Savo Milošević: Ismevan zbog promašaja, upamćen po spektakularnom golu

Kako godine prolaze, tako se čini da navijači Aston Vile imaju sve lepše uspomene na mladog napadača iz Srbije, koji se zove Savo Milošević i koji ih je sredinom devedesetih izluđivao i povremeno oduševljavao.

Englezima nije mnogo trebalo da momka koji je za 3,5 miliona funti stigao iz Partizana proglase promašajem, ali je istina da mu nije krenulo dobro u Premijer ligi.

Dve stvari fanovi Aston Vile nikad neće zaboraviti:

1. golčinu Miloševića u finalu Liga kupa 1996 i
2. maramu na glavi koju je Savo nosio na debiju, a kakvu su tih dana svi navijači pokušavali da kupe (jer to su bile devedesete)

Brajan Litl, menadžer i igračka legenda Aston Vile, odlučio je da uloži u to vreme veliki novac u dovođenje supertalentovanog napadača Partizana, koji je na 98 utakmica za beogradski klub postigao neverovatnih 65 golova. Navijači su bili uzbuđeni očekujući dolazak nepoznatog napadača za koga su bili uvereni da će biti gol-mašina u Premijer ligi.

Mnogi fanovi pamte kako je tih dana bilo nemoguće u gradu pronaći maramu, jer su sve zalihe u svim radnjama veoma brzo planule. Svi su hteli da ih imaju na glavi, baš kako Savo Milošević nosi.

A sem marame, Savo Milošević je morao da nosi i taj teret velikih očekivanja, iako je imao samo 21 godinu i nije bio kriv što je Aston Vila izdvijila rekordan iznos sa njegovo dovođenje.

Savo Milošević je, naravno, imao neke postupke kojima je sam sebi otežao situaciju. Već u prvom intervjuu po dolasku u Premijer ligu je izjavio da očekuje da postigne 25 golova, očigledano pokazavši da ne svhvata razliku između jugoslovenske lige, koja je tada uveliko počela da se raspada i Premijer lige, koja je počela vrtoglavo da jača.

“On nije razumeo ni reč engleskog, a ja sam dobio zadatak da intervjuišem novo pojačanje Aston Vile”, prisećao se novinar Nil Moksli tog događaja. “Pokazivao mi je prstima brojeve kada sam ga pitao koliko golova očekuje da postigne u sezoni. Sporazumeli smo se da je to broj 25.”

Brajan Litl, menadžer Vile, odmah je reagovao.

“Narednog jutra mi je zvonio telefon u redakciji i Litl je pitao ‘Halo sinko, zašto vršiš pritisak na mog napadača? Kako je mogao da ti kaže da će dati 25 golova kad ne zna ni reč engleskog‘. Moj pokušaj da mu objasnim ono sa prstima mu se nije dopao”, dodao je Moskli u tekstu koji je pisao mnogo godina kasnije i u kojem sa simpatijama govori o Miloševiću.

A to sa jezikom, to je bio još jedan problem za srpskog napadača. Ni jezik, a čini se ni život u Engleskoj mu nisu legli i opšti je utisak da se on za tri godine nije privikao na taj stil, te da je to još jedan bitan razlog za neispunjena očekivanja.

Miss-a-lot-ević

Da, to je nadimak koji je Savo Milošević imao u Engleskoj – Miss-a-lot-ević. Duge golgeterske pauze i brojni promašaji doveli su do toga da Milošević bude obeležen kao neko ko previše promašuje, a ne kao strelac. Kada se prisećaju, navijači Aston Vile uglavnom kažu da je posedovao neosporno znanje, da ne znaju igrača koji je češće pogađao prečku i stative, ali i da je umeo da promaši gol iz neposredne blizine.

U prvoj sezoni Savo Milošević je odigrao 37 od 38 utakmica i 36 puta je bio u startnoj postavi. Postigao je 12 golova. Na debitantski pogodak je čekao do petog kola i gostovanja Blekburnu, koji je tada bio aktuelni šampiom. Nakon pola sata igre Savo je postigao vodeći gol za Aston Vilu i pretrčao je čitav teren kako bi ga proslavio pred navijačima iz Birmingema, koji su bili smešteni iza suprotnog gola.

