Ekipa sa kojom ne umemo uvek da izađemo na kraj. Ekipa koja ima nezgodnog stručnjaka na klupi. Ekipa od koje bi mogli i da naučimo nešto ove sezone, s obzirom da su se vratili iz ’otpisanih’. Ekipa koja je uzela meru ’strašnom’ Čelsiju i to kako! Šta će naš profesor ’smućkati’ ovog vikenda, videćemo. To više ni on sam ne zna, tako da nema smisla nagađati.
Posle Njukasla, gostujemo Liverpulu koji se davi i samo čeka priliku da se za nešto uhvati, bilo da se spase, bilo da to povuče sa sobom. Onda nam dolazi QPR, pa sledi gostovanje ’poludelom’ Vest Hemu sa ’svemoćnim Brusom’ i prvog dana nove godine idemo u Sautempton, na ’majstoricu’.
Gledajući naše mentalno, taktičko, a iznad svega fizičko stanje, ozbiljno težak raspored. Šta očekivati? Koliko bodova iz ovih mečeva? Verujte mi, da znam, odigrao bih to odmah u kladionici i podelio sa vama. Ovako, ostaje nam da odgledamo cirkus uz prazničnu klopu i da se nadamo da nam neće presesti.
COME ON YOU GUNNERS!