Posle dva meča posta, usledila su dva gola protiv Koventrija u razmaku od tri minuta. Onda tri meča pauze, pa opet dva gola protiv Vest Hema. Pa pet mečeva pauze, pa tri gola opet protiv Koventrija. Od narednih 19 mečeva Savo Milošević je na samo još tri uspeo da se upiše u strelce.

Dakle, kada je imao dan, bio je ubojit, ali nije baš redovno imao svoj dan.

“Uvek sam verovao u svoje sposobnosti“, govorio je Milošević kada je prekinuo pauzu od 10 utakmica bez postignutog gola. “U svojoj prvoj sezoni u Partizanu sam postigao samo 14 golova, tako da moj učinak ovde nije tako loš. U drugoj sam postigao 21, pa onda 30. Imao sam i tad period od 10 mečeva bez gola, ali je trener verovao u mene, baš kao i Brajan Litl sada.”

U narednoj sezoni Savo Milošević je odigrao sedam mečeva manje i postigao tri gola manje, kada je u pitanju engleska liga, ali je zato doživeo najblistaviji momenat tokom svog boravka u Aston Vili.

U finalu Liga kupa na Vembliju on je postigao spektakularan gol protiv Lidsa. Iz velike udaljenosti je šutirao i pogodio ugao gola Džona Lukića.

Momenat za koji znaju svi navijači Aston Vile.

“Znao sam da je sposoban da uradi tako nešto, baš kao što su znale i hiljade navijača Aston Vile. Gledao sam ga dovoljan broj puta da bih znao da to nije bila sreća”, pisao je Moksli, koji je u to vreme u sportskoj redakciji svog lista bio zadužen da prati Aston Vilu.

Treća sezona u Premijer ligi je bila još bleđa za Srbina, još manje odigranih mečeva i samo sedam golova. Pre kraja sezone menadžer koji ga je doveo u klub je dobio otkaz, jer je Vila bila očajna, izgubili su 5-0 od Midlzbroa i bilo je jasno da nešto mora da se promeni.

Na toj utakmici Milošević je imao ispad kojim gotovo da je stavio tačku na svoju karijeru u Aston Vili. On je pljunuo u pravcu sopstvenih navijača, zbog čega ga je klub momentalno stavio na transfer listu.

“Igrač se kaje zbog svog postupka, ali to nije prihvatljivo za klub. On je momentalno stavljen na transfer listu“.

Još nekoliko mečeva i još nekoliko golova upisao je Milošević pre kraja sezone, a onda je očekivano prodat Saragosi.

Kada je u pitanju engleska liga, Savo Milošević je postigao 29 golova na 89 mečeva. Iako se od njega očekivalo više, ovaj učinak svakako nije toliko loš da bi Milošević bio stavljan na liste najvećih transfer promašaja u Premijer ligi. Tim pre što ga je klub prodao za malo više novca nego što da je platio.

Poznavaoci fudbala ne zaboravljaju i to da je Dvajt Jork, koji je u to vreme bio prva zvezda Aston Vile, bio mnogo efikasniji kada je sa njim u tandemu Savo Milošević, koji je umeo da “odvuče” odbranu i da napravi prostor ili glavom spusti dugu loptu.

U Saragosi, Osasuni, ali i u dresu reprezentacije Jugoslavije Savo Milošević se ipak pokazao kao dobar golgeter. Sa pet pogodaka na Evropskom prvenstvu 2000. dobio je zlatnu kopačku i mi u Srbiji sada samo možemo da sanjamo o takvom napadaču. U poslednjih 15 godina i Aston Vila je u svojim redovima videla mnogo neefikasnijih napadača, ali Miss-a-lot-ević će biti upamćen. Srećom, pamte ga i po golu koji je doneo pehar. Za nas, on je i prvi Srbin koji je osvojio neki trofej u eri Premijer lige.

*****